Маркале – режија злочина по сценарију Алије Изетбеговића

0
400

“Босна је земља мржње и страха. А ствар је баш у томе што би то требало уочити, утврдити, анализирати. И несрећа је у томе што то нико неће и не умије да учини. Јер, фатална карактеристика те мржње и јесте у томе што босански човјек није свјестан мржње која живи у њему, што зазире од њеног анализирања, и мрзи свакога ко покуша да то учини“.

Иво Андрић 

Деведесете. Крај двадесетог вијека. Вријеме смрти. Рат – печат смрти и страдања. Раскомадавали су крваву Југославију, вјешто су је сјекли и кидали по слабашним шавовима. Откидали су памучне конце којима смо били ушивени и приморани да једно будемо иако једно никада били нисмо. Распадала се некада војна и политичка сила попут огромне немани из уста бљујући крв и ватру. У својих шест утроба трпала је све што је могла крвавим рукама да докучи.

Бјеснио је крвави и немилосрдни рат. Устали су једни на друге. Јасно је свима било да се живјело у лажима и обманама. Љубави није било, осим оне вјештачке и лажне чији је синоним био такозвано „братство и јединство“. На све стране разјарене, преко ноћи оваплоћене, националне вође.

Скоро па да нема педља земље гдје није невина крв проливена, гдје год да закопаш наћи ћеш кости мученика. Скоро па да нема датума из деведесетих година босанскохерцеговачке историје, а да се не веже за неко страдање.

Један од тих дана је 5. фебруар 1994. године. Маркале, сарајевска пијаца, мјесто злочина по мјери Алије Изебеговића.

На сарајевској пијаци “Маркале” погинуло 68 људи, а рањено њих 144, од експлозије, наводно, само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би – како се показало – било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића.

Иако никада није проведена темељна истрага о том нападају муслиманске снаге су искористиле и медијски изманипулисале јавност те обезбиједиле крајем августа ваздушно дејствовање НАТО авијације на положаје Војске Републике Српске.

Према тврдњама стручњака из војне и балистичке струке ради се о исценираном нападу од стране војно-политичког врха тадашњег муслиманског Сарајева. Муслимански естаблишмент пркосио је и дан данас прикоси, чак и законима физике и математике, чији прорачуни јасно говоре да нема теоретске шансе да је граната могла, обзиром на територијалну специфичност положаја, да дође из правца под контролом Српске војске.

На суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, бивши припадник обезбјеђења Алије Изетбеговића, заштићени свједок ГРМ 116, потврдио је да су напад на Сарајевску пијацу Маркале изрежирали Алија Изетбеговић и исламски вјерски поглавар Мустафа Церић. Према изјави наведеног свједока „најснажнији утицај на Алију имао је реис Церић“, а њихов главни циљ био је војна интервенција међународне заједнице на положаје Војске Републике Српске.

Да је ријеч о исценираном нападу по добро познатој рецептури муслиманског војно-политичког врха, директно или индиректно потврдили су и представници међународне заједнице. Тадашњи командант УМПРОФОР-а, генерал Мајкл Роуз, након масакра на Маркалама изјавио је да не може да се тврди одакле је граната испаљена, јасно алудирајући на чињеницу да није испаљена са српских положаја.

Бивши специјални изасланик генералног секретара УН-а, за бившу Југославију Јасуши Акаши, такође је изразио сумњу у напад на Сарајевску пијацу Маркале. Према његовим ријечима, граната је могла доћи и са положаја под контролом тадашње Армије БиХ.

Некадашњи мајор канадске војске Џон Расел који је у ратним годинама у Сарајеву био припадник Уједињених Нација објелоданио је кључне доказе у случају Маркале. Наиме, према његовим ријечима, припадници УН-а, недуго након напада 5. фебруара 1994. године, у једном подруму у центру Сарајева у коме су муслиманске снаге чувале минобацаче разних калибара, открили минобацаче ручне израде који су по свим карактеристикама одговарали бацачу којим је извршен напад. Иако су тврдили, припадници муслиманске војске, да не посједују минобацач калибра 120 мм, ипак у подруму је нађен минобацач баш таквих карактерисика. Према генераловим ријечима, минобацач је ручне израде, исте боје, заварени на исти начин као и граната која је погодила пијацу.

О фингираном нападу на Маркале за шта су оптужени Срби, свједочио је и канадски генерал Мишел Готије. Готије је био на челу истраге УН-а, непосредно послије напада на пијацу, и том приликом је утврђено низ нелогичности везаних за овај случај. Према његовим тврдњама много је неразјашњених и крајње нелогичних случајева везаних за овај напад, а који иду у прилог чињеници, да иза напада не стоје припадници Српске војске.

Канадски пуковник Стивен Јоудри, експерт балистичар такође је учествовао у истрази у случају Маркале. Својим детаљним анализама са мјеста злочина Јоудри је изнио став да је 95 % сигуран да граната није испаљена са подручја под контролом Војске Републике Српске.

Да муслиманском војно-политичком врху није било страно жртвовати чак и властити народ у сврху напада на Србе, говори мноштво примјера „братоубилачког“ наступа муслиманске војске, а за шта су по старом добром рецепту, окривљивали Србе. Такође, није им била непознаница да свјетским медијима, унапријед изманипулисаним, приказују побијене и измасакриране српске цивиле, представљајући их као муслиманске жртве побијене од стране Срба.

Генерал канадске војске Дејвид Фрејзер, бивши припадник УМПРОФОР-а у Сарајеву тврди да је било случајева да су муслиманске снаге из снајпера гађале муслиманске цивиле укључујући и дјецу, како би за то окривљивали Србе. Према његовим ријечима, УН су уложиле низ приговора и критика због оваквих случајева у редовима Армије БиХ.

Ни дан данас немамо утврђену истину и плашимо се да је никада нећемо знати. Истина је да су деведесетих страдали недужни људи, жене, дјеца, старци, голобради младићи, цивили којима су на силу обукли униформе и угурали пушке у руке. Зашто, због чега? Сарајево и данас мудро ћути и тајну скрива на обалама Миљацке.

Нажалост, случај Маркале један и два, показују сву окрутност и суровост протеклог рата у Босни и Херцеговини. Маркале су један од примјера да су цивили били само колатерална штета и „роба за поткусуривање“, зарад већих интереса. Муслимански војни и политички врх, на челу са фундаменталистом Алијом Изетбеговићем, творцем Исламске декларације, жртвовао је сопствени народ и принио га на олтар мржње према Србима, са циљем да издејствује интервенцију свјетских моћника. Исти сценарио „жртвовања“ окрутни Изетбеговић примијенио је на самом концу рата у Сребреници, за шта је, према тврдњама многих, чак и муслимана, жртвовао, опет, властити народ зарад интервенције на Србе. Иако је Изетбеговић, заједно са сарадницима, сарајевским јалијашима и криминалцима, творац и генератор гнусних злочина, Србима се, данас, лијепи етикета ратних злочинаца и „геноцидног народа“.

Као да нису довољно страдали у зидинама Виктор бубња па се и данас под тим кровом пресуђује Србима. На судијској столици и данас сједе поједини који и деведесетих дијелише правду и сужње Србе бацаше у окове, иако им кривице не нађоше, сем што су Срби.

Сарајево, долино крви и успомена!

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име