ФИАТ 1300: Пресретач на точковима

0
947

Када кажемо „тристаћ“ једна од првих асоцијација нам је аутомобил необичног и чврстог дизајна, али и незасите потрошње, што је заправо и заједничка карактеристика тадашњих аутомобила.

Аутомобил Фиат-1300/1500 је произвођен од 1961. до 1967. и између та два модела готово да и није било никакве разлике изузев у моторима који су имали различите запремине и сходно томе различиту снагу. Каросерија је израђивана у неколико конфигурација; лимузина 4-еро, караван са 5-еро врата и купе са 2 врата.

Ради се о аутомобилу са уздужно постављеним мотором напријед и задњом вучом што је у складу са концепцијом аутомобила тог времена (тек са појавом Фиата 128 долази до промјене те концепције), а која лаицима дјелује помало “камионски” нарочито због задње круте погонске осовине. Подвозје је опремљено са диск-кочницама (напријед) однoсно добош-кочницама (назад) и карактеристично је по то ме што су добоши од алуминијума. Идентични добоши се налазе и на задњој погонској осовини Фиата-124 (тј. Ладе).

За погон су употријебљена два бензинска погонска агрегата запремине 1295 и 1481 кубни центиметар (заправо ради се о идентичним моторима само са другачијим провртом цилиндра) који су давали снагу од 61 односно 74 КС и оба су била опремљена са четверобрзинским синхронизованим мјењачем. За наше појмове „тристаћ“ је био возило више класе, како због елегантног дизајна, тако и због његове брзине која је износила преко 150 километара на час ( за 1500 верзију, док је код 1300 она износила око 140 километара на час). Заводи Црвена Застава су још 1967. откупили лиценцу за производњу овог модела и она је текла све до 1979. када је требао да уступи мјесто новом моделу из ове фабрике, хваљеном и оспораваном Југи 45.

„Тристаћ“ је осим спољашњошћу плијенио и својом унутрашњошћу са богато украшеном инструмент таблом и сједиштима од винил-коже. Ручица мјењача је била постављена са десне стране аутомобилског управљача што је за данашње схватање необично, али тада је то било уобичајено мјесто. Због своје брзине „Народна милиција“ га је користила за потјеру и пресретање „сумњивих“ аутомобила па је због тога био прави пресретач на точковима. Ипак код већине људи је остао упамћен као изузетно чврсто и удобно возило и с оправдањем је носио епитет „мали тенк“. Поред Југославије „Тристаћ“ се израђивао и у Шпанији (Сеат-1500), Аргентини (Фиат-1500 Аргентино) и Колумбији (занимљиво је да је Колумбијски био заправо наша Застава-1300/1500). Корак даље је био пољски Фиат-125 ПЗ који је имао каросерију Фиата-125 и механику и подвозје Фиата-1300; тај модел је код нас био познат под називом „пезејац“.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име