На данашњи дан

1
37035

Данас је субота, 23. март, 82. дан 2019. До краја године има 283 дана.
1391. – Умро босански краљ Твртко Први Котроманић, најмоћнији босански владар, који је у манастиру Милешева, на гробу Светог Саве, 1377. крунисан за краља Србије и Босне, чему је 1382. додао титулу краља Далмације, Хрватске и Приморја. У бици код Билеће 1388. је потукао Турке, а његова војска под војводом Влатком Вуковићем учествовала је 1389. у Косовској бици против Турака. Био је родбински везан с Немањићима: унук је Јелисавете, кћерке српског краља Стефана Драгутина. Грб тог босанског и српског велможе – два поља подијељена косом линијом, са по три љиљана у сваком пољу у облику троугла и у правој линији – муслиманска влада у Сарајеву, која је 1992. започела грађански рат против Срба у Босни је, покушавајући да накалеми било какав идентитет, узела као узорак за заставу такозване Републике Босне и Херцеговине, што је трагикомичан историјски парадокс. Посебно стога што је љиљан у средњовјековној европској хералдици симбол Богородице.

1801. – Незадовољни дворски официри убили руског цара Павла Првог Петровича Романова, кога је на пријестолу наслиједио син Александар Први. Послије доласка на власт 1796, страхујући од идеја Француске револуције, завео је полицијски режим и увео Русију у “Другу коалицију” с Енглеском и Аустријом против Француске. Послао је руску војску под командом генералисимуса Александра Суворова у Италију и Швајцарску и она је 1798. и 1799. извојевала више побједа над француским трупама. Разочаран пасивношћу Енглеске, измирио се 1800. с “првим конзулом” Француске Наполеоном Бонапартом и прекинуо дипломатске односе с Лондоном. Честим смјењивањем чиновника и ограничавањем привилегија дворјанима окренуо је против себе дворске официре, који су организовали завјеру и убили га.

1842. – Умро француски писац, официр и дипломата Анри Стендал, зачетник велике епохе француског реализма и један од твораца реалистичког и психолошког романа. Изврстан је хроничар, аналитичар и критичар француског друштва из времена рестаурације. Привлачиле су га јаке личности попут Наполеона, али је био републиканац иако је живио у вријеме Првог царства, Рестаурације и Јулске монархије. Одушевљени присталица Француске револуције, борио се против ројалиста, језуита и богаташа, критикујући грађански морал. На основу старих рукописа при крају живота је написао неколико новела из италијанске прошлости. Оставио је у рукопису дневнике и успомене, доста је писао о сликарству и музици. Дјела: романи “Црвено и црно”, “Пармски картузијански манастир”, “Лисјен Левен”, “Арманса”, студије “Расин и Шекспир”, “Живот Хајднов”, “Историја сликарства у Италији”, “Рим, Напуљ и Фиренца”.

1861. – Гроф Камило Бенсо ди Кавур, борац за уједињење Италије, постао први италијански премијер.

1862. – Умро руски дипломата Карл Роберт Васиљевич Неселроде, министар иностраних послова Русије од 1822. до 1856, који је проводио реакционарну политику Свете алијансе, основане послије Бечког конгреса 1815. Јачао је руски утицај на Балкану и у спољној политици је снажно подржавао реакционарног аустријског канцелара Клеменса Метерниха. Одговоран је за улазак Русије 1853. у Кримски рат против Отоманског царства, којем су се потом придружили Француска, Велика Британија и Сардинска краљевина /Пијемонт/, па је послије руског пораза 1856. поднио оставку.

1863. – Рођен српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији. Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је с геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво. Као министар је донио прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак Рударског одјељења Министарства привреде. Дјела: “Увод у геологију источне Србије”, “О трусу”, “Подземне воде”, “Лијас код Рготине”, “Лијас код Добре”, “Црнајка с нарочитим обзиром на њен Догер”, “Доњолијаска фауна са Вршке чуке”, “Келовеј код Вршке чуке”, “О великом шаријажу у источној Србији”.

1881. – Рођен француски писац Роже Мартен ди Гар, добитник Нобелове награде за књижевност 1937. Вјерно је насликао француско грађанско друштво на почетку 20. вијека. Дјела: романи “Жан Бороа”, “Породица Тибо” /11 књига, објављених између 1922. и 1940/, комедија “Тестамент чича-Лелеа”, цртице из сељачког живота “Стара Француска”.

1887. – Рођен француски сликар шпанског поријекла Хосе Викторијано Гонсалес, познат као Хуан Грис, пионир стила познатог као синтетички кубизам. У почетку је стварао под утицајем земљака Пабла Пикаса, а касније је нашао оригиналан израз у колажима и сажимању форми, на граници апстракције.

1900. – Рођен њемачки филозоф Ерих Фром, који је, оживљавајући хуманистичку традицију марксизма, покушао да је примијени на социолошко-психолошке проблеме. Критички је тумачио Зигмунда Фројда и анализирао узроке људског самоотуђења. Емигрирао је из Њемачке пред нацизмом. Дјела: “Бјекство од слободе”, “Човјек за себе”, “Здраво друштво”, “Вјештина вољети”, “Зен-будизам и психоанализа”, “Анатомија људске деструктивности”, “Мисија Зигмунда Фројда”, “Марксова концепција човјека”, “Човјеково срце”, “Бићете као богови”.

1903. – У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кецлеровић, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстранта, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кецлеровић су морали да емигрирају.

1908. – Рођена америчка филмска глумица Лусил Лесиер, позната као ДЖоан Крафорд, једна од највећих холивудских звијезда тридесетих година 20. вијека. Филмови: “Милдред Пирс” /награда “Оскар”/, “Лице једне жене”, “Хумореска”, “Проклетници не плачу”, “Страх”, “Њежна пјесма”, “Демонска жена”, “Шта се догодило Беби Џејн”.

1910. – Рођен јапански филмски режисер Акира Куросава, који је прославио кинематографију своје земље, једини режисер који је добио два пута награду “Оскар” за најбољи инострани филм. Успјешно је спојио јапанску традицију и културу с европским сензибилитетом, а критичари су га назвали “тено /цар/ јапанске кинематографије”. Филмови: “Рашомон”, “Седам самураја”, “Крвави пријесто”, “Идиот”, “Живјети”, “На дну”, “Додескаден”, “Дерсу Узала”, “Кагемуша”, “Ран”, “Мададајо”.

1912. – Рођен њемачки инжењер Вернер фон Браун, конструктор нацистичких ракетних пројектила “фау-1” и “фау-2”, којима је у Другом свјетском рату бомбардована Велика Британија. Послије рата је емигрирао у САД, гдје је руководио производњом ракетних пројектила “Редстоун” и “Јупитер Ц”, којим је 1958. лансиран први амерички вјештачки сателит “Експлорер-1”.

1918. – Гигантски њемачки топ под називом “велика Берта” у Првом свјетском рату бомбардовао Париз с више од сто километара раздаљине.

1919. – Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.

1921. – Рођен енглески возач брзих аутомобила и чамаца Доналд Малколм Кембел, који је 1964. поставио свјетски рекорд у вожњи аутомобилом од 648,7 километара на час. Погинуо је 1967. возећи чамац “Плава птица” с млазним мотором на језеру Конистон у Великој Британији кад је покушао да још једном помјери границу брзине. Чамац је достигао брзину новог свјетског рекорда на води од 527,9 километара на час, али је рекордер то платио животом.

1933. – Њемачки Рајхстаг усвојио Закон о пуномоћи, којим су канцелару Адолфу Хитлеру дата диктаторска овлашћења до 1937, али се показало да је временско ограничење диктатуре обмана, јер су убрзо збрисане све демократске тековине.

1942. – Почело избацивање из кућа Американаца јапанског поријекла на западној обали САД и њихово пребацивање у логоре у које су заточени током Другог свјетског рата.

1945. – Америчке и британске трупе у Другом свјетском рату прешле ријеку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Њемачке.

1948. – Умро руски филозоф Николај Александрович Бердјајев, мислилац хришћанске инспирације, један од највећих филозофа 20. вијека, чије су идеје кључ за разумијевање духовне ситуације савременог човјека. За њега је људска личност као духовни ентитет највиша вриједност. У њеној стваралачкој основи је апсолутна слобода, која произлази из бездана, подземља. Садржај те креативне димензије јесте дијалектика Богочовјештва, мистерија “рођења Бога у човјеку и човјека у Богу”, а сама личност није нешто готово, стабилно и довршено, јер је стално покреће креативна енергија, при чему се преплићу човјек као микрокосмос и универзално као макроантропос. Филозофски израз је обликовао у атмосфери усамљености, пророчки занесен елементима ирационалних тежњи, есхатолошких и мистичких жеља, у условима сукоба с инертним свијетом материје и злих слутњи. Због сталне тежње за оригиналношћу постао је најпопуларнији руски филозоф на Западу, мада је увијек био крајње суздржан према западним системима вриједности и начину живота. Русију притиснуту бољшевичком диктатуром је крајње невољно напустио 1922. и у Француској је умро као емигрант. Дјела: “Хришћанство и класна борба”, “Смисао историје”, “Филозофија слободе”, “Човјек и машина”, “Извори и смисао руског комунизма”, “О ропству и слободи човјека”.

1950. – Ступила на снагу Конвенција о оснивању Свјетске метеоролошке организације и тај дан се обиљежава као Свјетски метеоролошки дан. Свјетска метеоролошка организација је основана ради лакшег стварања свјетске мреже станица за метеоролошка осматрања и одржавања система за брзу размјену информација о временским приликама.

1953. – Умро српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и умјетника и више јавних споменика: косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима.

1956. – Пакистан, према новом уставу, постао исламска република.

1966. – Кантерберијски надбискуп у Риму састао с папом, што је послије четири вијека био први сусрет поглавара Англиканске и Римокатоличке цркве.

1980. – У Западној Њемачкој основана политичка странка “Зелени покрет”, што је био израз свјетског феномена повећане бриге и борбе за заштиту човјекове околине.

1983. – Умро др Барни Кларк, први човјек којем је 112 дана раније уграђено вјештачко срце.

1983. – Предсједник САД Роналд Реган саопштио план за изградњу новог система одбране, заснованог на свемирској технологији, касније познатог по називу “звјездани ратови”.

1994. – Предсједнички кандидат владајуће Револуционарне институционалне партије Мексика Луис Доналдо Колосио убијен на предизборном митингу у Тихуани. Годину дана касније је, под оптужбом да је умијешан у атентат, ухапшен Раул Салинас, брат мексичког предсједника Карлоса Салинаса де Гортарија.

1994. – У Сибиру се срушио руски путнички авион “ербас А-310”, који је летио у Хонг Конг, а удес није преживио нико од 75 путника и чланова посаде.

1996. – Ли Тенг Хуи преузео дужност предсједника Тајвана, као први демократски изабрани лидер тог кинеског острва.

1998. – Руски предсједник Борис Јељцин смијенио премијера Виктора Черномирдина и комплетну његову владу.

1999. – Предсједник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић одбио захтјев да прихвати стране трупе под вођством НАТО пакта на Косову и Метохији, послије чега је специјални изасланик САД Ричард Холбрук одмах отпутовао у сједиште НАТО у Бриселу. Генерални секретар НАТО-а је потом активирао наредбу о отпочињању ваздушних удара, а Влада СРЈ је прогласила стање непосредне ратне опасности.

1999. – Премијер Русије Јевгениј Примаков одустао од посјете САД због пријетњи ове земље да ће НАТО пакт бомбардовати Југославију. Примаков је наредио посади авиона, у моменту кад је био изнад Атлантског океана на путу ка Вашингтону, да летјелицу врати у Москву.

1999. – У главном граду Парагваја Асунсиону атентатор убио потпредсједника те јужноамеричке земље Луиса Аргану.

2003. – Словеначки бирачи се на референдуму позитивно изјаснили о уласку у ЕУ и НАТО.

2004. – Суд у Стокхолму осудио Мијаила Мијаиловића /25/, убицу шведског министра иностраних послова Ане Линд, на доживотну казну затвора.

2004. – Пекинг прекинуо разговоре о људским правима са САД.

2006. – Народна скупштина Републике Српске закључила да тужбу БиХ против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде у Хагу треба повући, а сва отворена питања рјешавати дијалогом овлашћених представника три конститутивна народа.

Архива

1 коментар

  1. На данашњи дан, прије 100 година, српска војска ушла у Сарајево, требало је ваљда и то да се нађе на овој листи.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име