На данашњи дан рођен је Тома Здравковић

0
408

Тома Здравковић, највећа звијезда југославенске музичке сцене и неприкосновени краљ кафане, боем, пјесник и кантаутор рођен је на данашњи дан прије 79 година.

Тома Здравковић је својевремено био најслушанији и најпознатији пјевач и кантаутор с простора бивше Југославије. Његове су пјесме налазиле поклонике међу свим генерацијама, а живе и дан данас, 26 годинa након његове смрти.

Тома Здравковић је сам компоновао и изводио своје пјесме. Углавном је писао сам, а већина тих пјесама које говоре о неузвраћеним љубавима су биле аутобиографске.

Иза њега су остали незаборавни хитови попут “Тужно лето”, “Да л’ је могуће”, “Данка”, “Дотак’о сам дно живота”, “Кафана је моја судбина”, “Проклета недеља”, “Јелена”, “За Љиљану” и многе друге које се и данас радо пјевају.

Живот “краља кафана” био је обиљежен страшћу према женама, алкохолу и коцки. Женио се четири пута, а кажу да је све што је зарадио потрошио живећи боемским стилом живота. Заљубљивао се и трошио немилице. Све то обиљежило је његов боемски живот, који је прекинут у његовој 53. години, у септембру 1991. године у Београду.

“Никад нисам пио зато што волим алкохол, увијек је све кретало од неколико тура пића и то увијек у друштву. Радио сам у кафани, морао сам комуницирати са гостима и стално био у том гротлу живота. Постала је навика да се сједне са пријатељима, поприча, попије и ту повратка није било. Временом, стицале су се навике када је ријеч о алкохолу, па сам сам себи био и бољи и слободнији. Почео сам живјети животом пјевача који има своје ћеифове и воли да му музика свира јер на тај начин хоће да се ослободи свих брига и проблема. Онда ти није важно да ли је неко доктор наука или скретничар, битно је да је он човјек чије ти друштво прија. Знали смо у кафанама провести три-четири дана без прекида”, говорио је Тома.

Рођен је 1938. године код Лесковца, у сиромашној вишечланој породици. Каријеру је почео пјевајући по лесковачким кафанама. Мршав и неугледан, није, говорили су му, личио на будућег пјевача. Но, његов глас је био попут опијума за публику.

Широј јавности представила га је Силвана Арменулић омогућивши му да наступа на њеним концертима, а он јој је заузврат поклонио пјесму “Шта ће ми живот без тебе драги”, која ју је прославила.

“Силвана је инсистирала да јој напишем пјесму јер није имала хит. А ја сам увијек био у неким романтичним везама које су ме инспирисале. Љубав ме је покретала, поготово она неуспјешна. А шта да ме ту повуче кад смо стари пријатељи? Током бројних заједничких путовања, упознао сам њен живот и ушао јој у душу. Сјећам се да ми је причала о свом браку који је био лабилан, увијек је била депресивна и често је очајавала. Тако сам се једног јутра пробудио у хотелу Славија сав болестан послије неколико ноћи пијанства. Онако сав избезумљен, сиђем, поручим кафу и из чисте муке узмем од конобара блокић за рачуне и оловку. Било ми је врло лако јер сам био мамуран и није ми било ни до чега, па напишем пјесму ‘Шта ће ми живот’. Након повратка са турнеје, кријући се мало од Силване, отишао сам у студио да снимим ту пјесму за Београдски сабор, али када ју је чула, завапила је: Дадо, молим те, ово је пјесма за мене, ти то мораш да ми даш… И на крају дам јој ту пјесму јер је то била њена прича. Поклопило се да у вријеме изласка плоче почне и телевизијска серија ‘Љубав на сеоски начин’. За врло кратко вријеме Силвана је постала изузетно популарна и оно што је сањала да буде. Али, боље да је није снимила, а остала жива”, причао је Тома.

Често је долазио у Сарајево и волио овај град, како је говорио, “због његових мангупа”. Сарајеву је посветио и пјесму “Осмице”.

“Није у питању само музика… Људи знају шта сам све радио и проживио. Они почињу да се идентификују с тобом и зато те воле. Има, додуше, људи који сматрају да сам будала без пара и пијанац, али у суштини и то је дио оног што јесам. Мало откачен, то је сигурно. Ја сам раније мислио да сам позер и да фолирам оно што живим. Касније сам схватио да то нема никакве везе са фолирањем. Сутра могу да пјевам у кафани за тристо старих хиљада. Јер, једино музика може да ме испуни до краја и без икаквих других жеља. Од ње живим и за њу живим”, казао је Тома Здравковић у једном од својих посљедњих интервјуа.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име