На данашњи дан

0
18665

Данас је четвртак, 19. јул, 200. дан 2018. До краја године има 165 дана.

1427. – Умро српски владар и писац Стефан Лазаревић, назван Стефан Високи, кнез од 1389. до 1402, потом деспот, син кнеза Лазара Хребељановића. У прво вријеме владао је очевим земљама уз помоћ мајке кнегиње Милице и до 1402. признавао је власт турског султана Бајазита Првог, на чијој се страни 1395. борио у биткама на Ровинама и код Никопоља 1396. и код Ангоре 1402. Султан му је поклонио област Вука Бранковића с Приштином и Пећи. Пошто је Бајазита Првог код Ангоре поразио монголски владар Тамерлан, Стефан се осамосталио и приближио Угарској, од које је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио пријестоницом, а 1421. је наслиједио Зету. Ојачао је централну власт и сузбио сепаратизам властеле, реформисао војску и преуредио управу. Србија је у његово вријеме доживјела економски и културни процват. Подигао је манастир Манасију, подстицао преписе и преводе књига, а и сам се бавио књижевношћу – написао је “Слово љубве”.

1545. – Брод “Мери Роуз”, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија Осмог, потонуо у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт, одвукавши у смрт више од 700 људи.

1814. – Рођен амерички проналазач Семјуел Колт, према чијем је презимену назван револвер који је конструисао.

1819. – Рођен швајцарски писац Готфрид Келер, највећи приповједач њемачког говорног подручја у Швајцарској. Оригиналним пластичним стилом, с истанчаним хумором и симпатијама, описивао је људе из швајцарских села и градова, најчешће малограђане, а каткад гротескне ликове. Дјела: збирке приповиједака “Људи из Зелдвиле”, “Циришке новеле”, “Седам легенди”, “Епиграм”, романи “Зелени Хајнрих”, “Мартин Заландер”.

1834. – Рођен француски сликар, графичар и вајар Илер Жермен Едгар Дега, виртуозни цртач, сликар кога је највише занимала живост и разноврсност покрета. У почетку реалиста, касније се приближио импресионизму. У уљаној техници је израдио више сјајних портрета, нарочито у младости – касније се више служио пастелом. У зрелом добу је радио готово искључиво фигуре /циклуси “Балерина”, “Купачица”, “Праља”/, а поткрај живота и ситне фигуре у воску и глини.

1866. – Умро њемачки математичар Георг Фридрих Бернхард Риман, који је отворио нове правце развитка математике и њене примјене у физици и механици. Значајно је допринио математичкој анализи, посебно теорији комплексних функција, теорији парцијалних једначина, геометрији, теорији бројева. Његово име носи низ математичких појмова: Риманов интеграл, Риманова диференцијална једначина, Риманова површина, Риманова сфера, Риманова ђета-функција, Риманова геометрија.

1870. – Одговарајући на увредљиву депешу канцелара Ота фон Бизмарка – који је прижељкивао рат с намјером да сломи превласт Француске у Европи и убрза уједињење Њемачке под вођством Пруске – француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта је Пруској објавио рат.

1877. – Енглески тенисер Спенсер Гор побиједио у финалу првог турнира у Вимблдону.

1883. – На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени посмртни остаци српског пјесника Бранка Радичевића, 30 година послије његове смрти у Бечу.

1893. – Рођен руски писац Владимир Владимирович Мајаковски, утемељивач руског футуризма. Заслужан је за развој лирско-епске и лирско-фантастичне поеме, тонског стиха, принципа реализације метафоре. Знатно је утицао на многе руске и европске пјеснике. Дјела: збирке пјесама и поема “Облак у панталонама”, “Рат и свијет”, “Човјек”, “Све што је написао Владимир Мајаковски”, “150.000.000”, “Мајаковски се смјешка”, “Мајаковски се смије”, “Мајаковски се руга”, “Пјесме о револуцији”, “О томе”, “Владимир Иљич Лењин”, “Добро!”, драме “Стјеница”, “Хладан туш”.

1896. – Рођен шкотски писац Арчибалд Џозеф Кронин, у чијим је дјелима, прожетим благим романтизмом и друштвеном критиком, описан живот рудара и британске средње класе. Дјела: романи “Шеширџијин замак”, “Цитадела”, “Звијезде гледају с неба”, “Шпански вртлар”, “Госпођа са каранфилима”, “Три љубави”, “Прегршт ражи”, “Херојске године”, “Јудино дрво”, драма “Јупитер се смије”, мемоари “Пустоловине у два свијета”.

1900. – Отворен париски метро.

1918. – Нијемци почели повлачење преко ријеке Марне, послије пропасти офанзиве на Француску у Првом свјетском рату.

1936. – Умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог свјетског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, предсједник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис “Геолошки анали Балканског полуострва”. Аутор је многих радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије. Био је министар просвјете и спољних послова Србије и један од оснивача Републиканске демократске странке. У политику је ушао под утицајем Живојина Жујовића и Светозара Марковића. Дјела: “Геологија Србије, 1 и 2”, “Топографска и петрографска геологија”, “Општа геологија”.

1937. – У Београду одржане велике демонстрације поводом подношења скупштини на ратификацију конкордата Ватикана и Југославије. У догађају, названом касније “Крвава литија”, жандарми су се брутално обрачунали са свештеницима Српске православне цркве и народом који је протестовао против конкордата. Конкордат, који је 1935. склопила влада Милана Стојадиновића, није ратификован због огромног притиска јавног мњења. Први такав уговор /Вормски конкордат/ су 1122. склопили папа Каликст Други и цар “Светог римског царства” Хенрих Пети. Први конкордат на Балкану потписала је Црна Гора 1866, затим Србија 1914. Конкордатом се државе обавезују на економске и правне привилегије римокатоличкој цркви.

1943. – С намјером да ослабе италијански фашистички режим, савезници у Другом свјетском рату са 700 авиона засули товарима бомби аеродроме и војне полигоне у близини Рима, што је имало страховите посљедице на расположење војске, морал становништва и став двора.

1947. – Убијен бурмански премијер Аунг Сан, творац модерне Бурме. Атентат су организовали десничари и изведен је током сједнице владе, па је том приликом је убијено и шест министара. Прије Другог свјетског рата Аунг Сан је био најистакнутији вођа националног покрета за ослобођење земље од британске колонијалне управе, а 1942. је у Тајланду основао Бурманску армију независности. С Јапанцима је учествовао у протјеривању Британаца, надајући се независности земље, али је убрзо – увидјевши да ће Јапан изиграти покрет за независност – покушао да организује антијапански покрет отпора. Основао је 1944. Антифашистичку лигу народног ослобођења, која је 1945. помогла савезницима у ослобођењу Бурме. Потом је предводио широк покрет за деколонизацију и у априлу 1947. је склопио споразум с британском владом, на основу којег је Бурма шест мјесеци послије његове смрти постала независна.

1956. – Лидери Југославије, Индије и Египта – Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали такозвану Брионску декларацију, којом су осудили блоковску подјелу свијета, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1965. – Умро корејски државник Сингман Ри, први предсједник Јужне Кореје, који је као вођа Либералне партије, послије подјеле корејског полуострва, 1948. постао шеф државе. С власти се повукао 1960. под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.

1974. – Шпански диктатор Франсиско Франко, због болести, привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, послије Франкове смрти, постао краљ Шпаније.

1980. – У Москви отворене 22. Олимпијске игре, на којима је учествовало 6.000 спортиста из 80 земаља, али се више од 45 држава придружило САД у бојкоту због совјетске инвазије на Авганистан 1979.

1992. – Од експлозије аутомобила-бомбе у Палерму смртно страдао Паоло Борселино, водећи италијански судија у борби против мафије.

2002. – Италија је пристала да врати прастари обелиск који су фашистичке трупе изнијеле из Етиопије, прије готово 65 година, чиме је окончан један од највећих дипломатских сукоба Рима.

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име