Да ли знате колико шећера уносите у организам?

0
162

Сваке године, просјечан становник Балкана конзумира између 25 и 34 килограма рафнираног шећера. Уз толику употребу шећера не треба да изненађује број гојазности и дијабетичара.

Просјечан човјек свакога дана поједе око 90 грама шећера – равно 18 коцки. При том и не посегне за кашичицом шећера из тегле. А зна да су ризици од прекомјерне употребе шећера велики, од каријеса, гојазности, до дијабетеса и кардиоваскуларних проблема. Како?

Читавих 60 одсто шећера дневно унесе се индиректним путем – преко индустријске хране. Сва се та храна заслађује зато што је позната моћ шећера као покретача укуса. Жеља за овом супстанцом нам је урођена. Присуство шећера у некој намирници изгледа да стимулише потребу да се она конзумира: што је више једемо, више је желимo. То на посебан начин важи за чоколаду.

„Мозгу је потребно 15-30 минута да анализира врсту унесеног шећера. Тако нема времена да региструје унете калорије у облику глукозе“, објашњава проф. др Оливијеро Скулати, дијетолог, у италијанском магазину “Панорама”.

Максимална дневна количина унесених шећера не би требало да пређе десет одсто калорија, истиче у истом чланку др Кетрин Леклер, нутрициониста.

„Али та количина је често много већа. Италијанско истраживање на репрезентативном узорку показало је да се дневно троши 90 грама шећера. То је сувише, имајући у виду да је дневна потреба за шећером равна нули. Организам, наравно, има потребу за глукозом, али њу може добити из тјестенине, интегралних житарица итд. Нема никакве потребе уносити их кроз слаткише.

Газирана пића добрим дијелом дугују шећерима свој укус. Конзерва од 3,3 dl садржи 33g шећера (шест коцки), што је једнако количини од 132 калорије. Млади данас пију дупло више газираних пића него прије 20 година, а за 30 одсто мање млијека.

На глобалном нивоу газирани напици ће у наредних пет година превазићи потрошњу млијека. Они су већ постали главни извор шећера. Морамо научити да жеђ гасимо водом“, каже др Леклер.

Научници су установили да организам третира калорије које се унесу путем течности на различит начин од оних унесених у чврстом облику.

„Као да их мозак теже пребројава. Претвара их у масноће, али, будући да течност не жваћемо, до мозга не стижу сигнали о ситости. Тако да смо и даље гладни“, објашњава др Ђузепе Фатати, дијететичар.

„Добар начин да се ограничи употреба слаткиша, било код дјеце било код одраслих, јесте не прескакати оброке, којих треба да у току дана буде три, и то да буду комплетни, како бисмо били што дуже сити“, савјетује др Скулати.

Такође, треба да размислимо шта нас тјера да стално нешто грицкамо. Стварна глад, навика, досада или нервоза?

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име