Девет Вајагића као девет Југовића: Заборављени јунаци Првог свјетског рата кренули су за оцем да бране отаџбину

0
402
Фото: opanak.net

Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.

Фото: opanak.net

Велики хероји Првог свјетског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) јуначки су се борили за своју отаџбину, а након рата пали су у заборав.

Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су коријени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, емигрирали су у 18. вијеку у Војну Крајину, гдје су били граничари. Почетком 19. вијека побунили су се против власти Војне Крајине и прешли у Босну, која је била под владавином Турака. Након анексије БиХ 1908. године Вајагићи су, као и многи Срби, емигрирали из аустријског царства у Америку, да не би служили и ратовали у редовима бечке војске.

Девет браће Вајагића и њихов пријатељ Алекса Вишњевац из Милвокија пријавили су се као добровољци на једном од неколико масовних скупова који су организовани у Гери, у држави Индијана. Било је то 22. децембра 1917. године – свједочи др Гречић, који показује фотографију браће са свештеником, на литургији пред полазак за Србију.

Храбра одлука деветорице браће да напусте сигуран дом и посао и прикључе се првој линији фронта дирнула је све. Прича о њима муњевито се проширила по српским заједницама у Америци, те су проглашени за нову браћу Југовиће.

Вукла их је матица Србија, њихова Крајина и пјесма „Тамо далеко“. Јуришала су браћа Вајагић и мислили на свој завичај, где су њихови очеви и дедови упалили пламен устанка са Петром Мркоњићем.

Према ријечима др Гречића, који је браћу Вајагиће и вратио на странцие српске историје највећи број припадника братства Вајагић живео је у Босанској Бојни, и ту су и сахрањени. Чланови братства који су живели у БиХ и Хрватској страдали су у усташком погрому и бачени су у јаму Јадовно. Тројица од девет браће Вајагић су ратовали у Другом свјетском рату у партизанима и сахрањени су у Војводини и у Босни.

Браћу је у рат повео отац Ристо, ког су сви звали Ћале. Размјештени су у чете Дунавске дивизије, како би се умањила опасност да одједном погине више њих. Генерал Степа Степановић позвао је Ћалета да остане у штабу, али је стари одговорио: „Пустите ме у чету, да кувам за дјецу!“. Испоставило се да је отац Ристо био најхрабрији борац – прича др Гречић.

Фото: opanak.net

Када је командир чете на Солунском фронту тражио добровољце који би отишли до бугарског рова и ухватили „живе језике“ и довели заробљенике да открију њихове положаје, Ристо Вајагић се јавио. Ушао је у ров први. У брзој акцији, без испаљеног метка, убили су седам бугарских војника и једног заробили. Заробљеник је био толико уплашен да није могао да хода, па га је Ристо упртио на леђа и пренео до српских ровова. За то је Ристо Вајагић добио Карађорђеву звијезду са златним мачевима. И његови синови и рођаци су одликовани за јунаштво.

Сви Вајагићи преживели су Први свјетски рат. Само је један, Михајло, био рањен у ногу и остао неспособан. Као добровољачким ратницима дата им је земља, осам јутара у Бачком Темерину и Старом Ђурђеву, али и у селима Мајковац и Ада у округу Вировитица у Славонији, и у селу Лаћарак у Срему – каже данас потомак Мирослав Вајагић, унук солунца Симе Вајагића Вајкана, који је сахрањен у Темерину, али су фашисти током рата његов и друге гробове порушили.

Иако није био најстарији брат Симо Вајкан Вајагић био је старешина братства. Женио се два пута, а са другом женом, Маром, имао је двоје дјеце. Умро је у 44. години.

Од браће је најдуже живео Стеван – све до 1980, када је преминуо у селу Лаћарак.

У Војводини данас има 15 породица потомака Вајагића, који су расути по Темерину, Старом Ђурђеву и Лаћарку.

Доктор Владимир Гречић ће портрете деветорице јунака из братства Вајагић уписати као одредницу у Српску енциклопедију.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име