На данашњи дан

1
30935

Данас је сриједа 19. децембар, 353. дан 2018. До краја године има 12 дана.

Данас је Никољдан, хришћански празник посвећен Светом Николи Чудотворцу који је умро 19. децембра 343. Рођен је у никејском граду Патари и био јединац богатих родитеља, чије је имање раздијелио сиротињи. Духовни живот је започео у манастиру Нови Сион код стрица, Светог Николаја, епископа патарског. Послије смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири вјеру хришћанску, правду и милосрђе. Убрзо је постао архиепископ мириклијски. Борећи се за хришћанску истину, на Првом васељенском сабору у Никеји 325. ударио је јеретика Арија, због чега је удаљен са Сабора и одстрањен из архијерејске службе, али су – послије чудесног јављања Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице неколицини архијереја – те одлуке поништене. У вријеме прогона хришћана под царевима Валеријем Диоклецијаном и Валеријем Максимилијаном доспио је у тамницу, али је и тамо наставио проповиједи. Још за живота сматран је светитељем. Заштитник је путника и најчешће је приказан као јахач на бијелом коњу. Славе га морнари и рибари, а код православних Срба је једна од најчешћих крсних слава.

1741. – Умро руски поморац и истраживач данског поријекла Витус Беринг, на острву које је потом добило његово име. Пловећи уз Алеутска острва, доспио је 1728. са Алексејем Чириковом до Аљаске, откривши пут у Америку са западне стране, односно мореуз између Америке и Азије. Тај пролаз, који спаја Сјеверни ледени океан са Тихим океаном, назван је Берингов мореуз. На повратку је у мору, које је такође по њему добило име, претрпио бродолом и морао је да се искрца на до тада непознато острво.

1793. – Француски генерал Наполеон Бонапарта извојевао је прву значајну војну побједу, потукавши Енглезе и заузевши Тулон, што је био његов први корак ка преузимању апсолутне власти у Француској 1799.

1842. – САД признале независност Хаваја, али та пацифичка острвска земља – у коју су досељеници из САД почели да пристижу 1820, отимајући земљу од домородаца – само формално постала самостална. Хавајска династија је 1875. прихватила пуну политичку и економску зависност од САД, које су Хаваје 1898. претвориле у колонију. Одлуком америчког Конгреса 1959. Хаваји су постали 49. држава САД.

1848. – Умрла Емили Бронте, енглеска списатељица ирског поријекла, која се прославила романом “Оркански висови”.

1851. – Умро енглески сликар Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, изврстан пејзажиста, претеча импресиониста. Одликовао се веома спонтаним сликарским поступком и колористичком слободом.

1863. – Рођен српски писац и православни теолог Светолик Ранковић, који је реалистички приповиједао о сеоском и паланачком животу, а јунаци његових дјела су углавном људи разочарани у живот. Отворених очију гледао је свијет и подвлачио тамне стране друштва у доба распада патријархалног живота. Завршио је Духовну академију у Кијеву и био наставник вјеронауке у Крагујевцу, Нишу и Београду и професор у Богословији у Београду. Написао је 25 приповиједака, три романа, више стручних и политичких чланака и уџбеника и преводио је с руског језика. Дјела: романи “Горски цар”, “Сеоска учитељица”, “Порушени идеали”, приповијетке “Јесење слике”, “Слике из живота”.

1863. – Енглески проналазач Фредерик Волтон у Лондону патентирао линолеум – глатки подни прекривач.

1895. – На иницијативу Професорског друштва у Београду основан Јестаственички /природњачки/ музеј.

1897. – Рођен словачки писац Јан Чајак, чија је дјелатност пола вијека била везана за словачку мањину у Југославији. Уређивао је часописе “Народно јединство” и “Наш живот”. Дјела: приповијетке “Гледање младенаца”, “Еше хомо”, “Баћа Онриш Пазурик”, “Посљедњи сереџан”, романи “Зипа Цупак”, “Зузка Туранова”, “У заробљеништву на Холичском замку”, “Породица Ровесни”.

1902. – Рођен енглески позоришни и филмски глумац Ралф Дејвид Ричардсон, чију је глуму карактерисала суздржаност и снажна и сигурна стилска чистота. У позоришту је с подједнаким успјехом тумачио улоге у комедијама и трагедијама, у модерним и класичним драмама. Филмови: “Звучна баријера”, “Цитадела”, “Ана Карењина”, “Пали идол”, “Насљедница”, “Ричард Трећи”, “Наш човјек у Хавани”, “Др Живаго”, “Картум”.

1905. – Усвојен први устав Црне Горе, којим је она дефинисана као уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола Први Петровић. Влада је зависила од скупштине, још више од кнеза, који је имао право да поставља и смјењује чиновнике. Текст устава, који је назван “Никољдански устав”, углавном је преузет из устава Србије од 1869.

1906. – Рођен руски државник Леонид Иљич Брежњев, генерални секретар Комунистичке партије СССР-а, који је на власт дошао 1964. збацивањем Никите Хрушчова и држао је до смрти 1982. Допринио је успостављању дијалога са САД послије дугог периода хладних односа, али је његова владавина највише запамћена по онемогућавању промјена у друштву наговијештених у Хрушчовљево вријеме, што је имало вишеструке погубне посљедице за СССР.

1915. – Рођена француска пјевачица италијанског поријекла Едит Ђована Гасион, позната као Едит Пјаф, названа “Мали врабац”, симбол француске шансоне, чије се пјевање одликовало узбудљивом изражајношћу. Такође је компоновала шансоне и писала текстове за њих. Дјела: аутобиографије “Мој живот”, “На балу успјеха”.

1941. – Послије неуспјеле офанзиве на Москву у Другом свјетском рату вођа нацистичке Њемачке Адолф Хитлер смијенио команданта копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.

1946. – У Индокини почео ослободилачки рат јединица под вођством Хо Ши Мина против француских колонијалних трупа.

1950. – Савјет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера за врховног команданта снага тог војног блока у Европи.

1961. – Гоу и двије мање португалске енклаве на западној обали Индије послије непуна два дана потпуно запосјеле индијске трупе.

1972. – Капсула васионског брода “Аполо 17” спустила се у Тихи океан, чиме је завршен амерички програм “Аполо” људских летова на Мјесец.

1984. – Британски премијер Маргарет Тачер и њен кинески колега Џао Цијанг у Пекингу потписали споразум, према којем Хонг Конг од 1. јула 1997. – послије 99 година британске управе – прелази под суверенитет Кине.

1991. – Њемачка влада признала Словенију и Хрватску прије него што су, посебно у Хрватској, заштићена права народа у мањини, на чему је у почетку инсистирала Европска заједница. Њемачка се није освртала на многа упозорења да такав чин може да изазове крвопролиће.

1996. – Умро италијански филмски глумац Марчело Мастројани, једнако успјешан као комичар, романтични херој, драмски глумац, љубавник и тумач рола у филмовима херметичног интелектуализма. Филмови: “Дјевојке са Шпанског трга”, “Хроника о сиромашним љубавницима”, “Бијеле ноћи”, “Сладак живот”, “Развод на италијански начин”, “Ноћ”, “Породична хроника”, “Осам и по”, “Приватан живот”, “Лео посљедњи”, “Мирис жене”.

1997. – Сингапурски путнички авион “боинг 737-300” срушио се у близини индонезијског града Палембангаре. Погинуло свих 104 путника и чланова посаде.

2000. – Бењамин Нетањаху повукао се из трке за премијера Израела, остављајући страначком колеги Аријану Шарону да буде главни противкандидат премијера Ехуда Барака на изборима.

2000. – БиХ и Хрватска потписале Уговор о слободној трговини. Документ у Загребу потписали предсједавајући Савјета министара БиХ Мартин Рагуж и хрватски премијер Ивица Рачан.

2000. – Шеф југословенске дипломатије Горан Свилановић потписао статут Међународног кривичног суда, који ће бити први стални суд за најтеже злочине. Сједиште суда ће бити у Хагу.

2004. – Православни свештеник Јеремија Старовлах служио свету литургију у храму Пресвете Богородице на Палама, први пут послије опоравка од повреда које је 1. априла те године задобио када су га брутално претукли војници СФОР-а.

2006. – БиХ, Србија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Албанија, Молдавија, Македонија и УНМИК /у име Косова и Метохије/ приступили Споразуму о централноевропској зони слободне трговине /ЦЕФТА/.

2006. – Суд у Либији осудио на смрт пет бугарских медицинских сестара и једног палестинског љекара због тога што су “намјерно заразили вирусом ХИВ више од 400 либијске дјеце”.

Архива

1 коментар

  1. На данашњи дан, прије 100 година, српска војска ушла у Сарајево, требало је ваљда и то да се нађе на овој листи.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име