Човјечанству пријети “климатски геноцид”

0
349

Глобална емисија угљен-диоксида током 2018. године биће повећана до рекордног нивоа, а загријавање незадрживо напредује, па човјечанство има још 12 година (до 2030) да спријечи климатску катастрофу, тврде климатолози.

Посљедње три године најтоплије од почетка мјерења

Шеф Међународне агенције за енергију Фатих Бирол наводи да подаци за девет мјесеци ове године указују на рекордно повећање емисије угљеника.

Извјештај УН упозорава да ће човјечанство морати да мијења начине кориштења енергије, путовања и градње како би био постигнут циљ нижег глобалног загријавања.

Протекла 2017. година била је доказ галопирајућег глобалног загријавања и након 2016. била је друга најтоплија година откако постоје мјерења.

Ова година пријети да настави тај низ, па чак и да буде најтоплија, упозоравају стручњаци.

Година 2017. била је за 1,1 степен топлија од прединдустријског периода. Од ње је једино топлија била 2016. година.

Посљедње три године су најтоплије откад постоји мјерење, а концентрације гасова стаклене баште у атмосфери расту и даље.

Пријетња и жива са Арктика

Расту и нивои мора, а температура глобалних океана је на рекордно високом нивоу, чија је посљедица смањена површина леда на оба пола, која је знатно испод просјека.

Научници из цијелог свијета, због тога, упозоравају на климатску катастрофу која надолази.

“Жао ми је, имам лоше вијести. Ове бројке доводе ме до очаја“, поручио је шеф међународне агенције за енергетику Фатих Бирол.

Истовремено, права глобална драма могућа је на Арктику. Познато је да би отапање вјечитог леда ослободило гасове стаклене баште. Али, научници упозоравају да би се могла појавити и енормна количина живе – снажног неуротоксина, који представља озбиљну пријетњу по људско здравље.

Око 20 милиона литара живе, што је еквивалент за 50 олимпијских базена, налази се у вјечитом леду на Арктику, наводе научници у часопису “Geophysical research letters”.

То је двоструко већа количина живе од оне која се тренутно налази у океанима, атмосфери и тлу. Ако се лед и даље буде отапао, у будућности ће дио те живе бити ослобођен у животну средину, са непознатим утицајем на људе и храну, истичу стручњаци.

Велике поплаве у Европи

Након извјештаја и анализа, климатолози закључују да човјечанство има још неколико година, односно рок до 2030. године, да заустави катастрофалне климатске промјене.

УН панел за климатске промјене саопштава да ће Земља достићи “круцијални праг” од 1,5 степени изнад прединдустријског нивоа до 2030. године, након чега се планета налази у високом ризику од екстремних суша, пожара, поплава и недостатка хране за стотине милиона људи.

Зато би владе широм свијета требало да предузму “брзе, свеобухватне и промјене без преседана на свим нивоима друштва како би били избјегнути катастрофални нивои глобалног загријавања”.

У Европи је посебно изражена опасност од поплава, као посљедице глобалног загријавања. Поплаве ће постати све чешће, чак и ако свијет успије да раст температуре ограничи на 1,5 степени Целзијусових, сматрају климатолози.

Аутори научне студије као најоптимистичнији сценарио предвиђају да ће се штета изазвана изливањем ријека у Европи удвостручити, те износити приближно 15 милијарда евра по години. Том катастрофом биће погођено 650.000 људи годишње.

Према најгорем сценарију, који предвиђа пораст температуре за три степена Целзијусова, штета ће бити 145 одсто већа, односно 17 милијарди евра за годину и погађаће 780.000 становника.

Паришки споразум

Подсјећамо да је прије двије године, уз глобалне фанфаре, потписан Паришки споразум о клими, и барем за тренутак се чинило да смо добили прави покрет за спас планета од катастрофалних климатских промјена.

Међутим, већ и прије потписивања споразума, за вријеме његовога склапања на 21. климатској конференцији у Паризу (COP21), многи су упозоравали да је договорена граница максималног повећања глобалне температуре преко које не би смјели ићи, од два степена Целзијуса, озбиљно недовољна.

Представник Маршалових Острва, једне од пацифичких државица које су посебно угрожене порастом мора због глобалног загријавања, није бирао ријечи о овом недовољно амбициозном циљу: назвао је загријавање од два степена “геноцидом”.

Чини се да његова изјава није далеко од истине када се погледа најновији и најалармантнији извјештај Међувладиног панела о климатским промјенама (IPCC).

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име