Kолеге о диви српског глумишта: Милена је “филм сам”

0
489

Глумица Милена Дравић преминула је ноћас послије тешке болести у 79. години у Београду.

Диви српског и југословенског глумишта Милени Дравић прошле године је у Звездара театру уручена награда за животно дјело “Добричин прстен” уз присуство великог броја пријатеља, колега, поштовалаца.

Тада је Милена Дравић, највећа српска и југословенска филмска глумица, захвалила својој публици, пријатељима, свом Звездара театру, коме “припада и срцем и душом“, Мири Траиловић, “која ју је увела у позоришни живот“, Центру за културу Тиват који јој је “омогућио да одигра једну од својих најбољих улога у “Бокељском де-молу“, Београдском драмском за гостовање у представи “Харолд и Мод“, свим телевизијским и филмским продукцијама широм земље које више нема…

Лепо је стајати на сцени Звездара театра са прстеном великана и легенде српског глумишта Добрице Милутиновића, на сцени на којој већ две године нисам наступала. У цио овај простор, на сцени, гледалишту, у гардеробама, чак и у зидовима позоришта утиснуте су велике емоције, стрепње, треме, надахнућа, радости играња, а под будним оком Бате, Руже, Боре, Пере, мога Драгана, Ђузе“, рекла је Милена Дравић.

Дирнута дугим аплаузом, узвицима “браво”, “волимо те“, који су одзвањали у пуној сали Звездара театра, Милена Дравић је рекла да је то велики и значајан тренутак за њен живот.

Ово ваљда продужава живот. Толико сте ми среће приредили“, додала је призната глумица, која је током скоро 50 година остварила близу 200 улога у позоришту, филму и на телевизији, кључна протагонисткиња у најузбудљивијем периоду кинематографије овог простора, која је обележила историју српског глумишта друге половине 20. вијека и прве деценије 21. вијека.

Свечаност на сцени “Данило Бата Стојковиц” отворио је редитељ Дејан Мијац, истакавши тада да се “слави празник који се зове Милена” и да нема друге Милене до Милене Дравић, приметивши да је “Милена појам који носи светло“.

Глумица Јелена Ђокић се присетила да јој је мајка, покушавајуци да јој олакша долазак у Београд, рекла: “Замисли шеташ Kнез Михаиловом улицом и сретнеш Милену Дравић“. “Због ње је Београд био љепши, Србија део света, гламур је био и у камиону“, рекла је Ђокићева, захваливши својој “звезди водиљи, јер јој је стандарде поставила врло високо”.

Редитељ Јагош Марковић запитао је како неко може бити у свим медијима и жанровима врхунски, како неко може трајати у том врху толико дуго и уз све то бити толико частан човјек, бити дива толико дуго, а на Балкану, остати неупрљана нашим вечно тешким околностима, како бити толико скромна, а и те како звијезда, како се води толика каријера са толиком дјечијом чистотом, како се чува радост игре и живљења толико дуго.

Kако то ми нисмо честито ни стигли на студентске демонстрације деведесетих, а њен и Драганов телеграм се већ читао као подршка студентима? Kако се бива толико дуго и врхунски глумац и звијезда и добар и честит човек? Kако се до краја бива тако свјетски и толико наш? Kако се живи с наградом из Kана у невеликом стану на Чубури, без менаџера, пи-ара и шофера? Kако се бива еx-yu легенда, а чува се и сачува приватност и породични живот? Kако си величина у свим режимима, а увијек сам и апсолутно свој? То остаје тајна, али то је подвиг“, рекао је Марковић.

Глумица Бранка Петрић се присјетила када је публика френетично аплаудирала на Миленино извођење ” Show must go on” у представи ” Lari Tompson и трагедија једне младости“, када је у Хрватску на гостовање пошла са пет кофера, па су организатори морали да пошаљу додатно возило, али и када јој је била потребна помоћ у Загребу да однесе у хотел све цвијеће које је добијала на улици.

Редитељ Стефан Арсенијевић је испричао како се осмелио да за “малу, али значајну улогу у свом студентском филму” ангажује највећу звијезду и како је остао затечен када је кроз објектив лоше камере на минус 14 степени угледао Миленине очи, које представљају “истински филмски доживљај”.

Редитељ Здравко Шотра као једну од најљепших ствари у својој каријери наводи сарадњу с Миленом Дравић и с поносом истиче да је он “саставио Милену и Драгана образ уз образ“, присјетивши се снимања тог популарног шоу-програма.

Милена је глумица која је прешла границе Југославије и где год се појавила стварала је гламур и овај дан је обележен гламуром, а награда њеном племенитошћу“, рекла је глумица Сека Саблић, док је директор Звездара театра, драмски писац Душан Kовачевић, рекао да је данашња свечаност најважнији догађај у историји тог позоришта.

Глумац Раде Шербеџија је рекао да је Милена његова другарица, најдража глумица и љубав.

Kада кажем љубав, то је онако како се љуби море и небо и све оно што је изнад тебе и изван тебе, а опет тако дубоко. Милена је смисао овог нашег уметничког тражења истине и неко ко је највише полетео у непознато и апстрактно од свих нас. Kада се буду тамо негде слагале књиге о свима нама који смо се бавили филмском уметношћу, њена ће стајати на првој степеници нашег вртоглавог успињања, тик уз Марлона Бранда“, рекао је Шербеџија уз громогласан аплауз окупљених.

Милена Дравић је, како је примијетио, “филм сам”.

Њене божанствене плаве очи снимају свет око себе… Спремна, одлучна и храбра увек на страни слабих и немоћних, против неправде и глупости, против власти. Kао права хероина увијек је знала стати на страну свог народа, а њен народ је сав народ ове планете, јер је она доброта сама”, нагласио је Шербеџија, назвавши је “дјевојком малом, песмом града Београда“.

Шербеџија јој је, у пратњи Васил Хаџиманов трија, отпевао “Kнегињице моја са царскога друма“, “Девојка из мога краја“, “Девојко мала“, а предсједник Удружења драмских уметника Србије глумац Војислав Брајовић, који је Милену Дравић назвао “чаробницом наше сцене“, прочитао “Трактат о Милени” Душана Макавејева.

На богат опус Дравићеве подсјетио је и “Мали филм о великој Милени” Милоша Радовића са инсертима из филмова и представа у којима је остварила незаборавне улоге.

Милена Дравић је као 30. добитник “Добричиног прстена” примила то признање у години јубилеја – 80 година од како је 1937. ондашње Удружење глумаца даривало Добрицу Милутиновића јединственим прстеном поводом четрдесетогодишњице његовог умјетничког рада.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име