Хрватска отима имовину, БиХ нијеми посматрач

0
293

БиХ није чинила ништа да спријечи Хрватску у намјери да присвоји имовину вриједну милијарде марака, а када је то и законски озваничено остала је тек нијеми посматрач, што би могло нанијети несагледиву штету.

Хрватски сабор усвојио је прошле седмице Закон о управљању јавном имовином, што предузећа из БиХ и Србије доводи пред свршен чин и губитак имовине коју су некада посједовале у овој бившој југословенској републици.

Хрватска је донијела поменути закон да би наводно спријечила пропадање имовине правних лица из БиХ и Србије, која је некада била у друштвеном власништву.

Спорним законом је предвиђено да Хрватска може располагати том имовином и давати је у закуп на 30 година.

На удару закона нашла су се посебно одмаралишта фирми из БиХ.

Иако је прво читање овог закона било још у јануару ниједна институција са нивоа БиХ није нашла за сходно да реагује баш као ни након недавног усвајања овог закона.

Из Савјета министара БиХ, односно кабинета предсједавајућег Дениса Звиздића, није било одговора, а нијеми су остали и у Министарству финансија и трезора БиХ.

Из Министарства иностраних послова БиХ су навели да ово питање није у њиховој надлежности, а из Министарства правде да га треба ријешити дипломатским путем јер је ријеч о имовини која је “заштићена” Анексом Г Споразума о питањима сукцесије.

Министар правде БиХ Јосип Грубеша се, како су истакли, у неколико наврата састајао са делегацијама Хрватске, а посљедњи пут у фебруару.

„И поред јасног напора да преговори буду настављени и да се о овом питању разговара на највишем нивоу успјех је изостао  истакли су у Министарству правде.

Овом одлуком ће бити погођена и предузећа из РС, а остало је нејасно шта ће бити са имовином коју је Влада пренијела на управљање Инвестиционо-развојној банци РС (ИРБ).

Наиме, сва имовина којом нису могла располагати предузећа приликом израде програма приватизације, морала је бити уписана у пасивни подбиланс, након чега је Влада укњижила као власништво РС.

Радило се о 63 објекта у Хрватској којом од 2013. године управља Фонд за управљање некретнинама и имовином који дјелује у склопу ИРБ-а.

У ИРБ-у нису хтјели коментарисати спорни закон, али ни говорити о имовини којом овај фонд управља и шта ће бити са њом.

Истакли су да би власти са нивоа БиХ требало да се позабаве проблематиком, коју је са собом донио нови закон у Хрватској.

У недостатку адекватне реакције власти, у правну и политичку борбу укључио се адвокат Зоран Ристић из адвокатске канцеларија “Ристић и партнери” из Новог Сада, који за “Глас Српске” каже да се са још 17 правника из Србије и БиХ, међу којима је и експерт међународног права Ивана Јелић већ обратио свим релевантним институцијама које штите људска права – Уједињеним нацијама, Европској унији и невладиним организацијама попут “Хјуман рајст воча”.

Појаснио је да је Хрватска још 1991. године донијела законски акт према којем се сва друштвена имовина брише и укњижава као власништво државе.

„На тај начин сви пријератни власници изгубили су право располагања над имовином коју су некада имали у Хрватској. Највећи дио те имовине, негдје око 60 одсто је већ отуђен. Сада ту отимачину, коју су започели 1991. покушавају довршити. Кажу да су морали донијети овакав закон како би спријечили пропадање имовине и ставили је у функцију, али заборављају да та имовина не би пропала и да би била у функцији да је била враћена стварним власницима каже Ристић.

Новосадски адвокат истиче да већ годинама уназад фирме из БиХ и Србије воде дуге судске спорове у Хрватској како би повратиле своју предратну имовину.

Али, судови су те предмете редовно одбацивали, а на крају и Европски суд за људска права.

„Европски суд за људска права је одлуком из 2014. године на неки начин запечатио судбину нових апелација. Они су одбили као неприхватљив захтјев једне компаније из Србије у којој је наведено да Хрватска опструише поврат приватне имовине правних лица са подручја Србије и БиХ, уз образложење да се овај чин отимачине десио прије него што је Хрватска потписала Европску конвенцију “, наводи Ристић и додаје да се потом обратио комесару за људска права Савјета Европе Дуњи Мијатовић јер је схватио да то више није правно, већ политичко питање, али да је наишао на зид ћутања.

И покушаји “Гласа Српске” били су безуспјешни, јер како на нам је саопштено из њене канцеларије, Мијатовићева због обавеза није у могућности да даје било какве изјаве.

„Нећемо стати. Обратићемо се и Комитету за људска права у Женеви. Они би требало да донесу препоруку да Хрватска престане са кршењем људских права и права на имовину” закључио је Ристић и додао да је наредна инстанца Савјет безбједности УН.

 

“Жељезнице РС” остале без 100 милиона евра

“Жељезнице РС” су прије рата у Малом Лошињу имале земљиште површине око 14 хектара.

„Према тржишним цијенама оно данас вриједи око 100 милиона евра, јер је у питању ексклузивна локација на којој се налази марина и камп. Али, као и све друго и ово земљиште Хрватска је укњижила као државно” каже Зоран Ристић.

 

Спорни члан закона

Члан 70

“…Министарство државне имовине може на ограничени рок (30 година) располагати некретнинама које су у земљишној књизи уписане у власништво Хрватске са забиљежбом забране располагања, будући да су исте предмет сукцесије између држава бивше СФРЈ, а са којима Хрватска није склопила одговарајући међународни уговор…”.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име