Исидора Бјелица: 12 савјета за осјетљиве душе

0
482

Људи се стално жале на све и свашта, нарочито на посао који раде, на шефа, колеге… Размишљају како би негдје друго било боље, маштају да се ријеше комшије, досадног рођака, колеге, шефа, свекрве…

Сав стрес савременог живота произлази из дисонанце онога што су наше жеље и онога шта је наша реалност! Тачније, онога што ми видимо као реалност и онога што замишљамо у оба случаја врло лимитираној перцепцији.

Међутим, да ли ми заиста знамо шта желимо и зашто нас не уче како да то постигнемо без стреса. 

Прво правило: Оно што одбијаш расте и добија додатну снагу. Дакле већина људи не зна просту тајну закона универзума да оно чега желиш да се ријешиш мораш прво да прихватиш. Дакле, само на тај начин, а не пуним отпором и одбијањем, нешто се може неутралисати и избацити. Док год се свим силама боримо да ту особу или појаву уништимо, она ће расти, а чак и ако успемо наизглед да је се ријешимо, добићемо још јачи удар. То је оно кад се ријешиш лудог комшије, а дође још гори.

Правило број два: Сваки сукоб, ма шта да је његов предмет и наратив, само је посљедица различитих нивоа свијести које доводе до неразумијевања и јако антагонистичких напона. Ми мислимо да је важан предмет свађе, било да су то различити ставови, гледишта, увјерења, али заправо када се дубље зачепрка, видећемо да је то шум у каналу различитих нивоа свијести које исту ствар виде другачије. Ма у какав сукоб да смо упали, било лични или пословни, важно је одмах одвојити предмет свађе од разумијевања да је то сукоб различитих нивоа свијести и да ту нема простора ни за убеђивање ни објашњење, јер свако види оно што може да види. Тек тада можемо проблем ријешити, јер ако убјеђујеш бебу која пуже да трчи, ти си тај који не сагледава суштину проблема. 

Треће правило: Енергија с којом нешто радимо оставља печат на том раду. Било да је то кување ручка, сликање, дружење или било који наизглед напоран и тежак посао. Ако му прилазимо са тегобом, мрзовољношћу, досадом, осјећајем да смо жртва оног што морамо да радимо, ствари ће постајати управо такве и још непријатније, зато ако не можемо да радимо са радошћу, пронађимо шта бисмо вољели и то радимо. Не живимо туђе жеље, него своје. Крајње је ирационално силити себе на непријатну рационалност.

Правило број четири: Свако живи оно што верује да му припада, а ти програми су најчешће наслијеђени од породице и околине до седме године, зато се репрограмирање увјерења не може обавити свјесном одлуком, јер ти програми су у подсвијести.

Највећи свијетски епигенитичар професор Липтон дао нам је најважнији савјет: Тамо где нам ствари иду са највећом тежином, ту је управо деструктивни програм који се мора репрограмирати. Има више начина репрограмирања тхета, хипноза, кроз сан, тхета, разне иницијације, Козирјев огледала.

Пето правило или грешка везивања. Оно за шта се вежемо тако да без тога не можемо да замислимо живот биће нам привремено или трајно одузето. То је она тачка у којој чиста љубав постаје везаност. Основни закон је закон опште промјене кроз коју наша вијечна свијест пролази зато везивање увек буде на неки начин “кажњено” од матрикса, јер ни себе не можемо задржати у овом тијелу па је и то патолошко везивање увек болно. Дакле, пето правило каже љубав, чиста, безусловна је тамо где нема патолошког везивања у које некад блискост изгалопира. Ако нешто или неког желиш да задржиш што дуже, нека то буде нешто што волиш, а не нешто што ти “треба” и без чега не можеш да живиш. 

Правило број шест: Ако ти је неко крв, не значи да је и судбина. Уз поштовање да разумијемо да имамо различите истине, важно је изаћи из улоге жртве, јер не можемо вјечно патити што неко ко би по природи ствари требало да нас воли, нас просто не воли – па то била мајка, син, брат било ко кога нам је судбина удјелила.

Седмо правило: Људи лажу перманентно и то сви лажу из ове или оне намјере, свијесно или несвијесно, што пре се скинеш са култа истине и правде, са мање бола ћеш живот поднети.

Осмо правило: Сам си – можеш да умреш на вријеме па да то не сазнаш или може неко ко ти је давао илузију да умре пре времена па да патиш – али на крају схватиш да си ипак потпуно сам и да су разна замајавања која дају илузију да ниси корисна социјална игра.

Девето правило: Заљубљеност је посљедица биохемије која се активира уграђеним програмима, шта је добро, лијепо, привлачно и изазовно.

Десето правило: Сериозност и страх су два основна метода доминације и манипулације – да би вас довели до страха, морају прво да вас убједе да је нешто врло сериозно. Тако је вјековима…

Правило број једанаест: Оно чега се плашиш најбрже привлачиш.

Правило број дванаест: Човјек који је научио да контролише своје мисли и емоције ослободио се највећег ропства.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име