ИНТЕРВЈУ: Данијела Мрда

1
1681

Данијела Мрда, директор ЈУ ОШ “Свети Сава” из Источног Новог Сарајева, у интервјуу за Катеру говори о установи на чијем је челу, ученицима школе на које је посебно поносна, као и својој љубави према поезији за коју каже да се развила у дјетињству, као и о својој новој збирци поезије која ће ускоро угледати свјетлост дана. О чему смо све разговарали са Данијелом, прочитајте у нашем новом интервјуу.

Можете ли нам, за почетак, рећи нешто о себи? Како је изгледао Ваш пут до мјеста директора основне школе „Свети Сава“?

Рођена сам 12. фебруара 1977. године у Сарајеву, а мој пут до директора Основне школе „Свети Сава“ је и типичан и атипичан просвјетарски пут. Врло рано сам почела учити енглески језик, чак прије регуларног тј. традиционалног школовања, јер је у мом комшилуку живјела пензионисана професорица енглеског језика. Она је по свему била атипична госпођа, мени је било интересантно боравити у њеној кући и врло брзо смо се договориле да наша комуникација са српског пође на енглеском и моја љубав према страним језицима се на тај начин развила.

Негдје 1998/1999. школске године, директор средње школе Источна Илиџа, господин Вујица, тражио је људе који познају језике, јер није било довољно кадра у том периоду и замолио ме да дођем и покушам држати наставу у гимназији и средњој стручној школи и ја сам се врло радо одазвала његовом позиву.

Оног тренутка када сам први пут крочила у учионицу, моја љубав према раду у просвјети је постала неодвојиви дио мога бића. Врло брзо сам уписала студије енглеског језика, јер познавање језика без званичног документа не значи много у данашње вријеме.

С обзиром на то да сам се удала млада, са 20 година, а са 21 већ постала мајка, изазов студирања је тим био већи и озбиљнији и захтијевао много више напора, него када то радите из родитељског дома. Завршила сам факултет у року, а у међувремену сам већ почела радити у Средњој школи „28. јуни“ која је негдје обиљежила моју каријеру, али вјероватно сам и ја оставила неизбрисив траг у многим активностима које сам тамо као професор реализовала са средњошколцима.

Захваљујући подршци свих колега и руководства школе, која је увијек имала осјећај да афирмише младог наставника који жели да ради, била сам један од најтрофејнијих наставника у тој школи. Када сам остварила све што сам могла да остварим у учионици, пријавила сам се на конкурс, прошла и постала директор Основне школе „Свети Сава“ и мислим да већ други мандат поприлично успјешно обављам ту функцију.

Колико Вам је рад у настави помогао да се снађете на позицији директора?

Да би обављали добро функцију директора, ви прво морате добро познавати све оне процесе који се дешавају у школи. Наставни процес и јесте најважнији дио тог система, а када долазите директно из наставног процеса онда знате и шта су његове предности, а шта мане. Пружа вам се могућност да из једне друге перспективе креирате и унапређујете наставни процес. Ја сам добила ту прилику и на њој сам неизмјерно захвална.

Какво је стање у Вашој школи данас? Упознати смо да имате јако добре резултате, како у наставним, тако и у спорстким активностима на републичком нивоу. Да ли бисте овом приликом издвојили неке од успјеха ваших ђака?

Основна школа „Свети Сава“ је највећа школа на нашој регији и има готово 1000 ученика, а обухвата централну школу, и подручно одјељење у Тилави, које је такође деветогодишње. Превалили смо ми дуг пут у протекле четири и по године од како сам ја директор, јер смо у том периоду постигли најбоље резултате у такмичарском дијелу у Републици Српској. Ми имамо државног првака из математике, то је наш ученик Филип Лаловић, а ове године планирамо да оде на балканијаду из математике, за коју га припремамо. Он је првак и из физике и из информатике. Ми смо прошле године у укупном скору остварили најбољи резултат, не само из предмета које сам навела, него смо били и на републичком и државном такмичењу из енглеског језика, српског језика, саобраћаја. Освојили смо низ награда у пројектним активностима.

Ово је једна школа која себи поставља високе циљеве, остварује их и мислим да ако овако наставимо, за коју годину можемо бити репер за квалитет, не само у нашој регији, него широм Републике Српске, али и БиХ.

Да ли се у склопу ове школе спроводи неки вид инклузивног образовања?

Како је наставним планом и програмом предвиђено, Основна школа „Свети Сава“ већ дужи низ година проводи инклузивну наставу. У нашој школи имамо 24 ученика који похађају наставу по прилагођеном наставном плану и програму. Неки од тих планова су индивидуални, неки су дјелимично прилагођени, неки са само измијењеним исходима и циљевима. Сва наша дјеца која исказују одређене различитости и потребе када је савладавање наставног плана и програма у питању, су такву врсту плана и добили.

Много је лакше радити када имате стручну службу заступљену на адекватан начин. У нашој школи ради госпођа Наташа Трифуновић, која је дипломирани дефектолог-олигофренолог и пружа несебичку подршку наставницима у изради наставног плана и програма, али исто тако ради и један на један са учеником током дефектолошког третмана.

Морам истаћи да смо направили велике искораке у области инкузивне наставе, да наш стручни тим школе врши рану детекцију. У првом и другом разреду се обично врши пратња и опсервација и идентификација одређених потешкоћа у учењу и учешћу код дјеце, па у наредном периоду стручни тим израђује ИОП-е, који су нама основа за покретање одређених активности, тј. израде одговарајућих наставних планова и програма.

Када причамо о инкузивном образовању, обично причамо само о дјеци са посебним потребама мислећи на дјецу која имају развојне потешкоће. Некако нажалост занемарујемо да су посебно надарена дјеца, такође дјеца са посебним потребама. Наставни план и програм заиста омогућава да сада можемо идентификовати и ту дјецу, и у сарадњи са Републичким и педагошким заводом, мислим да ћемо у наредном периоду израђивати и планове и програме за ту дјецу, коју идентификујемо као посебно надарене, а мислим да их на овом подручју и те како има, јер је ово подручје да добрим генетским штофом, која су по свему особита и постижу изузетно добре резултате.

Да ли се и у овој школи, као у већини школа у Републици Српској присутно смањење броја уписаних првачића?

Ја се заиста морам похвалити, Основна школа „Свети Сава“ биљежи пораст броја ученика. Негдје је и наша општина идентификована као општина са највећом наталитетном стопом у Републици Српској и захваљујући младим брачним паровима који су одлучили свој живот и породицу засновати на нашој општини, то се рефлектује на број ученика у нашој школи. Прошле године смо уписали пет одјељења у централној школи, а очекујем и ове године да ће тако бити.

Школа нам је постала поприлично тијесна па се дограђујемо. Тренутно су у току грађевински радови и праве се двије учионице које ће проходност ђака кроз школу учинити лакшом, али и вратити назад наставнике у зборницу, јер смо зборнички простор уступили учионичком, а наставници нам проводе вријеме малих и великих одмора у холу школе, заједно са ученицима.

Када погледамо на протеклу годину, које догађаје или пројекте бисте издвојили као значајне?

Живот Основне школе „Свети Сава“ је јако динамичан, па је и пројекта и активности било много. Оно што бих ја издвојила јесте пројекат са Меркур осигурањем када је наша школа освојила 5.000 КМ за један изузетан пројекат „У здравој школи здрава дјеца“. На том пројекту, наша дјеца са посебним потребама, заједно са еколошком секцијом, имала су прилику да равноправно учествују у садњи украсног и љековитог биља, од којих данас правимо своје чајеве и код дјеце развијамо еколошку свијест како је важно здраво живјети, здраво се хранити, пити здраве чајеве, природне сокове итд.

Поред тога, један од изузетних пројеката је изградња сензорне собе, која је донација предсједника Републике у вриједности од 30.000 КМ. Изградња такве собе није значајна само за нашу школу већ и за читаву регију, јер ће услуге сензорне собе моћи користити сва наша дјеца са регије сарајевско-романијског платоа, а кроз један пројекат смо идентификовали да их има више од стотину.

Свјесни смо да живимо у информационом добу, којег прате промјене у свим сферама друштва, па тако и у образовању. Да ли наставни кадар прилагођава наставу новим генерацијама које одрастају у мору информација и захтијевају можда другачији приступ?

Наставни план и програм, овако како је дефинисан, оставља сваком наставнику 30% апсолутне слободе да креира свој час према захтјевима одјељења. То јесте велики изазов за сваког наставника, али онај наставник који ради на себи, себе стручно оспособљава свакако може један такав час организовати према потребама одјељења.

Дијете 21. вијека је сасвим другачије и захтјевније од оног каква су дјеца била прије неких 30, 40 година уназад. Дјеца су данас информатички много способнија. Од најмлађег дјечијег узраста, андроид апликације су нешто са чиме се дјеца сусрећу, али тај брзи проток информација нажалост сужава фокусе њиховог интересовања.

Ако се наставник добро не припреми за час, том дјетету је на часу досадно. Онда имамо ситуацију да је немирно, да прича, да не извршава своје задатке, да му они нису довољно динамични, и настаје недисциплина у разреду.

Оног момента када наставници успију, а мислим да наставници у нашој школи то раде поприлично добро, да одговоре захтијевима те брзе младалачке интелигенције и креирају свој час тако да он буде динамичан и да су ученици укључени у сваку од активности на адекватан начин, мислим да неће бити проблема у савладавању комплетног наставног плана и програма.

Фронтални метод рада је заиста нешто што више не одговара дјетету 21. вијека. Индивидуални рад јесте добар, али рад у групи и у заједничким активностима је најбољи. ИТ технологије, паметне табле, све оно што наши ученици имају, свакако наставни процес чине много лакшим и за креирати и за релизовати.

Знамо да волите поезију и да планирате издавање збирке пјесама. Шта Вас инспирише да пишете, можете ли нам рећи нешто о томе?

Када завршите студије књижевности, била она страна или домаћа, ви одредите и свој пут љубави према књизи и према писаној ријечи. Мој наставак школовања је био сасвим природан, уписала сам постдипломске студије на теорији књижевности и стекла звање магистар књижевно-историјских наука област англистика, на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Да би се бавили тим послом, морате прије свега вољети писану ријеч и бити увијек спремни да пратите трендове у књижевности.

Моја љубав према књижевности се развила још у дјетињству, била сам члан литерарних секција, такмичар и у основној и у средњој школи. Морам признати да је поезија и мој издувни вентил након једног стресног и напорног дана, какав човјек има у свакодневном животу. Дуго сам то чувала само за себе и то је било можда најинтимнији дио мога бића, али на наговор мени драгих  и блиских људи, усудила сам се да моја поезија угледа свјетлост дана, тако да ће врло брзо изаћи моја прва збирка поезије под називом „Ноћни разговори“. Промоција ће бити 16. априла у Културном центру Источно Ново Сарајево.

Шта бисте за крај поручили родитељима и ученицима који нас прате?

Родитељима бих поручила да брину о својој дјеци на најљепши и најинтимнији начин. Да им се посвећује пажња, да их слушају када имају нешто да им кажу. Без обзира што знам да су сви у овом времену и уморни, и исцрпљени, послови који радимо су јако стресни, али ако подбацимо када је васпитање у питању, онда смо подбацили смисаоно у животу. Сматрам да требају и да их грле и љубе и да им сваки дан говоре да их воле. Када је дијете оснажено емотивно, оно ће се много спремније борити са свим изазовима које им носи живот.

Сматрам да је основа и темељ свега у животу добра и стабилна породица, а школа је ту да надогради и допуни у образовном смислу све оно шо треба једном младом човјеку.

Што се тиче образовања у Источном Сарајеву, ми имамо добар генетски код, имамо изузетну дјецу, сматрам да ако сви заједно сарађујемо, и родитељи, и школа и локална заједница, младим ћемо учинити ово мјесто бољим за живот.

Наша дјеца су наше највеће благо и ја у дјецу највише вјерујем. На њима почива будућност овог човјечанства, а ми одрасли имамо велику обавезу, а то је да им помогнемо да у том човјечанству нађу своје мјесто за живот.

1 коментар

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име