Коначно једноставно објашњење: шта је blockchain, Биткоин, мајновање, и криптовалуте

0
625

На цијелом Интернету скоро да је немогуће наћи неко разумљиво објашњење ових ствари из наслова. А то је главна тема 2018.

Одете на Гугл, укуцате “шта је blockchain”, “шта је Биткоин”, појављују се разни текстови, лијепе анимције, видео клипови…. али, кад погледате и прочитате та “објашњења”, тек вам тад ништа није јасно. Закомпликују и оду у неку дубиозу.

Али, немогуће да је ово нешто што нико не може просто да објасни. Зато је испод написано објашњење који ће бити разумљиво сваком. Чак и за дјецу из основне школе.

Неке ствари ће бити поједностављене, да би се брже и лакше разумјеле.

Идемо редом. Прво најважнија ствар:

Blockchain

Blockchain је технологија помоћу које ради Биткоин и све друге криптовалуте. Најприближније речено, то је једна финансијска књига у којој је бесконачно поуздано забиљежено ко има колико новца и ко је коме дао колико новца у прошлости.

Знам, већ звучи компликовано. Зато ћемо одмах да нацртамо сликовницу коју и дјеца могу да разумију.

Замислите да на цијелом свијету има ових седморо људи:

На почетку постојања овог свијета, рецимо да Љубиша има 1000 евра, а нико други нема ништа. Можда није фер, али тако је најједноставније за разумијевање.

Сада ћемо ту информацију да упишемо у први блок у ланцу:

 

 

Сљедеће што се дешава је да Љубиша жели да пренесе 300 евра Зорици.

Уписаћемо ту информацију у сљедећи блок, и повезаћемо га са претходним блоком:

 

Након тога, рецимо да Зорица шаље 200 евра Ради, а Рада након тога шаље 150 евра Михајлу.

Обје ове трансакције уписујемо у нова два блока, и сваки је повезан са претходним:

 

Сада полако видимо да је настао ланац (енг. chain) свих трансакција. Свака ова трансакција је један блок.

Тако, све ове трансакције заједно чине blockchain.

Сада видите да је blockchain просто, ланчани списак свих трансакција које су се икада десиле у оквиру једне валуте.

Свака криптовалута има свој blockchain. Биткоин, на примјер, има свој. То је заправо један велики фајл у којем је све ово записано. На дан писања овог текста, Биткоин blockchain има 162 GB, и у њему су записане све трансакције између људи икада.

Ако имате “другара са посла који је купио неке биткоине”, тај тренутак када их је он купио стоји заувек забиљежен у овом фајлу –  blockchain-у.

Једноставно, зар не? Па шта је онда ту толико револуционарно?

Револуционарно је то што

Нико више никада не може да обрише или измени ниједну од ових трансакција

Ово је основни разлог зашто је blockchain постао горућа тема – јер у њега могу да се забиљеже сви лични подаци о имовини. У будућности ће у оваком једном ланцу бити записано ко је власник које куће, стана, аутомобила, осигурања, и тако даље.

Али, како? Како је овај “ланац” бесконачно сигуран?

Зашто сад не може неки хакер да уђе у ову blockchain базу података и да само преправи да Бато има 1000 евра?

Двије ствари су разлог.

Прво, тајна је у овим “карикама” које на слици повезују двије трансакције. Оне служе управо томе да не дозвољавају да се подаци икада више измене када се једном упишу. То има везе са оним “мајновањем”, о томе ћемо причати мало ниже.

Други разлог зашто трансакције не могу да се промијене лежи у одговору на питање:

“Гдје заправо стоји овај blockchain фајл? На ком компјутеру, на ком диску, ко је власник тога?”. Управо то је основни принцип blockchain технологије:

Децентрализација

На горњим сликама овај списак трансакција стоји у центру. То је оно на шта смо навикли у банкарском систему. Банка држи све податке о нашим парама, јел тако?

Значи, постоји, рецимо, Deutche Bank, и у неком њиховом централном регистру пише ко има колико пара на рачуну и које су биле трансакције. То је записано на неком диску у неком компјутеру у тој банци. И тај диск је сигурно бекапован на више мјеста, у неколико зграда банке, за сваки случај.

Е сад, замислите када би директор Deutche банке изашао на телевизију и рекао:

“Имамо сјајну идеју. Од сутра, Deutche банка неће више да држи податке о вашим парама, већ ћемо да дамо разним обичним грађанима, добровољцима, да држе те податке на свом компјутеру код куће. Информације о парама на вашем рачуну ће стајати искључиво код тих разних непознатих људи.

Дјелује као најгора идеја икада. Пропаст у најави.

Е, па blockchain функционише баш тако. И људи широм планете су уложили милионе свог новца у Биткоин који ради на тај начин. Ево зашто:

Дакле, овај централни регистар не постоји. Уместо тога, неки од људи у овом свијету су добровољно одлучили да учествују, и комплетан blockchain фајл стоји код њих на компјутеру. Они се зову нодови.

 

Сваки од њих држи на свом диску свежу копију фајла овог регистра трансакција. Сваки пут када се деси нова трансакција, она се моментално ажурира код сваког од ових корисника, нодова. Не постоји “централни ауторитет”.

Како да осигурамо да све копије регистра буду идентичне у сваком тренутку? И како се ове трансакције уопште дешавају?

Мајнери – рудари

Свако од нас вјероватно има “оног другара који је купио компјутере да мајнује биткоине”. Сада ћете коначно разумјети о чему се ту ради. Мајнери (рудари, копачи) служе да потврђују и валидирају трансакције.

Сваки нод може да се пријави да буде “мајнер”. У овом нашем свијету, рецимо да су то Бато и Јованка:

 

Како се ради трансакција

Љубиша хоће да пошаље Марку 100 евра, и иницира трансакцију.

Војин компјутер пошаље објаву свим мајнерима у мрежи:

“Љубиша жели да пребаци 100 евра Марку”.

У том тренутку, то је невалидирана трансакција, и још увек није уписана у регистар.

Компјутери свих рудара на свијету су сада добили информацију о намјери да се изврши ова трансакција. Они прво провјере да ли Љубиша има довољно средстава, тако што компјутер прође кроз комплетан blockchain ланац, види све трансакције које је Љубиша икада имао, и израчуна да ли има толико расположивог новца.

Као што видите, у овом свијету не постоји моје “стање на рачуну”, него се увек рачуна изнова, на основу свих трансакција које сам икада имао. Ово је супер, јер чини blockchain додатно безбједним. Да би неко на силу измјенио моје “расположиво стање” морао би да измјени практично све трансакције из прошлости, што је апсолутно немогуће, видјећете касније и зашто.

Дакле, мајнери су провјерили, Љубиша има средстава на располагању, и то је први корак, за који не треба никакав специјалан компјутер. Оно што слиједи након тога је проблем.

Тог момента креће такмичење: који “рудар” ће први да успије да угради ову трансакцију у blockchain и да је дода као сљедећи блок у ланцу. Шта то заправо значи?

Да би се нова трансакција уписала, и додала нова карика у ланцу потребно је пронаћи један број. То је број који “пасује” у карику ланца. Хајде да зумирамо два посљедња блока у ланцу: верификовани и нови.

Стара и нова трансакција сада заједно формирају једну структуру, криптографски код, и том коду фали још само један дјелић да би био валидан. Тај дјелић је један број (зове се “nonce”, ако неког занима). Тек када се нађе тај број, нова трансакција може да се одобри и “склопи” у ланац.

Не постоји начин да се овај број израчуна. Једини начин да се нађе овај број јесте да компјутер редом нагађа, генерише случајне бројеве и да проба да ли “пасују”.

Потребно је пробати много бројева прије него што се нађе прави. Кад кажем много, како вам звучи 700,000,000,000,000 покушаја? Дакле, једини начин да се овај број нађе је да истовремено на овоме раде хиљаде компјутера широм свијета – док неко не погоди.

У просјеку је потребно око десет минута. Толико се данас чека на вашу биткоин трансакцију, само због овога.

Први мајнер на свијету који погоди овај број моментално шаље свим другим мајнерима поруку: “Нашао сам број, он гласи тако и тако”. Тог тренутка, сви остали мајнери престају трагање, јер могу помоћу тог броја да додају нову трансакцију у своју копију blockchainа. На овај начин, регистар је увијек синхронизован и исти код свих.

Први мајнер на свијету који успе да валидира трансакцију бива награђен – у крипто новцу. Добија биткоине. Ово је дакле нешто као лутрија. Зато људи купују скупе компјутере – повећавају себи шансу да први на свијету валидирају трансакцију, и зараде тако више новца. Што више компјутера имате, већа је шанса, а самим тим и зарада.

Наравно, ови моћни компјутери троше огромну количину струје, па мајнер на ту своју зараду мора да плати солидан рачун за струју. Тренутно, сви мајнери биткоина на свијету троше струју као двије Србије.

Одакле добија паре мајнер као награду? Ко то плаћа?

Мајнер добија новац из два извора.

Прво, плаћа пошиљалац. На 150 евра које Љубиша шаље Марку, Љубиша ће да плати још долар-два (у биткоинима) као награду за мајнера који је први погодио број, и тиме омогућио да се транскација уопште деси. Значи, то вам је нешто слично као провизија за слање новца у банци, само што овдје нема банке, већ ту вашу провизију добија срећни добитник, неко од мајнера.

Други дио награде за мајнера је одређена сума биткоина која се аутоматски генерише ни из чега, оног момента када мајнер открије број. То је награда за помоћ у трансакцији.

Сам систем биткоина је од првог дана пројектован тако да се нови биткоини стварају искључиво на овај начин – мајновањем. Сви биткоини у оптицају су заправо настали овако.

Креатор Биткоина, Јапанац Сатоши Накамото, је поставио сва правила алгоритма и започео систем у јануару 2009. Тада је направио први блок у ланцу. Све након тога је било мајновано. У почетку је мајновао само он, тако да Сатосхи данас има око 5 милијарди долара у биткоинима. Иначе, нико не зна ко је Сатоши, он никада није открио свој идентитет. Али то је небитно – сам систем је пројектован тако да Сатоши није “власник” валуте и не може никако данас да утиче на било шта.

Сада вам је јасно зашто се то зове “рударење” – мајнери заправо копају и трагају за “златом”.

Нови биткоини се стварају мајновањем. Ваш другар који мајнује је “мала штампарија новца”.

С обзиром да сваки наш комшија може да мајнује и тако ствара себи новац ни из чега, неко би рекао да је ово катастрофални рецепт за инфлацију, али није. Биткоин је заправо дефлативна валута, а ево и зашто.

Прво, Сатоши је испројектовао систем тако да је ова награда за мајнере увек позната унапријед, и она се преполовљава на сваке 4 године. Касније ћу вам рећи колика је та награда, јер ће вас сада то збунити.

Друго, у старту је ограничио алгоритам тако да укупан број биткоина који могу да се створе буде 21 милион. До данас је генерисано око 80% од ове пројектоване суме биткоина, око 17 милиона. Што је више биткоина, награда је све мања и мања, па се тако додатно спречава инфлација. Када мајнери буду створили 21 милион биткоина, ова награда ће бити нула, и мајнери ће зарађивати само од трансакција.

И трећа, најбитнија ствар која спречава инфлацију, је сама популарност биткоина. Његова вриједност расте, јер за 20 биткоина прије 5 година нисте могли да купите ни Кока-Колу, а данас можете стан у Београду.

Зашто је податак у blockchainу непромјенљив?

Рецимо да је прије двије године Бато послао Михајлу 500 евра. Тај податак стоји у неком давном блоку у blockchain-у. И сада неко хоће то да промијени, да пише да му је послао 100 евра.

Фора је у томе да онај број који су мајнери пронашли да би склопили трансакцију у ланац пасује само у случају да она гласи тако: “Бато –> Михајло 500е”. Ако се било шта у садржају трансакције промени, она више не може да буде део ланца. Компјутери широм свијета, који држе своју копију blockchainа би овако нешто глат одбили.

Стотине хиљада људи широм свијета су “мајнери”, и они ће заувек имати користи од тога што раде. Заузврат, цијели биткоин систем добија бесконачну сигурност, јер је њихов огроман број гаранција да ће информације заувек бити заштићене. То је моћ децентрализације.

Дакле, немогуће је измјенити информацију у blockchainу, икада.

Подаци у blockchainу су јавни

Blockchain је јавно доступан, на разним сајтовима. Ево га овде. Свака особа на свијету може да види садржај целог blockchainа у сваком тренутку, све трансакције које су се икада десиле.

Ово је страшно, свако може да види колико пара имам и коме сам их послао??

Не баш 🙂 Ради једноставности, до сада смо говорили да у blockchainу стоје информације типа:

Љубиша послао Бату 500 евра

Рада послала Зорици 300 евра

.

.

 

У реалности, стоји нешто овако:

Корисник 846297763487 шаље кориснику 62587913201 500 евра

Корисник 102380192830 шаље кориснику 27498798784 300 евра

.

.

Људи се заправо крију иза ових бројева, који се зову адресе. Јавност може да види само да је неки број послао паре другом броју.

Исто је као и са имејл адресама. Ако је моја имејл адреса paja.patak.123@gmail, ви о мени не можете да знате апсолутно ништа.

Како су ове адресе повезане са нама?

Сваки корисник има један свој дугачак број који се зове приватни кључ. Када први пут улазите у систем, ви добијате тај кључ, који само ви знате. Можете да га запишете на неком папирићу, на примjер, или да га држите на неком USB диску. Ако ико икад сазна ваш кључ, може да вам украде сав новац, једноставно да га пребаци себи. Ако изгубите тај кључ, одоше све ваше паре, нико више не може да им приступи. То је, дакле, најбитнија ствар.

Када желите да извршите слање или примање новца, ваш компјутер генерише други број који се зове адреса, на основу вашег приватног кључа. Исто тако, и компјутер примаоца генерише другу адресу на основу његовог приватног кључа.

Ваша адреса и адреса примаоца се потом шаљу мајнерима за верификацију, плус наравно и сума која се шаље. Цијели тај процес смо управо детаљно објаснили горе. Када се процес заврши, ове адресе се записују у blockchain.

Јавност види адресе, али нико не може да помоћу ваше адресе сазна ваш приватни кључ, и наравно, нема шансе да сазнају ко сте.

Дакле, за слање новца потребно је да знате адресу примаоца и вашу адресу. То се онда објављује и шаље на “мајновање”.

Неки људи понекад стављају своју биткоин адресу јавно, рецимо на свој сајт да примају донације. У том случају, логично, свако зна ваш идентитет и може да види колико сте пара добили. Пише у blockchainу.

Шта је “дигитални новчаник”?

Опција држања приватног кључа на папирићу или USB-у не дјелује баш поуздано.

Постоје специјализовани сајтови, тј. апликације који служе управо томе. Најпознатији на свијету је CoinBase.

Када отворите налог на CoinBase-у, они за вас направе овај приватни кључ, који не можете чак ни ви сами да добијете, због безбjедности. Добијете адресу, коју потом можете да користите за слање и примање биткоина, такође из CoinBase апликације.

Значи, CoinBase апликација узме вашу адресу и адресу примаоца, суму коју шаљете, и пошаље је мајнерима широм свијета на обраду, као што је горе објашњено. Тако се новац у пракси пребацује.

Осим оваквих онлајн рјешења, постоје и хардверски новчаници. То је буквално уређај који се убоде у компјутер преко USB-а. На њему стоји ваш приватни кључ, на основу којег се генеришу адресе које иду у јавност, за трансакције.

Неко можда не верује да је CoinBase довољно безбjедан и да им “неко тамо држи кључ”, већ држе код себе кући, на једном таквом уређају. Наравно, у том случају, уколико изгубите тај уређај, збогом све паре. Рјешење је да кључ из тог уређаја запишете на неком папирићу и онда га закопате у земљу у башти иза куће, на примjер. Можда дjелује смijешно, али већина власника биткоина има папирне копије свог кључа.

Како да купите прве биткоине?

Први корак је да отворите налог на сајту CoinBase. То је ваш дигитални новчаник.

Када отворите налог, вама ће дати адресу, са којом можете да шаљете и примате биткоине у тај CoinBase новчаник. Ово је аналогно отварању рачуна у банци.

Е, сад. На CoinBase-у постоји могућност и да купите биткоине, тако што укуцате број картице. Међутим, они не подржавају Србију – само државе ЕУ. Али, постоје други сајтови гдје то можете.

Домаћа мjењачница ecd.rs омогућава да купите биткоине за динаре. Значи, уплатите им динаре на рачун, и приложите адресу коју сте направили на CoinBase. Они ће вам потом пребацити биткоине. Сајт ecd.rs узима провизију од 5%.

Битно је да разумијете да вам је и даље потребан налог на CoinBase, односно да имате новчаник у који ће Ecd да вам уплати. Значи мјењачница је једно, а новчаник је друго.

Ако познајете неког ко већ има Биткоине и хоће да прода делић својих биткоина за еуре, онда је најлакше да ви њему дате паре на руке, а он вама пребаци Биткоине на ваш CoinBase налог, ту онда немате никакву провизију. Нађете се у кафићу, дате му своју адресу са CoinBase, и он иницира трансакцију. Након десетак минута, када видите да је трансакција верификована, ви њему дате паре на руке и то је то.

На крају, у Београду постоји и пар банкомата за куповину Биткоина, можете их наћи на Гуглу.

Иначе, често ћете у биткоин свијету чути фразу “фиат валуте”. Фиат је заједнички назив за све валуте које нису крипто, а чија вредност већ одавно није гарантована у злату, већ искључиво повјерењем у неки систем и државу: Еури, долари, фунте и тако даље. Све је то “фиат”.

Шта је у овом тексту поједностављено?

Речено је на почетку да ћемо ради лакшег разумијевања неке ствари представити поједностављено. Сада, када смо све прошли, можемо додати још неке чињенице.

Прво, на оним сликовницама горе blockchain је приказан тако да се у сваком блоку налази само по једна трансакција. У пракси, у једном блоку се налази око 2000 трансакција из цијелог свијета, које су се нагомилале у последњих десетак минута. Значи, мајнери налазе један број који је ће помоћи да одједном прођу све те трансакције, а не само једна. Све друго је онако као што је описано. Сљедећи блок трансакција је везан за претходни, непроменљив је итд. итд.

Колико може да се заради мајновањем? Вриједи ли инвестирати у те јаке компјутере?

Да бисте разумјели одговор на ово питање, потребно је да сте пажљиво прочитали цијели текст до сада. Ако сте прескочили све и дошли до овог дела јер вас само занима “има ли ту неке лаке лове”, вратите се и прочитајте, јер вам неће бити баш јасно.

Дакле, горе смо рекли шта је мајнер. Свако може да постане мајнер тако што купи неки специјални компјутер са изузетно јаким процесорима, који су оптимизовани само за тражење оног случајног броја. Ево неких од тих компјутера, у табели пише колика им је снага и колико коштају.

Значи, купите неки од ових компјутера, рецимо Antminer S9, укључите га у струју код куће, и улазите у “лутрију”. Сада овај ваш компјутер на сваких десет минута има шансу да буде тај који је нашао број и ријешио трансакцију за тренутни блок.

То је исто као да је на сваких десет минута некакво глобално извлачење лутрије у којој можете бити добитник.

Колика је награда ако баш мој компјутер, од свих на свијету, пронађе рјешење за тренутни блок?

Тренутна награда износи 12.5 биткоина. То је 70.000 евра по данашњем курсу.

Значи, ако баш ваш компјутер “забоде” рјешење, тог тренутка сте зарадили 70.000 евра. Они ће уредно бити пребачени на ваш биткоин новчаник. Сваки мајнер има ону “адресу”, као и људи који врше трансакције.

70.000 евра добијам ако мој компјутер “забоде” рјешење??? Па то је сјајно, крећем да мајнујем одмах!

Полако. Није тако лако као што мислите.

Још нисмо поменули једну битну ствар: које су шансе да тај ваш компјутер буде “срећни добитник”?

Значи, рецимо да сте купили онај  Antminer S9 са горње слике, он кошта 3000 долара. И пустили сте га да ради нон-стоп, дању и ноћу.

На овом сајту SoloChance.com, можете израчунати које су вам шансе. Укуцајте 14 Terahasha у секунди, то је снага овог вашег компјутера:

Молим??????

Шанса да погодим блок је више од један у милион! Каже да ће ми требати 30 година, у просеку. За то време морам да плаћам и огроман рачун за струју.

Како се онда ово икоме исплати да ради????

Фора је у томе што већ одавно нико нормалан не мајнује биткоине самостално. Сулудо је очекивати да ће нешто да се деси, као што видите.

Уместо тога, ви се са овим својим компјутером укључите у групу компјутера који раде заједно – такозвани pool за мајновање.

Како ради pool за мајновање?

Објаснићемо ово на познатом примјеру:

Рецимо да је сљедеће недеље извлачење ЛОТО, и главна награда је два милиона евра.

Шанса да баш наш листић добије је мала. Али, рецимо да се удружи нас 1000 из цијеле Србије и договоримо се: Свако од нас ће да уплати по један тикет. Ако било ко од нас добије тих два милиона евра, подијелиће добитак на 1000 дијелова, свима нама. Свако ће добити по 2000 евра.

То значи да сада имам 1000 пута веће шансе за добитак. Додуше, није више два милиона евра, него 2000 евра, али бар сада имам стварно неке реалне шансе. Ако би ово извлачење ЛОТО било на сваких десет минута, онда све ово итекако има смисла.

Исто овако раде pool-ови за мајновање.

Укључите се у групу, pool у којем има, рецимо, 1000 компјутера. Уколико pool чији сте ви члан ријеши тренутни блок, награда од 12.5 биткоина иде цијелом pool-u, а онда се та награда расподjељује корисницима, према заслугама.

Неко има јачи компјутер, неко слабији, а неко пак има више компјутера. Свеједно, у оквиру једног pool-а се тачно израчуна ко је колико допринио, тј. ко је имао колико покушаја. Сходно томе, добићете већи или мањи дио од награде.

Постоје већи и мањи pool-ови у које можете ући. Логично, већи pool-ови имају више шансе да погоде али се и добитак дели на више дијелова. Овде је листа највећих pool-ова. Наши људи најчешће користе pool из Чешке који се зове Slush Pool.

Овде можете погледати листу свих биткоин блокова који су ријешени почев од овог тренутка па редом уназад, на сваких десетак минута. Као што видите, сваки блок је ријешен од стране неког pool-а.

Ето, то је цијела прича о мајновању.

Сада, када све ово знате, можете отприлике да израчунате потенцијалну зараду. На овом сајту је то јако лијепо објашњено, на српском језику. Човек је узео у обзир и цијену струје, за Србију.

Blockchain ће измијенити цијели свијет

Након успјеха биткоина, људи су почели да размишљају за шта све може да се употреби blockchain технологија. Брзо су схватили да је ово много шире од новца.

Било које власништво, власништво стана, куће, земље, аута, информације о поријеклу некретнина, аутомобила, медицински подаци… Све је ово идеално за blockchain и неке државе већ раде на томе да га интегришу.

Било које области у којима је висок ризик од превара, малверзација, мита и корупције.

Корупција, као што знамо, често служи да се неке информације заташкају – да се промијене, забораве, ставе под тепих, обришу заувијек. Ако друштво пређе на blockchain, сматра се да ће то драстично смањити корупцију у државама у којима је она данас изражена. Било које поријекло новца, стана, аутомобила, постаће информација која не може да се заташка, никада. Колико год пара и моћи да има неко, не може да измијени математички непромјенљиве уносе у blockchain, икада.

Подаци о аутомобилу у blockchainу? Нећемо више гледати оне огласе за половне аутомобиле који кажу “Ауди А4, као нов, прешао само 150.000”. Један поглед у јавно доступан blockchain показаће да је ауто прешао пола милиона километара, и да је прије двије године имао удес у Италијанским Алпима у којем је цијела предња страна била уништена.

Даље, примјена blockchainа у свим областима у којима данас постоје било какви посредници, ће довести до тога да они често постану сувишни. Неће сви они остати без посла, али ће се начин на који раде поприлично измијенити.

Трговина криптовалутама

Ово је једна посебна област, и о томе би могао да се напише још један овако дугачак текст, или цијела књига, али пробаћу овде да сажмем најкраће могуће:

Након успјеха биткоина, људи су направили разне друге криптовалуте које раде по истом или сличном принципу. Суштина је да се заснива на blockchainу, а разликују се правила система. Највећи по броју корисника после Биткоина је Ethereum, након њега Ripple и тако даље. На сајту CoinMarketCap можете видети цијелу листу.

Ових валута има на хиљаде, и оне се заједничким именом зову алтернативне криптовалуте – аltcoins.

Једном када купите биткоине, помоћу њих можете купити било које алтернативне валуте, на онлајн мјењачницама као што је Poloniex, Binance или Bitttex. Исто тако, можете замијенити алтернативне валуте назад у биткоине.

Људи који се баве овим стварима прије свега читају вијести, и гледају које нове алтернативне криптовалуте имају потенцијал да порасту у наредних годину дана. Одете на Гугл, сазнате ко су оснивачи валуте, која је прича, какав им је сајт и маркетинг, да ли имају шансе да порасту 10 пута или више у неко скорије вријеме.

На почетку, када се валута тек појављује, тај догађај зове се Initial Coin Offering (ICO) и тада је најповољније купити ове алт валуте.

Стратегија која се најчешће користи је да се купи неколико ових алт валута за које процијенимо да имају потенцијал. Што их раније купимо, оне су јефтиније. Ако купимо неку од њих за 1000 евра, за годину дана то може да вреди 100.000 евра. Цијела поента је да се донесе добра процена на основу читања вијести и анализе, као на класичној берзи.

Друга врста људи тргује криптовалутама по такозваном “pump and dump” принципу:

Ови људи чекају да се “залауфа” прича око неке валуте, и када почне да расте, они купе. Затим продају непосредно прије тренутка када почне да пада. Ово је, наравно, јако ризично.

Наравно, постоје и људи који једноставно купе само биткоин и не дирају, чекају да му порасте вриједност. Има разних претпоставки, да ће биткоин вриједети 10x више или 30x више у наредних 5 година. На крају дана, вриједност ових валута великим делом зависи од њиховог маркетинга и PR-а. Колики “хајп”, колика прашина је успјела да се подигне са том валутом.

Толико за сада….

Ова тема је огромна, као што видите. Остало је овде да се сприча још гомила ствари, али су покривене све основе. Сада можете да читате или гледате било шта што је на тему blockchainа и криптовалута – имате основу.

Пријатан дан!

 

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име