Човјек није ни ментално ни физички способан радити дуже од 4 сата дневно!

0
241
Фото: leutar.net

Радно вријеме би требало ограничити на четири сата дневно, мишљење је многих истакнутих стручњака. Они сматрају да ми једноставно нисмо ни ментално ни физички способни радити дуже од тога.

Тешко је да било који човјек може радити потпуно концентрисан више од пет сати дневно, остатак радног времена захтијева само дјелић фокуса и своди се на попуњавање времена.

Слободно вријеме, такозвано “празно вријеме”, је у ствари изузетно важно за нас и за развијање наше креативности.

Посебно важи за људе изнад 40!

Недавно истраживање открило је и ово: људи старији од 40 година раде најбоље када раде само три дана седмично!

Истраживачи су закључили да се когнитивна продуктивност средовјечних људи побољшала када су радили до 25 сати седмично. С друге стране, перформансе су се смањиле када је у седмици прошло више од 25 сати рада, због утицаја умора и стреса.

Ово истраживање, које је објављено у Melbourne Institute Worker Paper,, укључивало је низ когнитивних тестова. Укључивало је 3000 аустралских мушкараца и 3500 аустралских жена чије су радне навике анализиране. Тестирала се способност учесника да гласно прочита ријечи и рецитује пописе бројева. Мјерила се њихова способност памћења, способност размишљања која је укључивала извршно размишљање, апстрактно размишљање и меморију.

Закључено је да учесници теста који раде 25 сати седмично најбоље изводе, док су резултати оних који раде 55 сати били лошији чак и од незапослених учесника.

Као што је истакао професор Colin McKenzie са Универзитета Кеио, један од три аутора истраживања:

Многе земље ће повисити границу доби у којој се људи могу квалификовати за почетак примања пензијских накнада. То значи да све више људи наставља радити у каснијим фазама свог живота.

Степен интелектуалне стимулације може зависити о радном времену. Рад може бити мач са двије оштрице, јер може стимулисати активност мозга, али истовремено дуго радно вријеме може узроковати умор и стрес, што може оштетити когнитивне функције.

Истакли смо да су разлике у радном времену важне за одржавање функционисања когнитивних функција код средовјечних и старијих одраслих особа. То значи да би, у средњем и старијем добу, радни дио времена могао бити користан у одржавању когнитивне способности.”

Разлог због којга је рад више од 30 сати седмично штетан за мозак док је мање часова рада добро још увијек није јасан. McKenzie описује рад као мач са двије оштрице. “Док посао може стимулисати активност мозга, дуго радно вријеме може узроковати умор и стрес, што може оштетити когнитивне функције. Рад с пуним радним временом (40 сати седмично??) још је увијек бољи него кад посла у смислу одржавања когнитивног функционисања, али не повећава позитивне учинке рада”, напомиње.

Важно је напоменути да ће се резултати вјероватно разликовати од државе до државе, зависно о годишњим одморима. Врло је тешко контролисати све факторе који доприносе коначним резултатима таквог истраживања (укључујући и одабир око радног времена и врсте рада), али свакако се идеја о пуном радном времену до старости од 67 година чини непривлачном.

Главна поанта је да је рад с пуним радним временом врло штетан за мозак код особа старијих од 40 година, па би владе то требале узети у обзир и поново размислити о години преласка у пензију. У овом тренутку, америчка државна пензија за особу рођену 1989. почиње у добу од 68 година, што је штетно за запосленика и непродуктивно за послодавца.

Што ви мислите о томе?

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име