На данашњи дан

1
30803

Данас је, недјеља 16. децембар, 350. дан 2018. До краја године има 15 дана.

1485. – Рођена шпанска принцеза Катарина Арагонска, прва од шест жена енглеског краља Хенрија Осмог. Њихов развод 1533. без дозволе папе изазвао је енглеску црквену реформацију и раскид са Ватиканом.

1653. – Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел, одбивши титулу краља, проглашен лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.

1687. – Умро енглески економиста Вилијам Пети, творац теорије радне вриједности, који је, према мишљењу Карла Маркса, поставио темељ политичке економије као науке. Сматрао је да вриједност робе – према његовој терминологији – њену природну цијену одређује количина рада утрошеног за производњу. За разлику од меркантилиста, мада је био под њиховим утицајем, тражио је основицу привредних појава у производњи. Дјела: “Трактат о порезима и дажбинама”, “Политичка анатомија Ирске”, “Политичка аритметика”.

1773. – Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, обучена у индијанску ношњу, у бостонској луци је побацала у море сандуке чаја с једног британског брода. Тај догађај, касније назван “бостонска чајанка”, наговијестио је амерички рат за независност, започет 1775.

1775. – Рођена енглеска књижевница Џејн Остин, која је у романима реалистички сликала свакодневни живот провинцијске Енглеске. Заплети њених романа – протканих хумором и благом иронијом – једноставни су и извиру из психологије ликова обичних људских односа, а дијалог је веома вјешто вођен. Дјела: романи “Разбор и осјећање”, “Гордости предрасуда”, “Менсфилдски парк”, “Ема”, “Нортагентска опатија”, “Наговарање”.

1818. – Рођен српски писац и дипломата Матија Бан, члан Српске краљевске академије, професор београдског Лицеја и шеф прес-бироа у вријеме кнеза Александра Карађорђевића. Дјела: драме “Смрт Уроша Петог”, “Краљ Вукашин”.

1859. – Умро њемачки писац Вилхелм Грим, скупљач и обрађивач народних бајки, које је, као и већину других дјела, објавио у сарадњи са старијим братом Јакобом. Издавао је и њемачке средњовјековне књижевне споменике и проучавао њемачка јуначка предања.

1882. – Рођен мађарски композитор и музиколог Золтан Кодаљ, уз Белу Бартока најзначајнији мађарски музички стваралац 20. вијека, у чијим дјелима је препознатљива мелодика и ритам народне музике. Написао је студије о мађарском музичком фолклору и издао збирке народних пјесама. Дјела: кантата “Псалмус хунгарицус”, сценска музика “Хари Јанош”, оркестарско дјело “Игре из Галанте”.

1885. – У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист “Босанска вила”, часопис “за забаву, поуку и књижевност”, који је скоро три деценије снажно утицао на јачање националне свијести и отпора аустроугарској окупаторској власти у БиХ. До 1887. га је уређивао Никола Шумоња, а потом до забране 15. јуна 1914. Никола Кашиковић.

1899. – Рођен енглески писац, глумац и пјевач Ноел Кауард, веома популаран између Првог и Другог свјетског рата у Великој Британији и САД. Писао је и режирао драме, комедије и музичке ревије које се одликују духовитим дијалозима, неочекиваним обртима и сценским ефектима и према већини његових комедија снимљени су филмови. Дјела: “Вртлог”, “Пали анђели”, “Лака врлина”, “Ријеч и музика”, “Приватни живот”, “Несташни дух”.

1917. Рођен енглески писац Артур Чарлс Кларк, космички визионар у чијим су научно-фантастичним романима и причама главне теме истраживање космоса, мора и времена, мјесто човјека у космичкој хијерархији и посљедице људских контаката с ванземаљским цивилизацијама. Дјела: романи “2001: одисеја у свемиру”, “3001: коначна одисеја”, “Крај дјетињства”, “Град и звијезде”, “Састанак са Рамом”, збирке прича “С друге стране неба”, “Досезање сутрашњице”, “Приче о десет свјетова”, “Сусрет са Медузом”, “Сунчани вјетар”.

1920. – У земљотресу у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.

1921. – Умро француски композитор, пијаниста, диригент, оргуљаш и музички писац Шарл Камиј Сен-Санс, романтичар типично француског духа, рационалне музичке углађене форме. Дјела: опера “Самсон и Далила”, три симфоније, поема “Плес смрти”, четири симфонијске пјесме, пет клавирских концерата, три концерта за виолину, два концерта за виолончело, композиција за камерни састав “Карневал животиња”, клавирски трио, два гудачка квартета, свита за виолончело, ораторијум”, “Потоп”, балет “Брбљивица”.

1931. – Умро српски историчар и свештеник Димитрије Руварац, члан Српске краљевске академије, библиотекар патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима. Проучавао је политичку, црквену и књижевну историју, посебно војвођанску. Уређивао је “Архив за историју Српске православне карловачке митрополије”. Дјела: “Постанак и развитак српске црквено-народне автономије”, “Српска Митрополија карловачка око половине 15. века”, “Историја арх. митр. патријаршке библиотеке”.

1942. – Врховна команда нацистичке Њемачке је у Другом свјетском рату издала директиву за борбу против партизана, у којој је, супротно одредбама Женевске конвенције, јединицама наређено да употријебе сва средства, чак и према женама и дјеци, и да због тога ниједан њемачки војник не смије да буде позван на одговорност.

1944. – Нијемци су у Другом свјетском рату у Арденима, јаком артиљеријском припремом и спуштањем 1.500 падобранаца, почели контраофанзиву на Западном фронту, изненадивши америчке снаге. У борбама, окончаним њемачким поразом, савезници су изгубили 77.000 војника, а Нијемци 130.000.

1949. – У Бугарској извршена смртна казна над Трајчом Костовом, дугогодишњим истакнутим лидером Комунистичке партије Бугарске. Он је на монтираном политичком процесу у Софији осуђен због “титоизма”.

1949. – Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог предсједника Индонезије послије стицања независности земље од Холандије.

1960. – У судару америчких путничких авиона “ДЦ-8” и “супер констелејшн” изнад Њујорка погинуло је свих 128 људи у двјема летјелицама и осам на тлу.

1965. – Умро енглески писац Вилијам Сомерсет Мом, оштар критичар енглеског грађанског друштва. Доста је писао и о егзотичним земљама. Дјела: романи “Људски окови”, “Мјесец и стопарац”, “Колачи и пиво”, “Позориште”, “Шарени вео”, збирке приповиједака “Трептај листа”, “На кинеском платну”, “Исток и Запад”, драме “Лејди Фредерика”, “Хљебови и рибе”, “Свети пламен”.

1966. – Савјет безбједности УН на приједлог Велике Британије једногласно усвојио економске санкције против режима бијеле мањине у Родезији.

1969. – Доњи дом британског парламента изгласао укидање смртне казне.

1971. – Индијске трупе заузеле Даку и сутрадан се предала пакистанска армија од 90.000 војника у Источном Пакистану, па је независност Бангладеша – проглашена 26. марта 1971. – постала стварна. Послије проглашења независноти избио је грађански рат у који се умијешала пакистанска армија, али су индијске трупе 4. децембра 1971. објавиле рат Пакистану и прискочиле у помоћ “Ослободилачкој армији Источног Бенгала”.

1992. – Копредсједници конференције о претходној Југославији Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен предложили министарској конференцији 29 земаља у Женеви серију дипломатских и војних мјера ради окончања грађанског рата у бившој БиХ.

1995. – Израелска армија се повукла из Калкилије, четвртог од шест градова на Западној обали који су, према споразуму Израела и ПЛО, препуштени палестинској самоуправи.

1996. – Јужнокорејски апелациони суд преиначио смртну пресуду бившем предсједнику Јужне Кореје Жун Ду Хвану у казну доживотног затвора.

2003. – У Хашком трибуналу почело суђење пензионосаном генералу бивше ЈНА Павлу Стругару, оптуженом за кршење закона и обичаја ратовања приликом напада на Дубровник 6. децембра 1991. године.

2004. – Високи представник у БиХ Педи Ешдаун објавио девет мјера против појединаца и системских мјера према институцијама у Републици Српској због “несарадње са Хашким трибуналом, због које БиХ није примљена у Партнерство за мир”. Он је затражио да Комисија за реформу одбране изврши гашење министарстава одбране ентитета и потпуно преношење њихових надлежности на Министарство одбране БиХ, за шта је рок љето или јесен 2005. године. Од власти БиХ Ешдаун затражио да до фебруара или марта наредне године проведу реформу полиције на принципима које је нагласила Европска комисија и прихватила Комисија за рефому полиције, што значи јединствену полицијску структуру са законодавном надлежношћу државе, која би била финансирана из буџета БиХ.

2004. – Амерички амбасадор у БиХ Даглас Меклхејни објавио да је америчка Влада заледила средства Српској демократској странци /СДС/ у САД због несарадње са Хашким судом и забранила финансијско пословање америчких држављана са овом странком. Америчка Влада забранила је улазак у САД појединцима из руководства СДС-а и Партије демократског прогреса, која ће трајати док не докажу пуну сарадњу са Трибуналом. Трећа мјера предвиђа да Влада САД појача ограничење америчке помоћи Републици Српској.

Архива

1 коментар

  1. На данашњи дан, прије 100 година, српска војска ушла у Сарајево, требало је ваљда и то да се нађе на овој листи.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име