Изјава ученика који су доживјели несрећу у Италији

9
6649
Фото: Radiosarajevo.ba /RAS Srbija

На редакцију нашег портала је стигло писмо, односно изјава, свих ученика који су учествовали у саобраћајној несрећи у Италији, односно који су се тог јутра налазили у аутобусу у којем је смртно страдало једно лице.

“Да бисмо коначно дали праве информације о саобраћајној несрећи коју је наш аутобус доживио прилажемо сљедећи текст.

Из Источног Сарајева су матуранти кренули у 3 аутобуса. Наш је био прилично лош од самог почетка. У нашем аутобусу су се налазили: 3 одјељења IV2-17 ученика, IV7-27 ученика, IV8-6 ученика УКУПНО 50, 2 професора који су разредне старјешине, водич и 2 возача.

Сви аутобуси су се на почетку пута држали близу, заједно смо стајали на паузе на пумпама. До раздвајања аутобуса први пут долази када је наш аутобус обилазио Монте Карло. Остала два аутобуса нису обилазили град јер је ученици из другог аутобуса била потребна љекарска помоћ, а један једини доктор који је кренуо са цијелом екскурзијом на пут је био у трећем аутобусу.

У Шпанији смо сви били заједно у истом хотелу. Тог 14. септембра око 5:40 сати ујутро, наш аутобус се налазио на аутопуту А21 у близини града Бреша (Италија).

Сви ученици су спавали, пробудио нас је страховит удар. Освјестили смо се јако брзо, многи су већ добијали нападе панике. Аутобус је стајао поломљен на сред пута. Осјетили смо страховит смрад унутар поломљеног возила, многи су крварили.

Водич је био повријеђен, али је назвао водича из другог аутобуса и обавјестио их шта се десило и гдје се налазимо. Друга два аутобуса су били удаљени од нас и наставили пут. Ми смо се у страху и паници трудили издржати у отровним гасовима који су се ширили аутобусом.

Убрзо је стигла полиција и успјели смо изаћи вани на пут. Одмах је установљено да је сувозач, (један од 2 возача) мртав.

Професор и професорица, возач и водич су задобили повреде и одмах премјештени у болницу. Од 50 ученика 23 је одвезено у болницу. Са мјеста несреће ученици који нису имали крварење и велике отоке су одвезени возилима хитне помоћи на пумпу у близини. Ту смо били само ми ученици, гомила полицајаца и радника хитне помоћи.

На срећу ту се случајно нашао и неки добар човјек са наших простора и помогао нам у комуникацији, јер Италијани нису знали енглески.

Са пумпе смо пребачени градским аутобусом у неку зграду у близини. Италијани су били прељубазни, провјеравали су нам стање, тјешили нас.

Након тога премјештени смо у другу зграду, одмах поред. Добили смо кревете, храну и воду и све вријеме били под надзором великог броја полицајаца.

Тек након више сати придружују нам се директорица наше школе и једини доктор који је пратио нашу екскурзију. Били смо тужни због смрти возача, нису нам значили празни поздрави са врха наше државе, нити медијска пажња и лажи које су писане по многим сајтовима о нашој несрећи.

Остатак матураната (друга два аутобуса) су тог дана пар сати након наше несреће већ били у Роселино Маре-у. Након што су смјештени, по нас је дошао један од та два аутобуса. Послије подне смо кренули тим аутобусом за Роселино Маре. Пут је трајао пар сати. Стигли смо око 21 час.

Преноћили смо у хотелу. Ујутро, 15. септембра по нас је стигао “нови” аутобус, иронично истог изгледа као и онај у којем смо имали несрећу. Још увијек у боловима, кренули смо на пут кући.

Сада је у аутобусу било: 48 ученика, један од повријеђених професора, директорица, доктор и нови возач.

Двије ученице, професорица, водич и возач из поломљеног аутобуса су због тежих повреда на пут ка БиХ кренули комбијем који нам је послан.

Након пар сати пута, у близини Трста стајемо на пумпу. Други аутобус наводно има квар. Нас и трећи аутобус су океј. Овај пут су одједном сви свјесни да аутобуси треба да се држе заједно. На пумпи смо провели сате ћекајући мајстора да поправи тај аутобус. Тек у 20 часова крећемо са пумпе ка БиХ.

Разочарани смо неорганизованошћу, лошим условима, лажним информацијама и лажним ријечима подршке.

Јако смо разочарани и изјавама управе наше школе да смо сви у реду и да немамо повреде. Сви смо у апсолутном страху и шоку још увијек.

Нарочито смо у страху кренули ноћу на пут. Многима су шили ране, стављали облоге на ударе, било је и случаја тровања отровним гасом у току несреће.

Желимо да нагласимо да се овакве ствари никада не смију понављати, као и да ћемо тражити одштету и остати на страни истине и правде, јер само ми знамо шта смо преживјели”.

9 коментара

  1. Ja imam jedno vrlo ozbiljno pitanje u vezi organizacije. Da li su autobusi prije polaska ucenika i profesora pregledani i testirani od strane Policijske stanice? To je obavezan pregled prije polaska. Ovo je strasno.

    • Zasto bi policijska stanica pregledala autobus? Valjda mislite na redovne tehničke preglede u ovlaštenim osiguravajućim kućama? Koji bi se trebalo raditi svakih nekoliko mjeseci naravno.

  2. Питање за аутора/е “Изјаве ученика”, односно питање ученицима.
    Да се несрећа и квар на аутобусу догодио на почетку путовања, нпр. до Добоја, да ли би се вратили кући или наставили екскурзију. Искрено

    • Druze vratili bi se kuci jer samo mi znamo ko je imao kakve povrede vecina učenika nosi okovratnike i sila je rane jedan od profesora je slomio ruku dok jš drugi slomio rebra a direktorica daje izjave kako je sve uredu i kako niko nije povrjedjen

      • Niko ne spominje nesretnog vozača sto je poginuo. Zao mi je povrijeđenih,iskreno zelim im brz oporavak,od srca. Ali kes se namirisao. Roditelji i prije nego su im se dijeca vratila kuci najavljuju tuzbe,okrivljuju. Budite srećni sto su vam dijeca ostala ziva. Naravno da svako ko je kriv treba i mora da snosi odgovornost.

      • Није тачно, дала је изјаву да нико није теже повријеђен. Е сад се распитај у здравственим установама шта су теже и лакше повреде.

      • A zašto ste išli na ekskurziju u Španiju? Nije vam dobra Srbija, Crna Gora, više ni Grčka ne valja. Na ponude tog tipa srednjoškolci dobijaju osip. Najmanje što se prihvata je Španija. Rizik od nesreća na putu se povećava, dug put, noćne vožnje. I onda kada se nešto poput ovoga desi svi krivi, osim učenika i roditelja. Žao mi je vozača koji je poginuo, a sva ova dešavanja posle će izazvati samo to da sledeće generacije na ekskurziju neće ni otići.

  3. Žao mi je iskreno naše djece koji su preživjeli ovu traumu. Svima želim brz oporavak !Svi imaju pravo na putnu odštetu i naplatu osiguranja, to je uobičajeno kod ovakvih nezgoda.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име