Душан Шеховац: Срби су искључиви кривци за све и свашта и зато заслужују више казне од других за исте злочине

0
118

Размишљање поводом казне за злочине против цивилног становништва Алминку Исламовићу

Бошњачка политика, политичари, интелектуалци а посебно Бошњаци који су на челу невладиних организација врло активно раде да се сачува карактер рата како га они виде, и који су јавности наметнули свим средствима уз помоћ међународних ментора који подржавају монструозну бошњачку идеологију,  која тежи представити Србе као искључиве и једине кривце за све и свашта!

Да би одржали мит, легенду о агресији на Босну и Херцеговину и геноциду над Бошњацима чине све  да се повећа број правоснажних пресуда на свим судовима за оптужене Србе и да за исте злочине оптужени Срби добију већи број година.

Перманентни иступи и системски напади бошњачких институција и појединаца на државне и енетитске судске институције и појединце из реда српског народа има за циљ да се настави доношење неправедних одлука од стране правосудних органа, Суда БиХ и Кантоналних судова гдје се примјењују двоструки правни аршини на штету Срба.

Питам се с којим правом тужиоци и судије тако дјелују и раде да доносе пресуде по истој кривичној одговорности на различите начине, а по властитој вољи и да нико није одговарао за те поступке.

Осуђујем све правосудне институције и појединце који својим поступцима и неправдом чине да и наши ратни злочинци и наше ратне жртве буду понижени!

О овом проблему треба се више говорити, писати свакодневно, а не само када се догоди неправеда пресуда као што је ова пресуда Алминку Исламовићу, за злочине над Србима у Броду.

Како би показао да за исте ратне злочине Суд БиХ и кантонални судови, (овом приликом ћу анализирати и дати основне информације о четири суђења за злочине против цивилног становништва: Алминко Исламовић, Ранко Бољак, Борислав Берјан, Горан и Зоран Дамјановић) доносе различите пресуда по истој кривичној одговорности.

Злочин против цивилног становништа

Алминко Исламовић- 1 година и два мјесеца затвора

Суд БиХ је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића на 14 мјесеци за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године.

Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен.

Предсједавајући Судског вијећа Зоран Божић рекао је да је Вијеће закључило да је Тужилаштво БиХ доказало да је Исламовић починио злочин против цивилног становништва.

Ранко Бољак – 3 године затвора

Кантонални суд у Сарајеву осудио је Ранка Бољака на три године затвора за злочине почињене на подручју Илиџе и Семизовца 1992. и 1993. године.

Бољак, бивши припадник Илиџанске бригаде Војске Републике Српске (ВРС), признао је кривицу по све три тачке оптужнице којом му је стављено на терет злостављање, нечовјечно поступање и незаконито затварање цивила на подручју Илиџе и Семизовца 1992. и 1993. године.

Борислав Берјан- 7 година затвора

„Пензионисани полицајац Борислав Берјан из Доглода осуђен је јуче на седам година затвора због ратног злочина против цивилног становништва на подручју Бара, Доглода и других насеља на територији општине Илиџа.“

У пресуди се наводи да је Берјан, у циљу етничког чишћења несрпског становништва, лично учествовао у наоружавању српског становништва у Доглодима, а као командир чете лично учествовао у протјеривању, мучењу, незаконитом лишавању слободе, те је наређивао ликвидације цивила и ратних заробљеника на подручју општине Илиџа.

Горан Дамјановић -10 година и 6 мјесеци, послије жалбе Стразбуру, 6 година и шест мјесеци

Зоран Дамјановић – 10 година , послије жалбе Стразбуру, 6 година

Апелационо вијеће Суда БиХ, 2013. године потврдило је пресуду којом су Горан Дамјановић (6 година и шест мјесеци) и Зоран (6 година)  Дамјановић осуђени због ратног злочина против цивилног становништва почињеног на подручју Сарајева.

Дамјановићи су 13. децембра 2013. проглашени кривима да су, као припадници Војске Републике Српске, с другим војницима 2. јуна 1992. тукли 20 до 30 заробљених Бошњака у мјесту Бојник код Сарајева. Премлаћивање је, наведено је у пресуди, трајало од једног до три сата, а заробљенике су тукли пушкама, палицама, ногама и рукама.

Дамјановићи су већ раније били осуђени пред Судом БиХ за ово дјело на 11, односно десет и по година затвора. Након што је Европски суд у Страсбоургу закључио да је у њиховом случају требао бити примијењен Кривични закон бивше Југославије, а не Кривични закон БиХ, обновљено им је суђење.

Примијењујући одлуку Европског Суда, Суд БиХ је умањио казну браћи Дамјановић за по четири и по године затвора, осудивши Горана Дамјановића на шест и по, а Зорана на шест година затвора.

Командна одговорност некома отежавајућа а некоме олакшавајућа околност!

Представници удружења жртава рата у јавни наступима указују на неправде и дискриминације, користе оно што им је на располагању, али то је недовољно. Требамо сви радити на стварању аргуената које ће они у будућности користити, а не да увијек буду у дефанзиви, јер су јавно мњење (и босанскохерцеговачко и свјетско) заузели представици несрпских удружења ратних жртава. Примјер , дан кад се читаа правоснажна пресуда у Хагу, Радовану Караџићу.

Командна одговорност као отежавајућа околност различито се примјењује. Србима, примјер Борислав Берјан,  је то отежавајућа оконост, док у овом примјеру, у пресуди Алминку Исламовићу, иако је командир полиције то није отежавајућа околност.

У образложењу пресуде  Бориславу Берјану, предсједавајућа Судског вијећа „у образложењу (пресуде) посебно нагласила Берјанову командну одговорност“, и то је наравно утицало на висину изречене казне.

Алминко Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању српских цивила који су били заточени у подруму старе  станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону Полета. На терет му је стављено одвођење заробљених на принудни рад, паљење о пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика.

За предсједница републичког Удружења жена жртава рата Божица Живковић Рајилић, „Незамисливо је да Исламовић, који је био командир војне полиције и толико зла нанио Србима, добије тако малу казну.“,…Првостепена пресуда је „срамна и представља чисто изругивање са српским жртвама рата и њиховим породицама.“

Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац, мисли да „овако преблага казна представља награду за злочине“ и „истакао је да Суд БиХ , као и међународни судови, оптужују и доноси за ратне злочине само Србима, и то драконске казне затвора, док Бошњацима и Хрватима изричу минималну или ослобађајуће пресуде за злочине над српским народом.

Српски политичари, интелектуалци, новинари и истраживачи говоре и пишу о овој теми, по мом осјећању сувише уопштено, на општем нивоу, говоре истину, није ту проблем, као на примјер примјер из извјештаја Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица „Из претходног графикона је видљиво да Суд БиХ изриче драконске казне Србима. Имајући у виду да је чак 1.728,5 – 75% година и шест мјесеци казни изречено лицима српске национаности. (Бошњаци 333,5 -14%  и Хрвати 258 -11%) Овај број није сразмјеран са бројем осуђених лица, јер како је већ претходно речено 124 лица српске националности је правоснажно осуђено, што за посљедицу иа то да се Срби у просјеку осуђују на 13,9 година затвора, док закључак да се Србима у просјеку изричу дупло теже казне него припадницима остала два народа.“на другој страни 43 правоснажно осуђена Бошњака је у просјеку добило 7,7 година затвора, а 28 лица хрватске националности су у просјеку добијали 9,2 гдине казне затвора.“ Из свега овога намеће се јасан закључак о различитим аршинима према Србима, који су оптужени и пресуђени за ратне злочине.

Кривична дјела за која је Суд  БиХ потврђивао оптужнице су: геноцид, злочин против човјечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против заробљеника, противправно убијање и рањавање непријатеља, поврада закона и обичаја рата, неправедно одгађање повратка ратних заробљеника и уништавање културних, историјских и религијских споменика.

Да би се ефектно и ефективно указало и доказала неправедност судских одлука и двоструких аршина, треба анализирати  пресуде за исто кривично дјело, надам се да ће то бити видљиво из сљедеће анализе која се бави правоснажним пресудама за злочине против човјечности на Суду БиХ. (То сам ја покушао, ово је почетак, и требају и други да се овим баве, на примјеру четири пресуде Суда БиХ и Кантоналног суда Сарајево за злочине против цивиног становништва.

„Када су у питању пресуде за ово кривично дјело,  (злочин против човјечности) Суд БиХ је донио правоснажне пресуде против 134 лица, од чега је 93 лица осудио на казне затвора у трајању од 1.396 година, а 41 лице је ослобођено одговорности. Изречена казна за ово кривично дјело представља 60% укупних казни од стране Суда БиХ. До сада је правосзнажно осуђено 83 Србина на казне затвора у трајању од 1.268 година, те девет Хрвата на 122 године и један Бошњак (припадник ХВО-а) на шест година. За 39 лица српске и два лица хртваске националности донесена је ослобађајућа пресуда.

У просјеку:     Срби су добили           15,3 године казне затвора.

Хрвати су добили         13,5 година казне затвора.

Бошњаци су добили      6,0 година казне затвора.

Овај мој текст јесте резултат жеље и потребе да се размисли о овим мојим ставовима и приједлозима, који могу допринијети да се сви друштвени српски субјекти организиваније, ефикасније и ефективније боре за истину, као једино средство борбе против дискриминације, демонизације и сатанизације српског народа.

Требамо више анализирати оптужбе и пресуде, примјењујући квалитативну и квантитативну анализу садржаја, то је задатак интелектуалаца свих профила. И наравно, истраживачи,политичари, новинари и представници удружења жртава рата, сви они који  учестују у обликовању јавног мнења требају се упознати, упамтити и користити резутате тих анализа у јавним наступима.

Српски представници на свим мјестима у законодавној, извршној и судској власти у Босни и Херцеговини требају систематски радити да се промјени ова пракса улијевања страха и понижавања српског народа и да траже исте људске, моралне и правне мјере и за злочинце и за жртве свих народа.

Аутор: Душан Шеховац

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име