Једном дјетету потребна хранитељска породица

1
533

Центар за социјални рад Костајница у потрази је за хранитељском продицом за једно дјете без родитељског старања, рекла је Срни Славица Савић из овог центра.

Она је истакла да је смјештај у хранитељску породицу најприроднији облик збрињавања дјеце, јер топлином може замијенити изгубљену породицу.

Осим тога, каже Савићева, дјеца штићеници ће, уз биолошку дјецу хранитељске породице, брзо се адаптирају и стичу осјећај припадности.

“Хранитељска породица би требало да прође едукацију коју организује Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, како би добила статус хранитеља, а за хранитељство би добијала накнаду, па молимо све заинтересоване да се јаве у Центар за социјални рад”, рекла је Савићева.

Она је, у оквиру кампање “Свако дијете треба породицу” која се спроводи у Републици Српској, истакла да хранитељство подразумијева смјештај у породицу ради збрињавања корисника, коме је обезбијеђено задовољавање основних животних потреба, брига о личности и помоћ у остваривању његових права и извршавању обавеза.

“Смјештај у хранитељску породицу не значи прекид породичног континуитета, јер је крајњи циљ овог облика заштите стварање могућности да се дијете послије краћег или дужег времена врати својој биолошкој породици, ако је има. Хранитељство се може спроводити и у сродничким породицама и породицама које нису везане никаквим породичним везама са корисником, али уз обавезно стечен статус хранитељске породице”, појаснила је Савићева.

Највише троје дјеце се може збринути тако да укупан број дјеце не буде већи од петоро, рачунајући и дјецу хранитеља. Када је ријеч о дјеци са инвалидитетом, Савићева каже да највише двоје дјеце се може смјестити у једну хранитељску породицу.

Савићева је нагласила да је законска обавеза Центра за социјални рад да се при избору хранитељске породице руководи личним својствима самог дјетета и породице у којој ће дијете бити збринуто, као и стамбеним и другим могућностима породице, те да треба тражити ментално здраве, радне и одговорне чланове друштва који су добри, без обзира на њихов степен образовања.

“У Републици Српској су углавном сродници збрињавали дјецу која су остала без родитељског старања у постратном периоду или из других разлога. Међутим, сада се појављује и потреба збрињавања дјеце која, поред живих родитеља, остају без родитељског старања. То је посљедица појаве нових породичних форми. Честе су појаве занемаривања дјеце, па чак и остављања дјеце без родитељског старања из разних разлога”, каже Савићева.

Она је истакла да се на овом облику заштите мора озбиљније радити и да се у тај процес морају укључити сви који својим искуством, знањем и материјално могу помоћи.

Према њеним ријечима, у Костајници су до сада углавном постојале сродничке хранитељске породице, тренутно се хранитељством бави једна породица, а ради се о привременом хранитељству.

Психолог у Центру за социјални рад Мухарема Мујчић каже да је породица веома битан фактор у животу сваког дјетета и да је незамјењива у том смислу, а хранитељска породица је нешто најближе правој породици.

“Ту имамо све елементе породичног окружења, ауторитет који пружа отац и њежност и љубав које пружа најчешће мајка. То је оно што недостаје домској дјеци, а хранитељска породица може то пружити дјетету и многи од нас имају потенцијал да им пруже оно што име је потребно, а то заиста није много”, рекла је Мујчићева.

Накнада за пружање услуга хранитељства састоји се из накнаде за издржавање корисника која износи 60 одсто од просјечне нето плате и накнаде за рад хранитеља која износи 25 одсто од просјечне нето плате у Републици Српској у претходној години.

1 коментар

  1. Ако се нико не јави, онда је најбоље дјетету да се храни и васпитава међу 400 и више дјеце које одгаја владика Лонгин, који је за своје трудове и жртве добио двоструку титулу хероја Украјине http://bancheny-mon.church.ua/

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име