На данашњи дан, 10. децембар

0
100

Данас је недјеља, 10. децембар, 344. дан 2017. До краја године има 21 дан.

1520. – Њемачки црквени реформатор Мартин Лутер прекинуо све везе са Римом, спаливши јавно у Витенбергу булу у којој му је папа Лав Десети запријетио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси.

1603. – Умро енглески љекар и физичар Вилијам Гилберт, назван “оцем електрицитета”, лични љекар краљице Елизабет Прве. У физици се прославио – мада му је та грана науке била само хоби – капиталним дјелом “О магнетима”. Доказао је да је Земља велики лоптасти магнет и да се игла на компасу не управља према небу, како се до тада вјеровало, него према магнетним половима планете. Схватањима магнетизма небеских тијела и електрицитета снажно је утицао на развој науке у 17. вијеку.

1810. – Француски цар Наполеон Први прикључио Француској њемачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.

1819. – Рођен италијански револуционар Феличе Орсини, један од најистакнутијих чланова “Младе Италије”, покрета за ослобађање и уједињење италијанских земаља. Основао је организацију “Италијанска завјера синова смрти”, због чега је био у тамници од 1843. до 1846. Револуционарне 1848. учествовао је у борбама против Аустријанаца у Венецији и Риму, а 1854. није успио да у Ломбардији побуни италијанске и мађарске војнике у саставу аустријских окупационих снага. Потом је из тамнице у Мантови побјегао и отишао у Лондон, а у јануару 1858. покушао је атентат на француског цара Наполеона Трећег, послије чега је погубљен. Дјела: “Аустријске тамнице”, “Успомене и авантуре”, “Политичке успомене”.

1822. – Рођен француски композитор белгијског поријекла Сезар Франк, изванредан импровизатор, оргуљаш у париским црквама и професор на Париском конзерваторијуму. С Ектором Берлиозом био је представник француског музичког романтизма, обновитељ француске симфоније и камерне музике. Дјела: “Симфонија де-мол”, симфонијске поеме “Еолидес”, “Псyће”, “Лес Ђиннс”, “Симфонијске варијације за клавир и оркестар”, соната за виолину и клавир, клавирски квинтет, композиције за оргуље и за клавир.

1830. – Рођена америчка списатељица Емили Дикинсон, највећа америчка пјесникиња, за живота анонимна – јер је водила повучен живот неудате домаћице и објавила само четири пјесме. Њених више од хиљаду пјесама, откривених послије смрти 1886, постхумно је објављено у шест томова. Приређивачи су их подијелили у четири категорије: пјесме о природи, о времену и вјечности, о љубави, о животу. Њена поезија продорне интроспективности и снажног мистичног подтекста, писана изванредно прецизним и суптилним стилом, обилује самониклом оригиналношћу.

1845. – Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме.

1848. – Луј Наполеон надмоћном већином добио изборе за предсједника Француске. Четири године касније извео је државни удар и прогласио се царем Наполеоном Трећим.

1868. – Први семафори за регулисање саобраћаја у свијету почели су да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.

1878. – Рођен српски социјалиста Радован Драговић, вођа социјалистичког покрета у Србији, један од оснивача Српске социјалдемократске странке 1903, чији је био секретар, а потом предсједник до смрти 1906. Обновио је 1901. “Београдско радничко друштво”, основано 1896, прву социјалдемократску организацију у Србији, а од 1900. до 1903. уређивао је листове “Напред”, “Раднички лист”, “Стари раднички лист” и “Радничке новине”. Основао је и социјалдемократски Централни одбор, који је објединио све радничке организације у Србији, што је омогућило стварање Српске социјалдемократске странке. С Димитријем Туцовићем допринио је успостављању јединства синдиката и радничке политичке партије.

1895. – Основано Друштво за унапређење и уљепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. На то су утицали и чести боравци кнезова Милоша и Михајла Обреновића, који су ту долазили на одмор. Сокобања се као љечилиште помиње још у старом Риму и раној Ромеји.

1896. – Умро шведски хемичар, индустријалац, филантроп и проналазач Алфред Бернард Нобел, који је проналаском динамита 1867. стекао огромно богатство. Желећи да се динамит користи само у мирнодопске сврхе, тестаментом је оставио фонд од 9,2 милиона долара за додјелу награда за ванредна достигнућа у физици, хемији, медицини, књижевности и залагању за мир. Прву Нобелову награду Краљевска шведска академија наука додијелила је 1901. Од 1969. Академија додјељује и награду за економију. Награду за мир додјељује Нобелов комитет у Ослу.

1898. – Рођен српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Минхену, Будимпешти, Загребу и Паризу. Припадао је групама “Земља”, “Дванаесторица” и “Шесторица”. Добио је “Гран при” за сликарство на међународној изложби у Паризу 1937. и Златну медаљу на међународној изложби керамике у Прагу 1962.

1898. – Послије пораза у америчко-шпанском рату Шпанија се у Паризу мировним уговором одрекла Кубе, Порторика и Гуама и прихватила америчку окупацију Филипина. Био је то крај њеног колонијалног царства и почетак успона САД у свјетским пословима.

1904. – Рођен чехословачки државник чешког поријекла Антоњин Новотни, генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке од 1953. и шеф државе од 1957. С функција је смијењен почетком 1968, када су започеле реформе назване “Прашко прољеће”, које су онемогућене војном интервенцијом Варшавског пакта у августу 1968.

1909. – Престала да излази “Шабачка чивија”, један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.

1926. – Умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Као студент Циришког политехникума у Швајцарској пришао социјалистима и прихватио идеје Светозара Марковића и његовог покрета против апсолутистичке владавине династије Обреновић. По повратку у Србију уређивао је социјалистички лист “Ослобођење”, а 1878. је изабран у парламент, у којем се као опозициони вођа борио против ауторитарног монархистичког режима Милана Обреновића, залажући се за успостављање парламентарне демократије. Послије гушења Тимочке буне 1883, коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Послије помирења краља Милана с радикалима 1888. одлучујуће је допринио да Србија добије веома либералан устав. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра Обреновића 1889. постао је предсједник парламента, а 1891. премијер. Доминантну политичку позицију у Србији учврстио је послије доласка на власт краља Петра Првог Карађорђевића 1903. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а послије Првог свјетског рата трипут је био и предсједник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Отоманског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у побједоносним балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом свјетском рату од 1914. до 1918. Играо је истакнуту улогу у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је послије рата заступао 1919. на Версајској мировној конференцији.

1931. – Нисето Алкала Самора и Торес постао први уставно изабран предсједник Шпаније.

1936. – Британски краљ Едвард Осми абдицирао, поставши војвода од Виндзора, да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом.

1941. – Јапански авиони су у Другом свјетском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове “Рипалс” и “Принц од Велса”, на којима је погинуло скоро 800 људи.

1948. – Генерална скупштина УН усвојила Универзалну декларацију о правима човјека.

1963. – Султанат Занзибар, афричка острвска држава у Индијском океану, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао је република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.

1964. – Нобелову награду за мир добио Американац афричког поријекла Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.

1967. – Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику /САД/ ради вађења природног гаса из подземља.

1980. – Милтон Оботе проглашен је предсједником Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт послије збацивања војним ударом. Војска га је 1985. други пут збацила с власти.

1982. – Двојица совјетских космонаута вратила су се на Земљу послије рекордних 211 дана проведених у васиони у броду “Саљут 7”.

1983. – Раул Алфонсин преузео дужност предсједника Аргентине као први демократски изабран шеф државе послије осмогодишње владавине војне хунте.

1987. – Умро амерички виолиниста поријеклом руски Јеврејин Јаша Хајфец, један од највећих мајстора тог инструмента у 20. вијеку.

1989. – У Чехословачкој преузела власт прва некомунистичка влада од 1948. и предсједник Густав Хусак је поднио оставку.

1991. – ЈНА се повукла из Загреба, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живјели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.

1996. – Предсједник Јужне Африке Нелсон Мендела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, што је био завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.

1998. – Палестинска ослободилачка организација поништила одредбе свог устава које су позивале на уништење Израела.

2006. – Умро бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име