На данашњи дан

0
27471

Данас је субота, 20. октобар, 293. дан 2018. До краја године има 72 дана.

1632. – Рођен енглески архитекта Кристофер Рен, оснивач Краљевског друштва у Лондону /академија наука/ и његов први предсједник од 1680. до 1682. Заслужан је за усвајање ренесансних архитектонских узора и напуштање дуге традиције зидања у касноготичком маниру. Пројектовао је низ здања послије пожара који је опустошио Лондон 1666, укључујући 53 цркве, међу којима монументалну катедралу Светог Павла.

1728. – Пожар уништио већи дио Копенхагена.

1757. – Јован Апостоловић постао први Србин доктор медицине, одбранивши на универзитету у Халеу дисертацију на латинском језику – “О начину како душевни ефекти утичу на човечје тело”. Био је љекар у Новом Саду и 1762. је знатно допринио сузбијању куге у Београду, Бачкој и Банату.

1784. – Рођен енглески државник Хенри Џон Темпл, познат као лорд Палмерстон, двапут премијер између 1855. и 1865. Организовао је Опијумски рат против Кине и Кримски рат против Русије и био је иницијатор гушења антиколонијалних устанака у Индији и Кини.

1827. – У поморској бици код Наварина, током грчког рата за ослобођење, руски, британски и француски бродови уништили турску и египатску флоту.

1843. – Рођен српски писац Коста Трифковић, комедиограф који је реалистички сликао нарави војвођанске средине у другој половини 19. вијека. Његове шаљиве позоришне игре прожете су неусиљеним хумором и природношћу и биле су право освјежење у вријеме тешке романтичарске драме. Реалистички је наставио комедиографску традицију занемарену у српској литератури послије Јована Стерије Поповића, али без Стеријине снаге и дубине. Дјела: “Избирачица”, “Мило за драго”, “Младост Доситеја Обрадовића”, “Школски надзорник”, “Љубавно писмо”, “Честитам”, “Француско-пруски рат”.

1854. – Рођен француски писац Жан Николас Артир Рембо, претеча симболизма и надреализма, чије пјесничко дјело није обимно, али је снажно утицао на француске и свјетске пјеснике новим језиком и неуобичајеном метафориком. Већину пјесама написао је прије 20. године живота, а у 17. чувену поему “Пијани брод”. Као присталица Париске комуне написао је више бунтовничких пјесама. Кроз литературу је прошао као метеор, оставивши дјело које је наговијестило симболизам и надреализам и аутентичном пјесничком вриједношћу инспирисало многе пјеснике широм свијета. Дјела: пјесничке збирке “Пјесме”, “Илуминације”, “Боравак у паклу”.

1883. – Послије “Пацифичког рата” Чиле, миром у Анкору, добио знатне територије Перуа.

1884. – Рођен амерички филмски глумац мађарског поријекла Бела Блашко, познат као Бела Лугоши, тумач низа улога Дракуле у филмовима страве, али се исказао и као врстан комичар. Филмови: “Тринаеста столица”, “Дракула”, “Убиство у улици Морж”, “Пољубац смрти”, “Острво

изгубљених душа”, “Црна мачка”, “Знак вампира”, “Дракулина кћи”, “Франкештајнов син”, “Горила”, “Инвазија крадљиваца лешева”.

1890. – Умро енглески истраживач, писац, преводилац и дипломата Ричард Бартон, први Европљанин који је, предводећи експедицију с Џоном Ханингом Спиком, 1858. видио језеро Тангањика у Африци. Био је у војној служби у Индији и британски конзул у Бразилу, Сирији и Италији. Као изузетан полиглота доста је преводио, укључујући арапске приче “Хиљаду и једна ноћ” у 16 томова, “Мирисни врт шеика Нефзауија” и “Кама сутра”. Написао је више од 50 путописних књига о различитим дијеловима свијета, махом егзотичним, испољивши огромну ерудицију и неспутану фантазију. Дјела: “Синд и расе које настањују долину Инда”, “Соколарство у долини Инда”, “Ходочашће у Медину и Меку”, “Први кораци источном Африком”.

1891. – Рођен енглески физичар Џејмс Чедвик, добитник Нобелове награде за физику 1935. године. Он је 1932. открио неутрон. У Другом свјетском рату је од 1943. до 1945. као главни британски инструктор радио на “Менхетн пројекту” развоја атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.

1894. – Рођен српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а послије преласка преко Албаније у Првом свјетском рату доспио је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсеј, затим у Париз, гдје је студирао и излагао. Изградио је карактеристичан израз заснован на затвореним упрошћеним волуменима, с тематиком женског акта или портрета и исказао је посебну склоност у обради ријетког и скупоцјеног дрвета. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња, посебно птица, у камену, бронзи и дрвету.

1918. – Њемачка прихватила услове савезника за капитулацију у Првом свјетском рату.

1935. – Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове, захтијевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.

1935. – Кинеске комунистичке снаге Мао Це Тунга у провинцији Сјеверни Шенси окончале “Дуги марш”, започет годину дана раније из провинције Јангкси, током којег је пробијена четворострука блокада Националистичке армије Чанг Кај Шека. У пробоју ка сјеверу под борбом је пређено више од 11.000 километара и марш је завршен спајањем дијелова кинеске Црвене армије.

1936. – Здање Скупштине Југославије примило прве посланике. Камен темељац те импресивне грађевине је 1907. положио краљ Србије Петар Први Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.

1941. – Пред офанзивом њемачке армије у Другом свјетском рату совјетска влада прогласила опсадно стање у Москви и прешла у Кујбишев, у најкритичнијем тренутку током напада нацистичких трупа на главни совјетски град.

1942. – Умро српски глумац, писац, карикатуриста и хумориста Брана Цветковић, оснивач “Орфеума” за који је написао више од 80 драмских комада и скечева лаког жанра. Школовао се у Београду и Минхену. Био је глумац Народног позоришта, а затим члан путујућих дружина.

1943. – Неколико десетина британских и америчких бомбардера у Другом свјетском рату засуло Ниш тепихом бомби, усмртивши више од 250 српских цивила, укључујући више десетина дјеце. Објекти њемачке окупаторске војске претрпјели су незнатна оштећења, а највише су пострадали квартови најсиромашнијих Нишлија око жељезничке станице, у Шумадијској, Дринској, Призренској, Кајмакчаланској, Шиптарској, Гвозденој и Бањалучкој улици. Био је то почетак англоамеричке ваздушне кампање по градовима у Србији и Црној Гори, која је трајала до 18. септембра 1944. Бомбе су мало наудиле њемачкој војној сили, али су током велике ваздушне операције, под изговором да истјерују Нијемце, “савезници” убили хиљаде српских цивила.

1944. – Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије под командом генерала Владимира Ивановича Жданова у Другом свјетском рату ослободиле Београд. Током 12 дана тешких борби погинуло је 16.800 Нијемаца, а 8.739 је заробљено. Међу ослободиоцима су погинула 2.944 југословенска борца и 960 црвеноармејаца. Заплијењено је 1.500 њемачких моторних возила, 80 тенкова и 200 топова. Ослобађањем главног града Југославије пресјечена је комуникација Солун – Будимпешта, па је њемачка група армија “Е” морала да се извлачи из Грчке неповољнијим правцем, што је осјетно успорило њено повлачење и повећало губитке.

1945. – Египат, Сирија, Ирак и Либан упозорили САД да би стварање јеврејске државе могло да изазове рат, а истог дана арапске земље су формирале организацију за борбу против ционизма – Арапску лигу.

1949. – Југославија изабрана за несталног члана Савјета безбједности УН.

1950. – Умро амерички политичар Хенри Луис Стимсон, министар рата САД од 1911. до 1913. и од 1940. до 1945, идејни творац највећег појединачног ратног злочина у историји човјечанства. На његову препоруку предсједник САД Хари Труман одлучио је да у августу 1945. баци атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, премда је Јапан практично већ био поражен у Другом свјетском рату.

1971. – Канцелар Западне Њемачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир.

1991. – У току земљотреса на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи и разорено је десетине хиљада кућа.

1992. – Умро српски политичар и публициста цинцарског поријекла Коча Поповић, учесник Грађанског рата у Шпанији, један од организатора устанка у Србији у Другом свјетском рату. Студије филозофије је завршио на Сорбони. Био је на истакнутим војним положајима у Народноослободилачком рату, од команданта Прве пролетерске бригаде до начелника Генералштаба ЈНА. Од 1953. до 1964. био је шеф југословенске дипломатије, а од септембра 1966. до априла 1967, послије пада Александра Ранковића, потпредсједник СФРЈ. Послије обрачуна Јосипа Броза са такозваним либералима у Србији 1972. одстрањен је из политичког живота.

1992. – Јединице ЈНА напустиле дубровачко ратиште на основу договора са Хрватском и Унпрофором, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено под контролу посматрача УН.

1995. – Белгијски политичар Вили Клас због умијешаности у корупционашку аферу поднио оставку на положај генералног секретара НАТО.

2000. – Француски Апелациони суд донио је одлуку да либијски лидер Муамер Гадафи може бити кривично гоњен у Француској због бомбашког напада 1989. године на француски авион изнад Нигерије, када је погинуло 170 лица.

2003. У Београду преминуо познати позоришни и филмски глумац Миодраг Петровић Чкаља /80/, добитник Нушићеве награде за животно дјело, Стеријине награде, Седмојулске награде и бројних других награда и признања. Велику популарност у стекао је улогама у хумористичким телевизијским серијама “Музеј воштаних Фигура”, “Сервисна станица”, “Камионџије”…

2006. – Хрватска полиција ухапсила шест некадашњих припадника војске, осумњичених да су починили ратне злочине над Србима у Осијеку – ријеч је о ликвидацији Срба на обали ријеке Драве, познатој као случај “Селотејп”.

2013. – Умрла Јованка Будисављевић Броз, потпуковник ЈНА, носилац Партизанске споменице 1941. године, супруга предсједника СФРЈ Јосипа Броза Tита.

 

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име