На данашњи дан

0
18391

Данас је недјеља, 15. јули, 196. дан 2018. До краја године има 169 дана.

1099. – Крсташи у Првом крсташком рату заузели Јерусалим.

1291. – Умро њемачки цар Рудолф Први Хабсбург, оснивач династије Хабсбурговаца, који је владао од 1273. до смрти. У бици на Моравском пољу 1278. побиједио је чешког краља Отoкара Другог Пшемисла и од њега отргнуо Аустрију, Крањску и Штајерску које су, с касније припојеном Корушком, постале насљедне хабсбуршке земље, чиме је ударен темељ Хабсбуршке Mонархије.

1410. – Војска пољског краља Владислава Другог Јагела уз помоћ чешких плаћеника до ногу потукла њемачке тевтонске витезове у бици код Таненберга.

1606. – Рођен холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант, један од највећих у историји сликарства. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и скоро 2.000 цртежа, укључујући ремек-дјела, као што су “Ноћна стража”, “Изгубљени син”, “Час анатомије доктора Тулпа”, “Христос као баштован”, “Добри Самарићанин”, “Ходочасници у Емаусу”, “Сукнари”, “Витсавеј”, “Јаков благисиља унуке”, “Венера и Купидон”, “Вјереници”, “Флора”, “Данаја”, “Старица”, “Јеврејска невјеста”, “Породични портрет”, “Предио с вјетрењачом”, више од 60 аутопортрета, портрете своје жене Саскије фан Ојленбурх, сина Тита, пријатеља Јана Сикса.

1663. – Рођен српски поморац и математичар и руски кнез Марко Мартиновић, стручњак за хидроградњу и бродоградњу, један од најученијих људи свог времена. Као наставник Поморске академије у Венецији подучавао је и младиће из Русије примљене на молбу цара Петра Великог. У родном Перасту је руководио радом једне од најстаријих поморских школа на Јадрану.

1795. – “Марсељеза” званично прихваћена за химну Француске.

1869. – Француз Иполит Меж Морис патентирао маргарин.

1904. – Умро руски писац Антон Павлович Чехов, чији се стил одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Позоришту је отворио нове путеве и сам створио нови драмски облик – “лирску драму” и извршио огроман утицај на свјетску литературу, посебно драму. Дјела: драме “Галеб”, “Три сестре”, “Ујка Вања”, “Вишњик”, новеле и приповијетке “Човјек у футроли”, “Архијереј”, “Кућа на спрат”, “Душица”, “Три године”, “Огрозд”, “Павиљон број 6”, “Степа”, “Сељаци”, “Чиновникова смрт”, “У ували”, збирке хуморески “Мелпоменине бајке”, “Шарене приче”.

1918. – Њемачки генерал Ерих Фридрих Вилхелм Лудендорф наредио свеопшту офанзиву, чиме је почела друга битка на Марни у Првом свјетском рату. То је био посљедњи покушај Њемачке да надвлада савезничке снаге на западном фронту, али је 4. августа 1918. окончан поразом њемачке армије, као и у бици на Марни од 6. до 9. септембра 1914.

1929. – Умро аустријски писац Хуго фон Хофманштал. Сарађивао је с Рихардом Штраусом, за чије је композиције писао либрета. Дјела: драме “Тицијанова смрт”, “Луда и смрт”, “Мало свјетско позорје”, “Бијела лепеза”, “Електра”, “Едип и сфинга”, “Човјек”, “Салцбуршко велико свјетско позорје”, “Кула”, “Ћудљив господин”, либрета “Кавалир с ружом”, “Аријадна на Наксу”, “Жена без сјенке”, приповијетка “Бајка 672. ноћи”, есеј “Писмо лорда Чендоса”.

1937. – Пуштен у експлоатацију канал Москва – Волга, дуг 128 километара, дубок 5,5 а широк 85 метара, чиме је Москва постала лука пет мора – Црног, Азорског, Каспијског, Бијелог и Балтичког.

1945. – Италија у Другом свјетском рату формално објавила рат доскорашњем савезнику Јапану.

1958. – Америчке снаге се искрцале у Либану и интервенисале на захтјев предсједника Камија Шамуна, омогућивши му да се поново кандидује за шефа државе.

1968. – Путнички авиони “Аерофлота” и “Пан Америкена” почели редовно да лете на линији Москва – Њујорк, што су били први директни летови између СССР и САД.

1974. – На Кипру официри из Грчке и припадници кипарске Националне гарде, на подстицај војне хунте у Грчкој, у државном удару оборили предсједника архиепископа Макариоса Трећег, који је успио да изађе из опкољене предсједничке палате и привремено напусти Кипар. Удар је изазвао велику међународну напетост и заоштрио односе Грчке и Турске, што је Анкара искористила да већ 20. јула 1974. – под изговором “заштите” турске заједнице на том медитеранском острву – искрца трупе које су окупирале трећину Кипра.

1975. – Совјетски и амерички васионски бродови “Сојуз 19” и “Аполо 18” лансирани у орбиту око Земље ради спајања у свемиру.

1983. – У нападу јерменских терориста на просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому “Орли” шест људи погинуло и 48 рањено.

1987. – Тајван послије 38 година укинуо ванредно стање ради омогућавања вишепартијских избора.

1992. – Припадници Хрватског вијећа одбране протјерали су Србе из 13 села какањске општине – Суботиња, Конџило, Бијела Њива, Доле, Макленак, Данци, Градица, Осредак, Почине, Барачи, Крч, Равне и Драчић. У овој акцији Хрвати су заклали Саву Блажановића, а убили су још Мила Цвијетића из Конџила и Илију Цвијетића из Драчића.

1992. – Делегација Српске Републике БиХ отпутовала у Лондон на преговоре са копредсједавајућим Конференције о БиХ Хозеом Кутиљером.

1995. – Војска Шри Ланке окончала највећу офанзиву од 1987. против тамилских побуњеника, током које је погинуло најмање 300 људи.

1996. – Приликом пада холандског војног теретног авиона у ваздухопловној бази у Ајдховену погинула 32 човјека.

1997. – Италијански модни креатор Ђани Версаће, један од најутицајнијих свјетских “диктатора моде” крајем 20. вијека, убијен је у Мајами Бичу на Флориди, САД.

1998. – Најмање 45 људи изгубило животе у аутобској несрећи у савезној држави Аруначал Прадеш на сјевероистоку Индије.

1999. – Кина званично објавила да посједује технологију за прављење неутронске бомбе.

2003. – Посмртни остаци 14 српских цивила из Паулин Двора код Осијека, убијених у децембру 1991. године, сахрањени у заједничкој гробници на Новом гробљу у овом мјесту.

2004. – Након четири године скривања милитант саудијског поријекла Ибрахим ал Садик ал Харби /34/ предао се у саудијској Амбасади у Сирији, у оквиру једномјесечне амнестије коју су прогласиле саудијске власти.

2009. – Путнички авион “тупољев”, који је летио на линији из Техерана ка Јеревану, срушио се на сјеверозападу Ирана – погинуло свих 168 путника и чланова посаде.

2016. – Изведен неуспјели војни удар у Турској против предсједника Реџепа Тајипа Ердогана.

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име