Манaстир Кнежина – Посвећен пресветој Богородици

0
406

Манастир Кнежина је манастир Српске православне цркве који се налази у селу Кнежина, 11 километара од Сокоца. Манастир је посвећен пресветој Богородици, а манастирска црква носи назив Храм светих равноапостола цара Константина и царице Јелене.

Према предању о чему свједоче темељи, пријашњи манастир је изграђен 1371 године код извора Кнежине. Градитељ манастира је био Андријаш, брат Марка Краљевића. Андријаш је тада подигао десет цркви, од чега су три биле велике, а осталих седам мањих, смјештене у оближњим селима. Једна црква се налазила на мјесту данашње, друга црква је претворена у Султан Селимову џамију док се за трећу не зна мјесто. Манастире у Кнежини су уништиле Османлије.Обнову старе цркве започео је прота Стево Тодоровић 1926. године, а обновио је у облику цркве брвнаре. Нови храм освећен је 1926. године, а за кума је изабран Перо Вуковић из Бабина. Звона за ову богомољу је приложио Нешо Јовановић. Црква је службовала до Другог свјетског рата када су је усташе спалиле и опљачкале. Садашњи храм је саграђен 1962. године на темељима дрвене цркве. Нови храм саграђен је од камена, а градио га је неимар Неђо Максимовић из Сребренице. Храм је освјештао епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић 1963. године. Иконостас од храстовог и чамовог дрвета, израдио је Предраг Максимовић. Храм је у вријеме владике Василија, 1989. године у присуству 100.000 вјерника канонизован и проглашен у манастир Кнежина.

Поводом обиљежавања 600 година од Косовске битке 13. августа 1989. године одржан је у Кнежини велики народни сабор и свечано проглашено отварање новог манастира Пресвете Богородице. Том приликом свету литургију служили су епископи: будимски Данило, далматински Николај, сремски Василије и зворничко-тузлански Василије уз саслужење великог броја свештеника и ђакона епархије Зворничко-тузланске и других епархија Српске православне Цркве. Литургији и прослави присуствовало је око 100 000 вјерника, што је незапамћено у историји ових романијских крајева. Гости су били представници римокатоличке цркве и исламске вјерске заједнице. Посебно треба истаћи да је том приликом са Косова и Метохије дошло 100 аутобуса са вјерницима. Том приликом у манастир су донесене честице моштију Светог цара Лазара и копија иконе Тројеручица која је трајно остала да се чува у храму као знак сјећања на овај велики дан.

Након обновљења манастира 1989. године због познатих историјских догађања у бившој нам отаџбини Југославији, манастир није у потпуности заживио као манастир. 2014. године у Епархију зворничко-тузланску стигао је из Епархије крушевачке протосинђел Николај Гојковић. Благословом владике Хризостома упућен је у манастир Кнежину. Тако је он постао први монах овог манастира на Романији. Тада је Владика зворничко-тузлански Хризостом служио прву литургију у овој светињи и рукопроизвео оца Николаја у чин игумана и одликовао га правом ношења напрсног крста. Поздрављајући га, Преосвећени Владика је у првом реду захвалио Богу за долазак оца Николаја у манастир Кнежину и пожелио му добар подвиг и да буде свјетлост свијету, свјетлост овом народу који ће гледати на њега као свједока Христова. Овом историјском догађају, веома битном како за сам манастир Кнежину, тако исто и за читаву Романију и за оца Николаја лично, присуствовао је велики број монаха и монахиња, те свештеника из Епархија зворничко-тузланске, дабробосанске и жичке.

У непосредној близини храма се налазе неистражени стећци, термоминерални извор Топлик, и неистражена пећина из које извире ријека Биоштица.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име