Љубав и слога изњедриле шест деценија брака Симеуновића из Рогатице

0
563

Да живот чине мале ствари и да љубав и слога превазилазе све проблеме показао је брачни пар Даница и Радивој Симеуновић из Рогатице, који су ових дана прославили 60 година заједничког живота.

Са својим најближима, комшијама и пријатељима Симеуновићи су скромно обиљежили шест деценија брака, а како и доликује великом јубилеју, славље су увеличале “младалачка” торта, гозба и здравице за још дуго година живота и славља.

Радивоје, кога сви Рогатичани познају по надимку Раде, закорачио је у 86. годину и уједно прославио 40 година проведених у пензији, а Даница ће ове године напунити 80. Њих двоје су, уживајући међу четворо унучади и двоје праунучади, испричали како су се упознали и остали заједно све ове године.

Кажу да је њихов брак потекао из љубави и да су цијели живот живјели складно, у разумијевању и толеранцији, дијелећи добро и зло.

– Тиме смо често надокнађивали и оно што је понекад недостајало у материјалном и другом погледу – каже домаћин.

Раде је рођен у селу Кострача код Милића и потиче из бројне породице која је пострадала од усташа током Другог свјетског рата. Његова браћа Ристо и Војин и сестра Душанка живи су спаљени 1942, а сестра Цвијета умрла је у логору у Бајиној Башти. Пошто је и Радова мајка Јока пред крај Другог свјетског рата пресвисла од жалости за изгубљеном дјецом, а и отац Јово није још дуго поживио, Раде је као сироче више година провео у дјечјем дому у Лукавцу. Тешка породична прича научила га је да се кроз живот бори, а по повратку из дома изучио је ковачки занат. Међутим, стицајем околности отишао у милицију и у њој дочекао пензију.

Са репутацијом младог и перспективног милиционера стеченог у станици милиције у Љупљаници код Дервенте, у Рогатицу је дошао 1956. године. Милиционери тога доба, поготово млади, казује Раде, најмање су боравили у станици милиције. Не гледајући да ли је дан или ноћ, временске прилике или неприлике, ишли су од села до села бдијући над јавним редом и миром грађана и њиховом имовином.

– Тако сам боравећи у служби у Жепи често навраћао и у Јеловце. Ту сам познао Даницу, младу и кршну дјевојку. Већ на први поглед запала ми је за око и наредних мјесеци, иако су Јеловци од Жепе удаљени око 20  километара, ишао сам тамо и без налога и у свако доба. Из тих сусрета пао  је и договор о свадби, која је прошла без сватова и пијанке, сада већ давне 1958. године – каже Раде, који је тада имао 25, а његова изабраница 20 година.

Даница уз смијех допуњује Радову причу са сјећањем да се она спорадично виђала са још једним милиционером на служби у Жепи и неким момцима из сусједних села.

– Али, кад се Раде појавио, све друге сам оставила и ево нас заједно 60 година – срећно каже Даница.

Најбољи дио живота, додају Раде и Даница, провели су на Сјеверску, на обронцима Деветака. У том селу добили су и кћерке, Снежану 1959. и Слађану 1964. године, од којих имају унуке и праунуке. Сви они су се са најближима из породица Симеуновић и Перковић окупили претходних дана на малој свечаности код Рада и Данице.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име