Душко Трифуновић: Само су греси моји, све је друго туђе

0
336

Један од највећих књежвника бивше Југославије Душко Трифуновић, преминуо је на данашњи дан 2006. године, а иза себе је оставио 20 збирки поезије, четири романа и неколико драма.

Са писањем је почео прилично касно, у 22. години. Сам је рекао да је прву збирку пјесама написао на вратима вагона, јер је радио као бравар и правио врата за вагоне. Године 1958., са 25 година старости, издаје прву књигу у Сарајеву. Ради се о збирци “Златни куршум” која је добила Бранкову награду.

Радио је и на телевизији, гдје је био аутор емисије “Шта дјеца знају о завичају”. Сарађивао је са легендарним Бијелим дугметом и помагао им око текстова пјесама, па је написао “Има нека тајна веза” и “Шта би дао да си на мом мјесту”. Касније је писао за Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Габи Новак… Више од 230 његових пјесама је компоновано.

На почетку рата у БиХ се сели у Нови Сад, гдје умире 2006. године. Сахрањен је у Сремским Карловцима.

За свој рад је добио следеће награде: „Бранкова награда“, „Шестоаприлска награда“ града Сарајева, Савезна награда за бригу о дjеци , nаграда „Искре културе Војводине“, Инстелова награда, Златни кључић и Микина чаша 2005.

 

Грешио сам много

Грешио сам много, и сад ми је жао

и што нисам више, и што нисам луђе

јер, само ће греси, када будем пао

бити само моји – све је друго туђе.

Грешио сам много, учио да страдам

летео сам изнад ваше мере строге

грешио сам, јесам, и још ћу, бар се надам

својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће

грешио и за вас, који нисте смели,

па сад део мога греха нико неће

а не бих га дао – ни кад бисте хтели.

Душко Трифуновић

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име