Истраживање показало – рад ноћу угрожава здравље

0
154

Широм свијета милиони људи раде ноћу о чему нема пуно званичних података, али по једној студији Универзитета Принстон између седам и 15 процената радне снаге у индустријализованим земљама укључено је у неку врсту ноћног рада, упркос доказима о његовом штетном деловању на здравље.

Кључни проблем је наш унутарњи биолошки сат који је намјештен на спољни свијет, односно на излагање циклусима свјетла и таме, каже Расел Фостер, стручњак за проблеме са спавањем и професор на Оксфорду.

Он појашњава механизам дјеловања биолошког сата код људи и каже да његово занемаривање активира стресни механизам.

Стрес повећава ниво шећера у крви и крвни притисак јер се организам припрема за одговор на потенцијалну пријетњу “која заправо не постоји – ми смо само на послу”, истиче Фостер.

Повишен ниво стреса може довести и до кардиоваскуларних болести или метаболичких абнормалности попут дијабетеса типа 2. Стрес отежава и рад имунолошког система што је добра подлога за више стопе рака дебелог цријева или рака дојке.

Свјетска здравствена организација (WHO) класификовала је ноћни рад као могући узрочник рака.

То су дугорочне посљедице, али недостатак сна узрокује и оне акутне. Највидљивији је умор, због чега информације не примамо на прави начин, друштвене сигнале погрешно интерпретирамо и губимо могућност емпатије.

Радници у ноћним смјенама пате и од срчаних проблема узрокованих континуираним радом који је у супротности с биолошким ритмовима.

Кривац је и нездрава храна

Свака особа која је радила ноћне смјене зна како након њих није лако макнути прсте од нездраве хране. Постоје истаживања која кажу да се конзумација угљених хидрата пење за 35 до 40 процената након само четири до пет дана смањених сати ноћног сна због повећаног нивоа хормона грелина који регулише глад и потиче на конзумацију шећера и угљених хидрата.

Осим чешћих здравствених прегледа, радници који раде ноћу би, због ризика од кардиоваскуларних болести и метаболичких поремећаја попут дијабетеса, требали надохват руке имати здраву храну, прије свега воће.

Марко Хафнер са истраживачког института Ранд Европа каже да владе све више постају свјесне тог проблема па је тако Центар за контролу и превенцију болести у САД-у прогласио недовољно сна јавном здравственом епидемијом. Дакле постоји све већа свијест да је недостатак сна јавноздравствени проблем.

Будући да је толико доказа о здравственим ризицима ноћних смјена поставља се питање због чега се људи на њих одлучују: док неки немају избора, неки их и преферирају.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име