Љубав не можеш заслужити – или се деси или не

0
208
Фото: bebamur.com

Човјек почиње да иде својим путем, када коначно схвати да се љубав не може заслужити. Да се ​​ она или деси или не. Може се заслужити повјерење, захвалност или поштовање. Може се изазвати осјећај кривице, окренути све наопачке. Гађење, опрезност и пријатност. Пробудити страх и жељу да се сакрије, престрашити. Добити још нешто помоћу манипулације. Било шта, али не и љубав.

Чак и љубав родитеља који нису могли да воле исконски и безусловно не може се заслужити бивајући добар дјечак или дјевојчица. Ово је тако једноставна и окрутна истина. И чини се, сви то знају, али из неког разлога и даље желе да буду добри за све. И заслужују, заслужују.

Безусловна љубав није условљена ничим осим саме чињенице твога постојања. Главна порука безусловне љубави: ти постојиш и зато те волим. Чак и ако се човјек мијења или гријеши, то и даље не утиче на љубав.

Малој дјеци је толико потребна љубав да је са њима веома лако манипулисати, пријетећи да ће им бити ускраћена ако су неудобни, непослушни, зли, похлепни или на неки други начин, што је потпуно природно у различитим фазама развоја. Или ће само бити остављени сами. Због тога, они често покушавају да буду добри и удобни, једноставно се хватају за хранилачку средину у ​​коју могу да одрасту. Али не могу одрасти, јер престају бити своји.

Сретам четрдесетогодишње дјечаке и дјевојчице који не могу рећи грубу ријеч због страха да ће бити одбачени. И још увијек савијају леђа у нади да ће их уколико испуне све услове родитељи коначно прихватити и вољети. Плачу због једног истог и плаше се да буду одбачени. Долазе на терапију у своје вријеме и за свој новац желе да буду добри клијенти.

Али прије или касније (боље, што прије), схватају да, без обзира на све не могу зарадити безусловну љубав, која у родитељима није била од почетка. Није је било не зато што су били себични, већ зато што је није било. Јер ако постоји љубав, не може се сакрити. Немогуће је не дати је.

Љубав не можеш заслужити – или се деси или не

А ако нечега нема, онда нема смисла то добијати. Треба оплакати губитак и немогућност да би ишао својим путем у потрази за љубављу на друго мјесто. Гдје је дају. Од оних који су способни. Гдје је могуће. И испоставља се да има много мјеста гдје је дају.

Фото: bebamur.com

То је као да покушаваш да купиш кромпир код продавачице у продавници ципела. А она нема кромпир и не може га дати. Можеш плакати, молити, трудити се или викати, али кромпир се неће појавити. Али ако се изађе из продавнице ципеле и погледа около, може се видјети продавница поврћа. И ту се нађе жељено.

Тако је и са љубављу. Веома се жели да се добије од некога, заслужи, измоли. Али то не функционише тако. Може се само бити свој, ићи својим путем у нади да ћеш срести некога коме ти одговараш. Коме је потребан управо такав чудак. Такав спори незналица. Или само обичан, ничим примјетан човјек као ти. Обични, успут, први пут схватају. Дошао је ред и на њих у нашим крајевима.

Превела: Беба Муратовић – bebamur.com​

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име