ИНТЕРВЈУ: Игор Милошев – Планинарење је мој начин живота

0
859

Игор Милошев се планинарењем бави већ дужи низ година, активно ради на промоцији природних љепота, како Источног Сарајева, тако и цијеле Републике Српске, а и шире. Милошев је велики је љубитељ природе, који је обишао неке од највиших планинских врхова широм Европе.

Са Игором смо разговарали о планинарењу, природним љепотама наше земље и многим занимљивим темама, а више о томе читајте у Катерином новом интервјуу.

Можеш ли нам за почетак рећи нешто више о себи. Када и како се јавила љубав према планинарењу?

За почетак, зовем се Игор Милошев, по занимању менаџер продаје а у слободно вријеме алпиниста, члан горске службе спасавања, планинарски водич и члан планинарског друштва Требевић.

Планинар сам већ скоро десетак година. Све је почело из хобија, да би прерасло у нешто чиме се професионално бавим, а самим тим постало је мој начин живота.

Које планинарске пројекте/подвиге би издвојио?

Кренуо бих од посљедњих активности. Прије мјесец дана смо завршили пројекат уређења планинарске стазе на Требевићу заједно са омладином из Источног Сарајева. Стаза се налази непосредно у близини нашег града и сада је прилагођена свима, тј. и планинарима и рекреативцима, али и људима који хоће да потроше своје послијеподне на одронцима Требевића.

Од неких већих успјеха, поменуо бих успон на Елбрус, највиши врх Европе, Монт Блан (највиши врх западне Европе),Гросглокнер, највиши врх Аустрије, такође успоне на много врхова у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији, Словенији, Италији, Аустрији…

Шта од опреме треба некоме ко се почиње бавити планинарењем?Колико је опрема битна?

На самом почетку, да би најприје пронашли себе у овом спорту, и видјели чиме се ми као планинари бавимо, довољне су само тврђе, озбиљније патике или ципеле, ранац, који за почетнике не мора да буде планинарски, може да буде и неки школски, коме је остао. У ранцу је најбитније да понесете сендвич, воћку, мало воде и пресвлаку. Све у свему, не треба вам ни много новца, а ни много времена да одвојите. То може бити један дан у седмици, рецимо недјеља.

Као што рекох, за почетак вам не треба много, али касније уколико се пронађете у томе, видјећете шта је све потребно за озбиљније планине. Опрема је наравно скупља и захтијева посебан приступ при набавци у смислу да видите шта вам одговара, какве ципеле, која јакна, каква техничка опрема итд.

Најгоре што људи могу урадити је да одмах у старту купе скупу опрему, па тек онда виде шта им одговара, а шта не. Бавити се планинарењем не значи одмах купити сву опрему и кренути на планину, него то постепено радити.

Колико је физички захтјевно?

Слично као и што сам рекао за опрему, тако је и за планинарење што се тиче кондиције. На самом почетку, најбоље је да изаберете неке излете који су прилагођени вама. Информацију о томе ћете најчешће добити од водича планинарског друштва, који већ имају искуства. На основу оног колико вас познају шта можете, шта не. Сами отприлике знате, да ли сте били активни раније у неком спорту, или први пут улазите у тако нешто. Уколико се нисте ранији бавили спортом, предлажем да кренете са лакшим стазама. Поменуо бих опет Требевић, која је идеална планина за почетнике. Касније, када видите како то иде и шта вам је све потребно, постепено ћете ићи према вишим планинама и дужим планинарским турама. Сигурно је да таква врста планинарења у смислу кретања корак по корак, неће представљати проблем никоме, већ је напротив добро за здравље, а уједно ће стећи много искуства у томе.

Које планине у БиХ су најпривлачније за планинарење?

Кренућу редом од највишег врха Републике Српске и Босне и Херцеговине, планине Маглић, који се налази неких 40 km од Фоче и најпопуларнији је за планинарење.Порет те планине, у окружењу се налазе у Волујак, Зеленгора која је врло атрактивна планина за планинарење. Поред њих су Прењ, Височица, Трескавица, Бјелашница, Игман, Требевић. У околини Сарајева су четири планине по којима људи походе скоро сваки викенд.

Постоје планине и у Крајини, то су Клековача,Мањача, Козара, Чемерница. Генерално, Република Српска и Босна и Херцеговина имају стварно много планина и оне су рај за планинарење, поготово странци који нас посјете су одушевљени јер још увијек овај спорт није комерцијализован као у западној Европи гдје се плаћа готово ваздух. Они овдје уживају у планинарењу, јер је много опуштеније, није гужва на планини, а могу се срести и домаћи људи, који ту стварно живе и то је оно што је наша највећа предност.

Можеш ли нам рећи нешто више о ПД „Требевић“ чији си члан?

Ја сам искрено од скоро члан овог Друштва, ту сам  годину дана. Друштво је основано 2008. године и ове године слави 10 година постојања. Сваког уторка у 19:00 часова, одржвају се редовни састанци. Сви грађани који желе неку додатку информацију о раду друштва, могу слободно доћи на те састанке.

Минимун два – три пута мјесечно, ми идемо на неке планинарске походе. Некад су то планине у оружењу Сарајева, а некад су то мало даље и озбиљније дестинације. Крајем јула планирамо успон на планину Триглав у Словенији, највиши врх бивше Југославије, који је веома атрактиван за попети се а успут ћемо посјетити и неке туристичке атракције.

Поменуо бих, да сваке године, већ традиционално, а ове године по десети пут одржавамо слет планинара на Требевићу. Слет ће се организовати првог викенда у октобру, тако да овом приликом позивам све грађане да дођу и да учествују. Биће организован и превоз за све учеснике из Источног Сарајева.

Која је предност планинарења у односу на остале спортове?

Као што сам поменуо, да бисмо се бавили рекреативно планинарењем као спортом, није потребна нека озбиљнија опрема за сами почетак, нити озбиљна кондиција као у неким другим спортовима. Буквално се може кренути тако што ћете као друштво да се скупите и изађете у планину да уживате у њеним чарима и љепотама и за се извучете из града и свакодневних обавеза.

Предности су вишеструке јер чувате своје здравље, на свјежем сте ваздуху, имате прилику да упознате многе друге људе, да се упознате и да се повежете са њима. Имамо много случајева гдје долазе планинари из Црне Горе, Србије, Хрватске које угостимо овдје и покажемо им наше планине. Исто тако и сами имамо прилику да одемо код њих.

Највећа поента нашем планинарења је у ствари дружење. Ми не волимо да кажемо да освајамо врхове, ми се само пењемо на њих.

Шта планираш у будућности, када је планинарење у питању?

Конкретно већ у суботу, 16. 6., крећемо нас 15 из бивше Југославије на успон Мон Блан, који је највиши врх западне Европе и износи 4.808 метара. Тамо ћемо бити 9 дана и надамо се доброј прогнози и успјешном походу на врх.

Двије седмице након тога, идемо на Елбрус. Ако све прође како теба, то ће бити мој други успон на највиши врх Европе, који износи 5.642 метра. Опет је у питању екипа из бивше Југославије, у којој се међусобно јако добро познајемо и путујемо заједно. То су неки од озбиљнијих успона које планирамо. Сљедеће године можда будемо на Хималајима.

Што се тиче планова друштва, на које ћемо ићи заједно као планинарско друштво Требевић, имамо ускоро Триглав, затим планински масив Доломити у Италији, и биће сигурно још доста акција по нашим планинама у окружењу.

Савјет за оне које размишљају да се баве планинарењем?

Поручио бих им да дођу, да нас посјете и упознају, да виде како радимо и шта су нам планови и да нам се придруже на планинама. Сигурно ће се уморити први пут, неће им бити лако, али поента јесте дружење, стицање кондиције тј. здрав живот. Сви данас живимо у таквом окружењу, под стресом, обавезама. Ако не нађемо барем један дан у седмици гдје можемо да се опустимо и не размишљамо о свакодневним проблемима, то није здраво. Планина је једно од одличних мјеста гдје се можемо опустити и провести дан без проблема који нас окружују.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име