Косовских 30 сребрењака

1
1374

Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити. Него Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте (Лк.12,4-5).

Ко каже да је Косовски бој прошлост? Ко каже да је Косовско крвопролиће само дио историје? Ко каже и ко смије да каже, ко се то не боји Лазареве клетве, да је битка на Косову одавно завршена? О, ко се то данас поиграва Косовом? Ко то данас баца коцку и дијели Косово и Метохију, распарчава и раскомадава одвајкада Српску, мученичку, земљу.

И дан данас се са Газиместана уздижу вране и гаврани са људских трупова и вијају се над Србијом, злослутећи ново српско страдање. И данас се оштре сабље на Косову пољу!  О, ко ће опет у бој за Косово!?

Опет и опет, изнова, као зли усуд, пројављује се косовско-метохијско питање овјенчано Шекспировим – бити или не бити! Бити или не бити, остати или нестати.

Опет неки нови Косовскометохијски бој. Боже, као да је Јуда, издајник твој, дошао у наше вријеме и за 30 сребрењака продаје цијену цијењенога, онога на чему смо остали и опстали. Ко се то данас појавио на Косову? Јуда Искариотски или Мурат први освајач са синовима Јакубом и Бајазитом. Не, није дошао ни Јуда, један од дванаесторице, ни Мурат освајач, ни силна војска из Румелије и Анадолије. Дошли су неки нови издајници и освајачи, али са иситим циљем и задатком као и претходници, да покоре Крст и Православље. Данас је дошао неки други султан са синовима Америчким и Европским али са истим задатком и са истом намјером као и анадолијски и османски султан – да покори Крст и Православље. Ондашњи султан довео је силну војску, и војску из Румелије и војску из Анадолије са најбољим војсковођама и војницима добро увјежбаним и још боље плаћеним. Турска војска је у то вријеме са два крила, на Лабу и Ситници, окупирала комплетно Косово поље спремајући се за задатак – да покори Крст и Православље.

Ови данас доведоше већу и моћнију војску, добро плаћену и још боље увјежбану, да окупира Косово и Метохију. На Лаб и Ситницу пристигиоше обје војске и војска Америчка и војска Европска, да са два крила поново окупирају Косово и припреме се да испуне задатак – да покоре Крст и Православље. Види чуда, премудри Господе, ондашњи султан посла писмо Српском народу, посла упозорење и постави ултиматуме српској Господи. Тражаше да се Српски народ њему и његовој сили и ордији покори, да призна његову врховну власт, да му се клања, да му љуби чизму под скут. Но, целомудрени кнез смирено одби све захтјеве султанове и јасно, непоколебљиво, мудро, храбро и без имало узмицања посла повратно писмо султану на руке у коме не написа ни оно чему се султан потајно надао – да га моли и преклиње, да ублажи услове и буде попустљивији. Не, кнез јасно одговори – „војске ће се на Косову сударити на Видовдан“.

Господе, види која је храброст и одлучност у овоме човјеку па безусловно одлучи да подигне свој крстоносни мач и неустрашиво стане на браник отаџбине. И њему су говорили „превелика је турска сила и ордија кнеже“ а он, са миром свеца, одговараше „ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе коју светињу браним“.

Данашњи окупатори у више наврата писаше српским велможама и властодршцима, позивајући их на маратонске преговоре и ломљења, са истим задатком као ондашњи султан. И ови данашњи освајачи, баш као што то чинише Мурат, поставише ултиматуме и задатке које треба Српски Врх да испуни. Суштински, не разликују се много данашњи и услови изречени прије нешто више од шест вијекова. И данас се тражи покоравање Србије, отимање и лудачко освајање, анексија, а све са истим циљем – да се покори крст и православље. Ултиматум је исти, али онај ко је примио писмо у вријеме султана Мурата и ових садашњих султана и окупатора није ни мало исти. Мурат тада доби одговор којем се није ни надао, одговор који га је позвао на бојно поље на којем је и главу изгубио. А види данашњих властодржаца и српских велможа како одговарају, тачније и не усуђују се било шта да напишу, већ покорно, у грчу, погињу главу пред књижевницима и фарисејима европским и свјетским. Као овце блејећи иду на клање. Покорно се предаше под султанску и окупаторску власт. Допустише да окупаторска сила и ордија пљачка и поробљава Крст и Православље. Не само да допустише страдање и сатирање но трчећи хрле евроазијским окупаторима у загрљај. А гле чуда, они их примају у наручје своје обећавајући мир и просперитет. Обећавајући исти онај мир који је Мурат нудио Лазару и српској властели. Нудио се Лазару модел мира гдје ће његови сељаци мирно да жању пшеницу, мирно да је жању да би мирно гладовали и њоме Турцима харач плаћали. Е од тог мира нас је он штитио. Исти модел мира данас се нуди српској господи, исти улог је на столу – крст и православље.

Изгледа да се и данас у Србији пројавио неки нови Јуда, али не Искариотски, него Београдски, и примио 30 сребрењака од неког данашњег Кајафе и издао крв праведну у Гетстиманском врту Европском. Не знам да ли се раскајао и вратио плату за издају казујући „ја сагријеших јер издадох…“ али знам да ће Европски књижевници и фарисеји поново казати „шта ми маримо за то, ти ћеш видјети..

Не знам да ли имамо снаге да завапимо распети са Крста на Косову – опрости им Господе, не знају шта чине! Али, доћи ће час, и он је близу, када ће схватити европски и свјетски првосвештеници и књижевници да згријешише много јер постадоше они који тијело убијају али души не могаше наудити.

Знам, не види се Косово из Београда. Не види се ни из Сарајева. Не види се ни из Брисела. Већина нас га не види. Али, ако не знате гдје је Косово, ако га не видите, спустите руку на срце – ту је, ту ће те га и видјети и осјетити.

Аутор: Владимир Васић

1 коментар

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име