Брига о унуцима продужава живот

0
154

Можда је ријеч о додатној вјежби, о менталном изазову или једноставно о психолошком учинку, али старије особе које проводе пуно времена са својим унуцима бољег су здравља и дуже живе, показало је недавно спроведено истраживање њемачких научника.

Психолог Ралф Хертвиг и његови колеге са берлинског Института “Макс Планк” проучили су податке из Анкете о старењу у склопу које је, у раздобљу од 1990. до 1993. године, испитано више од 500 особа старијих од 70 година, а подаци су праћени до 2009. године.

Они су установили да је половина дека и бака, који су повремено бринули о унуцима, било живо и 10 година након првог разговора, а они који то нису упражњавали, као и они који нису имали унучади, умрли су у предстојећих пет година.

“Ипак, погрешно је закључити да ћете, ако се више будете ангажовали на чувању унука дуже живети”, упозорио је Хертвиг.

Резултати ранијих студија, које су пратиле дедове и баке који су били задужени за целодневно чување унука, показали су да је такав задатак за њих био врло стресан и исцрпљујућ.

“Потребно је пронаћи златну средину”, каже Хертвиг, додајући да би требало слушати унутрашњи глас, и додаје: “Очекивање било чега би заузврат могло врло брзо да резултира фрустрацијом, ако не услиједи нека врста похвале.”

Директор њемачког Националног удружења старијих особа (ДСЛ) Ерхард Хаклер, који је и сам деда, каже да га повремена брига о унуцима одржава ментално и физички здравијим.

Једноставно учествујете у свему, без обзира на то је ли ријеч о друштвеној игри или одласку на базен. Јер, без унука то вјероватно не бисте ни чинили”, истиче он.

Он, истовремено, истиче да нема ничега необичног у томе што нико од дека и бака не жели да буде “бејби ситер” 24 сата дневно, и каже да то треба јасно да се истакне на самом почетку.

“Својој дјеци можете да кажете: Волимо своје унуке, али подизали смо вас и сад нам треба мало слободног времена за нас саме”, предлаже Хаклер.

Међутим, и особе без унука које су ангажоване у разним друштвеним дешавањима имају дужи животни вијек.

“За добар и квалитетан живот најважније је осјећати се потребним”, каже Кристоф Енглерт, научник са Института за старење Лајбниц у Јени.

“У процесу старења важно је осјећати се цијењеним и потребним и имати осјећај вриједности, без обзира на то да ли вас испуњава чување унука или неки други ангажман”, закључује Енглерт.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име