Како је Одри Хепберн измијенила појам женствености

0
84

Одри Хепберн, холивудска звијезда која је свијет освојила филмом Доручак код Тифанија, затим филмовима као што су Празник у Риму и Сабрина, по много чему је била јединствена и изазивала не само дивљење него и поштовање.

Икона стила модерног доба била је много више и од глумице и од модног арбитра. Витког стаса, са струком од невјероватних 50 центиметара и увијек елегантна у креацијама свог омиљеног дизајнера Живаншија била је отјеловљење идеала женствености.

Посједовала је неодољив шарм, доброту, велико срце, а прије свега ријетку дамску отменост и префињеност којом се уздизала изнад холивудске свакодневице скандала и сензација.

Вјероватно због тога што је рано остала без оца, велики значај придавала је породици и породичном животу. Посвјећујући се својој дјеци, бринула је и о осталој дјеци света коју је неуморно обилазила као амбасадорка УНИЦЕФ-а.

Рођена је 1929. године у Бриселу, а већ са пет година, мајка Холанђанка, припадница холандске аристрокатије и отац, ирски банкар, послали су је у интернат у Енглеску, гдје је почела да учи балет. Након избијања Другог свјетског рата, родитељи се разводе и она одлази са мајком у Холандију, надајући се да ће тамо бити сигурније.

Суморне ратне године током којих је и даље учила балет и приређивала балске приредбе како би преживјела довеле су до њене неухрањености, па често није имала снаге за плес. Због потпуне оскудице у храни, људи су јели луковице лала, јер друге хране није било и ту се налазе коријени поремећаја исхране с којим се борила читавог живота, растрзана између жеље да се наједе, осетљивог желуца и императива витке линије.

Управо је фигура њеног тијела одредила њену будућност.

Професорка код које је учила балет у Лондону, сматрала је да од ње никада неће постати примабалерина, јер је Одри била превисока, 1.70 цм и тешка 50 кг. Жена коју је цијели свијет славио као отеловљење женствености и елеганције, себе је сматрала предебелом и ружном. Мрзећи себе стекла је осећај несигурности и мање вриједности, када је ријеч о изгледу.

Иако су њени снови о балетској каријери били завршени, она се ипак нашла на позорници, у мјузиклу Монте Царло Бабy, а затим и пред филмским камерама. Француска списатељица Колет у њој је препознала изузетну глумицу за јунакињу свог романа Жижи.

Каријера у Холивуду

Љупку глумицу убрзо су примјетили и славни холивудски продуценти и тако је отпочела њена филмска каријера захваљујући којој је стекла своју популарност.

Празник у Риму донио јој је трајно пријатељство са Грегоријем Пеком, с којим није била у љубавној вези иако се о томе шушкало.

Наиме, Одри није била неискусна у љубави. Вјерена Британцем Џејмсом Хенсоном, наручила је вјенчаницу код италијанских креаоторки, сестара Фонтана, али је вјенчање отказала у посљедњем тренутку и венчаницу поклонила најсиромашнијој млади коју је пронашла.

Међутим, ту се није зауставила, касније је упознала глумца и редитеља Мел Ферера који ју је освојио својим упорним удварањем и наговорио да прихвати улогу нимфе у представи Ундина, за коју је 1954. године добила награду Тони.

Касније се удаје за Ферера који је 12 година старији од ње и којем је ово био трећи брак. Након два побачаја, родила је сина Шона, а Ферер ју је више спотицао у каријери него што јој је пружао љубав и подршку. Контролишући је у каријери, желео је да јој докаже како о глуми и филму зна више од ње.

Из тих разлога, култни филм „Доручак код Тифанија“ снимљен је у врло непријатним околностима и на опште незадовољство свих присутних на сету. Упркос свему томе, овај филм ју је потврдио као икону стила, јер је управо у улози Холи, Одри дефинисала онај препознатљиви изглед уз помоћ Живаншија.

Филм је промовисао и наочаре за сунце „Ray Ban Wayfarer, шал око врата који пада низ леђа, ципеле са мачкастом петицом, класични беж балонер, али и оно најважније – класичну малу црну хаљину која се комбинује са бијелим бисерима и крупним накитом.

Пар се након бројних размирица растао, 1968. године, Одри је запала у стање депресије и покушала је себи да пререже вене.

Није ни чудо што се након тога упустила у нешто више од флерта са Албертом Финијем, партнером из филма „Two For the Road“, а затим је након годину дана поново била у браку са италијанским психијатром Андрејом Дотијем, са којим је добила сина Луку. Дотију су пажњу привлачиле млађе жене, па се и тај брак окончао оног тренутка када је Одри увидјела да су јој синови довољно одрасли да могу живјети без оца.

Најсрећније године свог живота провела је са глумцем Робертом Волдерсом са којим је у љубави живјела све до своје смрти, 1993. године, након што су јој дијагностиковали ријетку врсту рака цријева. Њен стари пријатељ Грегори Пек опростио се од ње, читајући на њеној сахрани стихове песме Бесмртна љубав Рабиндраната Тагореа.

Снимљен је и биографски филм о Одри Хепберн, „The Audrey Hepburn Story“ који свједочи о многим појединостима из њеног живота, а остаће упамћена као жена ведрог, отменог и префињеног духа.

Отмена дама у малој црној хаљини, са бијелим бисерима око врата, елегантно подигнутом пунђом и дугим, танким прстима који држе муштиклу освојила је свијет. У том издању добила је своје почасно мјесто на поштанским маркицама, али су оне одобрене тек неколико година касније, будући да је њен син, Шон, био против тога да дама попут ње држи муштиклу у руци.

Одри Хепберн као архетип савремене жене

Могло би се са сигурношћу рећи да је ова љупка глумица архетип многих савремених жена, које су у њој пронашле узора, утискујући свој карактер у калуп Одри Хепберн. Уколико постоји женски културни манифест, онда с правом можемо рећи да је његов утемељивач, управо она, Одри, отјеловљење женствености.

Готово свака идеологија представља мач са двије оштрице, па тако и ова, иако с јаком примјесом префињености и отменог духа, она је дјеловала на женски пол деструктивно. Младе дјевојке се и дан данас изгладњују. Анорексија и булимија као болести модерног доба, настале су аналошки, путем праидола.

Саму Одри су, поред ратних околности које су биле иза ње, подвргавали ригорозним дијетама, па је тако и са својих 50 килограма била неподесна за балет, од којег је са осјећајем мање вриједности одустала. Управо ови детаљи говоре о данашњем помјереном систему вриједности. Велики број младих дјевојака скончава у јеку своје младости.

Незадовољне својим изгледом, дјевојке одлазе у другу крајност, крајност из које нема излаза. Модним пистама шетају анорексична млада бића, бића која су узор читавој, како женској тако и мушкој популацији. Поистовјећивање никада није донијело ништа добро.

Бити свој, као што је то Одри била је умјетност, лични печат који остављамо за собом гдје год да се појавимо. Одри је то знала.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име