Бориша Старовић: Легенда Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву

2
2157

Представљање људи, у знак сјећања, који су својим радом, трудом, залагањем и несебичним дјеловањем на просторима Сарајевско-романијске регије допринијели развоју, напретку и опстанаку становништва на овим просторима полако нам прелази у праксу. Један од таквих великих људи је био и академик проф. др Бориша Старовић који је на специфичан начин обиљежио своје постојање, а ево и приче о њему.

Академик проф. др Бориша Старовић је оснивач и декан Медицинског факултета у Фочи, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, универзитетски професор, научник, хирург, савременик, визионар, велики човјек и искрен пријатељ.

Проф. др Бориша Старовић рођен је у Сарајеву 1940. године. Гимназију је завршио 1958. године, а Медицински факултет у Сарајеву 1964. године као један од најбољих студената генерације. Године 1972. је постао асистент предмета хирургија на Медицинском и Стоматолошком факултету у Сарајеву. Од 1985. је био продекан, а од 1988. декан Медицинског факултета у Сарајеву. Специјализовао се у области опште хирургије 1973. године, а након тога у области пластичне и реконструктивне хирургије 1976. Као стипендиста Велике Британије током 1976. и 1977. се специјализовао широм Уједињеног Краљевства.

Докторирао је 1981. на тему реконструктивне хирургије шаке, што је уједно била прва докторска дисертације из ове области медицине у Југославији. Био је један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике УМЦ Сарајево, чији је директор постао 1977. године.

Почетком рата у Сарајеву, 6. априла 1992. године, на њега је покушан атентат, а од почетка рата 400 дана је провео у заточеништву у Хируршкој клиници чији је био директор, након чега у јануару 1993. године напушта Сарајево и одлази у Српско Сарајево.

Са почетком рата 1992. године наставни процес на свим факултетима замире, а професори са сарајевског Медицинског и Стоматолошког факултета осјетили су потребу да оснују нови факултет, са старом традицијом, на новом простору. Предвођени др Боришом Старовићем и др Олгом Благојевић у љето 1993. године борбени професори васкрснуше рад факултета и универзитетској младости, катаклизмом захваћених простора, омогућише да окончају започето. На мјесто декана Медицинског факултета на српском простору именован је управо професор Старовић.

Од 2000. године професор Старовић обавља дужност ректора Универзитета у Српском Сарајеву, а поред тога био је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 27. јуна 1997., а редовни члан постаје 21. јуна 2004. године. Био је генерални секретар АНУРС у периоду од 27. марта 1998. до 4. маја 2000., и потпредседник АНУРС од 4. јула 2004. до 16. маја 2005., те предсједник Одјељења за медицинске науке АНУРС.

Сви његови планови и жеље прекинути су 14. маја 2005. године када се професорово здравствено стање нагло погоршало. Само два дана касније, 16. маја 2005. године, професор др Бориша Старовић је преминуо.

Студенти Медицинског факултета памте др Старовића као великог професора и одличног педагога који им се посветио цијелим бићем. Знао је имена својих студената, одакле су, па чак и с ким се забављају. Био је и професор, и родитељ и најбољи пријатељ својим студентима. Врло често је у касним вечерњим часовима обилазио читаонице факултета. Уколико би затекао студенте како уче, сјео би и до раних јутарњих часова објашњавао им тешко градиво медицине. Чак, када би своје студенте угледао у кафићима застао би, потом им пришао и савјетовао да иду и уче, јер је “у знању блистава будућност”. Учио их је да постану радни, вриједни и добри људи, јер су тек тада спремни да у потпуности прихвате хумани позив љекара.

Доц. др Дражан Ерић, један од студената проф Старовића је уједно и први доктор који је извео захват „реплантацију шаке“ у РС, за свог ментора професора Старовића има само ријечи хвале.

 „Имао сам срећу да ме је мој ментор, проф. др Бориша Старовић, који је иначе био пластични хирург, позвао једног дана у операциону салу да му асистирам. Ништа не би било чудно да тада нисам био друга година Медицинског факултета. Од тог дана мој се живот промијенио и схватио сам да је то управо оно што желим. Проф. др Старовић, осим што је био одличан хирург, био је и одличан педагог и знао је на прави начин да ме уведе у тајне пластичне хирургије“ – присјећа се др Ерић.

Каже да му је то био само подстицај да за вријеме студија учи о пластичној хирургији, јер је прије сваке операције морао проћи испитивање о анатомији и хирургији код проф. др Старовића.

„Дуго година послије његове смрти размишљао сам зашто сам баш ја био тај кога је изабрао и, вјерујте, да сам оног момента када сам направио реплантацију шаке и угледао добру циркулацију у прстима све схватио. Он је био визионар који се једном рађа на нашим просторима“ – говори др Ерић.

Многи који су га познавали кажу да није знао да се наљути, ако се то и десило било је то тренутно, безазлено и пролазно.

„Много је лијепих успомена на великог и доброг учитеља,али ја се сјећам једне од његових операција са Ц8 гдје је са својим тимом хирурга пластичара радио опсежну операцију предњег трбушног зида (дехисценција коже и поткожног ткива) уз тиху музику ”Ашик Ајша” која је чинила да његов тим плеше и оперише, а бирао је најљепше и најпаметније, био је увијек насмијан и пун живота. Сви смо га много вољели,нарочито студентице“ – истиче једна некадашња студентица проф Старовића.

Сарадници су га упамтили као праведног, вриједног човјека са јасном и прецизном визијом, као великог савременика којем нити једно технолошко достигнуће или иновација у цијелом региону није могла промаћи. Имао је жељу да направи универзитетски медицински центар који ће образовати младе кадрове и успио је у томе.

Током академске и каријере универзитетског професора био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно – истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума. За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990. године Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. године добио је награду Хипократ за животно дјело, а 2003. Велики печат за постигнуте резултате у професији.

Иза себе је оставио велика дјела, неизбрисив траг и велики печат у историји академске заједнице Универзитета у Источном Сарајеву. Његови студенти, сарадници и колеге, почаствовани чињеницом да су га познавали, и данас често цитирају великог професора, прате његову визију напретка и из дана у дан раде на изградњи љепшег, бољег и квалитетнијег академског живота.

Након његове смрти, у јулу 2013. године, иницијативу за промјену назива Студентске у Улицу академика Борише Старовића у Фочи покренули су некадашњи студенти професора Старовића, уз благослов његове породице, након чега је почело потписивање петиције. 

Међутим, из општине Фоча организаторима је речено да се, према закону, до 31. октобра 2013. године, односно до краја пописа становништва, не могу мијењати називи улица.

Ни након завршетка пописа назив улице није промијењен што је оставило „горак траг“ и разне реакције код некадашњих студената и радних колега овог великог човјека.

„Покојни проф. др Бориша Старовић, човјек ведрог духа и огромне ширине размишљања. Једном ријечју – људина. Овом човјеку дугујемо то што је Фоча још увијек жив град и мјесто младости. Овом човјеку се никад нећемо моћи одужити што је основао Медицински факултет овдје. Нисмо били у стању ни улицу да назовемо по њему. Срам да нас буде!“ – само је једна од реакција што ни до дан данас ово питање није ријешено.

Први меморијални турнир у малом фудбалу “Проф. др Бориша Старовић” организован је у априлу 2016. У организацији Савеза студената Медицинског факултета у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву.

Тада је из Савеза студената Медицинског факултета у Фочи речено да се турнир под овим именом организује по први пут како би се очувало сјећање на лик и дјело оснивача и првог декана Медицинског факултета у Фочи.

Сва величина овог великог професора не може стати у један текст, један меморијални турнир, нити један назив улице. Народ, његови некадашњи студенти, колеге никада га неће заборавити. Они који не би смјели заборавити, а дозволили су то себи, нека им је на част и образ.

2 коментара

  1. Мислим да је овај човјек, ова људска громада, стручњак свјетског калибра, заслужио да се нова Болница у Касиндолу, Источно Сарајево назове једноставно “Болница Др Бориша Старовић”.
    Свака част свим другим приједлозима, али… Старовић је неко ко је задужио нас свију, који живимо у Источном Сарајеву.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име