ЧИМАЕРА: Вјечни пламен из планине

0
98
Фото: Независне

На врху планине на југозападу Турске из земље излази ватра. Тај феномен познат је под називом вјечни пламен Чимаера и ватра је то која гори од давних времена. Локална легенда каже да је то ватра која долази од чудовишта, дијелом козе, змије и лава. Но, данас се ипак зна да је то гас који долази из дубине ове планине, но не од фосилних горива, већ од хемијске реакције у стијенама.

Подаци међународних научника из “Deep Carbon Observatoryja” показују како је извор тог гаса на нашој планети уобичајенији него што се раније мислило.

“Те необичне изворе метана открили смо на много локација. То није риједак феномен”, рекао је Ђузепе Етиопе, један од научника који су открили што је узрок те ватре 2014. године.

Током година такви извори гаса откривени су у више од 20 земаља, а открили су и како је њихов узрок пуно комплекснији него што се раније мислило.

“Сада боље разумијемо начин на који можемо направити метан. Не постоји само биолошки начин какав познајемо”, рекла је Бенедикте Менез, геомикробиолог с Института за физику “Globe de Paris”.

Фото: Независне

Абиотички метан, како се назива, не укључује распаднуте биљке, животиње или алге заробљене у стијенама, као што је то случај код биотског метана. Хемијска реакција која производи ове гасове укључује воду и стијене понекад километрима испод површине Земље, пише “The New York Times”.

Годинама је ова организација прикупљала и анализирала узорке гаса са стотину различитих локација. Уз специјалне инструменте открили су рецепт настајања тог гаса – водоник из воде се мијеша са анорганским угљен-диоксидом из минерала или гаса. Додаје се још један минерал богат металом како би се процес одвијао и настаје абиотички метан.

Водоник долази из процеса серпентинизације, но рецепт варира. Различите локације могу користити различите минерале или изворе угљен-диоксида из своје околине. Температуре могу варирати од оних испод 121 степен Целзијуса, до 400 степени Целзијуса.

Тако су пожари у Чимаери били посљедица вапненца богатог угљен-диоксидом или калцијум-карбонатом и серпентинизираних стијена богатих водоником, које је полијевала кишница. У сваком случају, види се хемосинтеза, верзија фотосинтезе, у којој енергија долази из хемијске реакције, које се могу користити, што је основа за све екосистеме на планети.

У неким случајевима, хемосинтеза такође производи аминокиселине, грађевне елементе живота.

Фото: Независне

Уз нове специјалне алате, истраживачи могу открити да ли је тај метан стигао из неког древног живота или беживотних стијена. На такав начин откривају тајанствену причу нашег живота на Земљи, али и могућности живота негдје друго, као нпр. на Марсу, или на Енцеладу, природном Сатурновом сателиту.

Научници попут Менезове мисле како је хемосинтеза можда била прије фотосинтезе и омогућила појаву микроба који једу и производе метан.

“Знамо да се живот није појавио из ничега”, рекла је.

У будућности, истраживачи се надају да ће сазнати колико метана има и гдје се складишти.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име