Мило Ђукановић – “власт је увијек тамо гдје је он”

0
307

Мило Ђукановић у недељу обезбиједио себи још пет година власти у Црној Гори, што га сврстава у ред лидера са најдужим стажом на највишим државним функцијама.

Његова побједа на предсједничким изборима 15. априла у Црној Гори ни за кога није изненађење, а велики број грађана Црне Горе сматра га највећим Црногорцем после Краља Николе.

Ђукановић је, наиме, у седам мандата био премијер Црне Горе, а ово ће му бити други мандат на позицији шефа државе.

Хроничари су још давно забиљежили да је Ђукановић релативизовао и својевремену опаску угледног политичара бивше СФРЈ, Владимира Бакарића, који је рекао да није добро да било који политичар, осим Тита, на једној фунцији буде дуже од осам година.

У неколико наврата Ђукановић се повлачио са функције и остајао само лидер странке (ДПС), која је непрестано на власти од њеног оснивања 1990.

И на ове изборе је изашао само као лидер ДПС, мада аналитичари сматрају да је “власт увијек тамо гдје је он”.

У кампањи је обећао бољи живот грађанима, али и да ће му приоритети бити идентитет и суверенитет Црне Горе.

Иако су неријетко неки медији предвиђали да његова будућност неће бити тако свијетла, прогнозирајући му судбину некадашњег хрватског премијера Ива Санадера, други су сматрали да је само добар тактичар.

Тактика или не, Ђукановић је добио још један петогодишњи мандат и дефинитивно постао непрекисновени црногорски владар.

Иначе, поријеклом је из угледне никшићке породице која има “владарску традицију”.

Отац Радован био је судија и истакнути комунистички функционер, а предак Блажо, по коме је Мило назвао свог сина, био је у вријеме Краљевине Југославије бан Зетске бановине, а током рата господар Црне Горе, Боке Которске и Санџака као генерал четничких снага које су се бориле на тим просторима.

Ђукановић је студирао економију, али упућени тврде да му је у каријери можда више помогло “неформално образовање” које је стекао током студентских дана док је, носећи вреће с брашном и физикалишући за џепарац, упознавао менталитет и законе улице.

Брз, окретан, вјешт политичар и још вјештији говорник, тежак противник о коме су чак и страни амбасадори, излазећи из његовог кабинета, признавали да их је “опио ријечима”, успио је да се од 1996. године наметне као поуздан партнер САД и НАТО, али и да истовремено оствари велико богатство себи и породици, што су потврдиле и неке Форбсове листе најбогатијих.

Његове заслуге за Црну Гору су неспорне – увео је државу у НАТО у лето прошле године, довео је пред врата ЕУ, обновио је државност и сачувао политичку стабилност.

Партнерство са Вашингтоном остварио је пред улазак у обрачун са Слободаном Милошевићем, коме је био вјеран савезник и захваљујући коме је 1991. први пут постао премијер, најмлађи у Европи (29 година).

Није баш наклоњен медијима и не воли незгодна питања.

Мрља” у Ђукановићевој каријери је, сматрају аналитичари, дубровачко ратиште током 1991. године, а његова одбрана је да он није издавао никаква наређења.

Његова влада признала је једнострано проглашену независност Косова и Метохије, 9. октобра 2008. године, дан након што је у Генералној скупштини УН то питање стављено у надлежност Међународног суда правде.

Тим потезом Ђукановић је дефинитивно “додао со на незалијечену рану” Србији створену црногорским осамостаљењем.

Односи Црне Горе и Србије данас су узнапредовали и бољи су него икад од тада, а Ђукановић не крије свој став да је Србија изгубила битку за Косово.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име