ИНТЕРВЈУ: Никола Лиздек – Човјек чија поезија насмијава и одушевљава

2
2909

Никола Лиздек је пјесник из Источног Сарајева који инспирацију за писање налази у свему што га окружује. Биле маштовите или истините, његове пјесме ће вам сигурно набацити осмијех на лице, а то је уједно и Николин циљ. Нама је било веома лијепо у разговору са Николом и његовом супругом Силваном, а знамо да ћете и ви уживати читајући наш интервју.

Можете ли нам рећи када се појавила жеља за писањем и како сте се развијали као пјесник?

Жеља за писањем се случајно појавила док сам радио у једном објекту, гдје сам описао људе који су ту долазили. Моје прве пјесме су људи прихватили са задовољством, и то ме је натјерало да и даље пишем и радим на томе. Свака је наредна пјесма била боља од претходне, и на крају сам стигао до тога да издам збирку.

Колико дуго траје процес стварања пјесме – од идеје до папира? Који је ваш поступак стварања и гдје проналазите инспирацију?

Све зависи. Некад почнем нешто да пишем, па ме нешто спријечи да наставим, онда се процес наставља сутрадан, док некад за сат времена напишем пјесму. Посљедња пјесма коју сам написао била је о свјетском шампиону Немањи Мајдову. Био сам на Исланду у том периоду и нисам имао прилику да пратим његове борбе, али када сам дошао с посла и видио, сузе су ми кренуле од среће. Одмах сам узео оловку и папир и написао сам пјесму за неких 40 минута од почетка до краја. Предиван је осјећај то био, када сам видио да се људима свиђа, а посебно њему, посебно када ми се јавио и захвалио се. То је велики подстријех и мотивација за мене.

Гдје проналазите инспирацију за писање?

Инспирацију проналазим у свему. У људима можда највише. Код нас је такво поднебље, кад погледаш кроз прозор и одмах имаш пар тема. Само да је више времена, било би и више пјесама. Али ко зна, можда у неком наредном периоду.

Да ли имате узора међу пјесницима и шта за вас значи бити пјесник данас?

Можда Мирослав Мика Антић. Са великим задовољством читам његове пјесме. А бити пјесник данас, па не знам шта бих вам рекао, ја сам пјесник у покушају. Издао сам прву збирку па ћемо видјети како ће бити. Можда сам превише самокритичан, али не желим да се унапријед радујем. Желим само да остане нешто иза мене.

Којим темама се највише бавите у вашим пјесмама и које поруке желите кроз њих да пошаљете?

Па теме су разноразне. Свакодневница је у центру пажње. Писао сам о томе како сам дошао на шалтер гдје ме дочекала нервозна госпођа, затим ситуација која ми се десила у трамвају итд. Описујем свакодневна дешавања и мој поглед на свијет уопштено. Не пишем много о политици, али некада и то провучем и направим неку врсту пародије на политичка дешавања. Народу је заниљиво. Ако насмијем данас једног човјека, ја сам задовољан.

Искористили бисмо прилику да најавимо промоцију Ваше прве збирке пјесама „Пјесме из луде главе“, можете ли нам рећи нешто више о томе?

Првобитно је збирка требала да носи назив „Пјесме из луде главе из свијета око мене“.  Много људи из мог окружења, укључујући и моју супругу су ми више пута рекли да им је „расцопати“ ту луду главу да видимо шта има у њој. Из свега хоћу да извучем шалу, и због тога је та луда глава остала и по томе је збирка добила назив.

Промоција је у петак, 29. децембра у 19:00 часова у Културном центру Источно Сарајево. То је моја прва промоција и искористио бих ову прилику да се захвалим компанији “Макопринт” и Милану Ђајићу који ми је заиста много помогао.

Да ли се поред писања пјесама бавите још нечим?

Бавио сам се и „станд-уп“ комедијом и то је био неки мој почетак, али нажалост,  због природе посла нисам могао више да се посветим томе. Гледам од чега да живим, а од тога не може да се живи, барем овдје код нас.

То је добро прошло, имао сам понуде од неких локалних кафића и даље да наставим, али нажалост нисам могао да ускладим посао и комедију. Али ево рећи ћу, мало ко у нашој држави се бави оним што воли, па тако и ја.

Да ли планирате и у будућности да наставите са писањем?

Па сигурно да планирам. Имам иза себе неких 150 до 170 пјесама, а у овој збирци је око 70 пјесама.

Пишем у посљедње вријеме и озбиљније пјесме и видим добре одзиве на то. Наставићу даље да пишем, видјећу како ће проћи прва збирка. Ја немам амбиције да преко ноћи постанем популаран, то за мене ништа не представља.

Хоћу само да пренесем поруку људима да треба да се воле и да се не секирају превише. Немојте да жалите за нечим, урадите то.

Чувајте се, волите се, живот је кратак и брзо прође.

2 коментара

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име