Међународни празник рада: Зашто славимо 1. мај?

0
453

На данашњи дан обиљежава се међународни Празник рада у спомен на велике радничке протесте одржане у Чикагу дана 1. маја 1886. године. Тада је у сукобима са полицијом погинуло више радника, а 8 радника је осуђено на смрт.

Цијели 19. вијек обиљежен је израбљивањем радника који су радили у нехуманим условима, за малу надницу до чак 18 сати дневно. Уз то, рад су често обављала и дјеца. Зато је дана, 1. маја 1886. године у Чикагу организован велики протест радника гдје их је протестовало око 40.000. Истицали су захтјеве симболизоване у 3 осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Полиција је интервенисала оружјем и убила шест, а ранила око 50 радника. Многи протестанти су ухапшени, а вође штрајка изведени су пред суд.

На првом конгресу Друге интернационале 1889. је одлучено да ће се 1. маја сваке године одржавати раднички протести у спомен на крвопролиће у Чикагу. Сљедеће године тај датум је постао Међународни дан опште солидарности радништва.

Борба за права радника није јењавала, а у сљедећих неколико година је у западним земљама, уз посредовање синдиката и комуникацијом с послодавцима, забиљежен значајан успјех. Тиме су смирене социјалне тензије. У источним земљама није још дуго времена дошло до значајних успјеха у борби радника јер су радничке покрете надзирале бољшевичке односно комунистичке партије. Оне су формално заговарале социјалну правду, али су заправо радници још више били израбљивани него у западним земљама. Ниске наднице, присилни и продужен рад због наводних државних интереса, уз строго дириговане синдикате, биле су основне карактеристике демократије и сваке радничке самоорганизације у тим земљама.

С временом су и прославе празника рада претворене у раскошме државне приредбе и мимоходе којима је свијету требало показати како радничка класа даје пуну подршку државно-партијским бирократизованим структурама. Тежње за промјеном и бољим социјалним статусом сузбијане су државном присилом па чак и тенковима. Потпуну деградацију празник рада доживио је укључењем војних парада у прославе чиме се и у тој пригоди изражавала моћ социјалистичке државе док су радничке поворке служиле као декорација режиму. Упкос свему, 1. мај остаје и данас свијетла традиција међународног радништва.

У нашој земљи прве демонстрације одржане су 1906. године. Након ИИ Свјетског рата 1. мај почео се славити у знаку борбе за очување свјетског мира.

У Босни и Херцеговини ово је један од ријетких празника око којег нема политичких несугласица – сви га славе. Нерадни дани у Босни и Херцеговини поводом првомајских празника су 1. и 2. мај.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име