На данашњи дан, 10. јануар

0
62

Данас је сриједа, 10. јануар, десети дан 2018. До краја године има 355 дана.

1769. – Рођен француски официр Мишел Неј, један од најспособнијих маршала цара Наполеона Првог који се истакао у низу битака и похода. Послије Наполеоновог пада, под оптужбом за издају, осуђен је на смрт и погубљен 1815.

1778. – Умро шведски природњак Карл фон Лине, који је први поставио принципе дефинисања родова и врста и увео бинарну номенклатуру, тако свака биљка и животиња има два имена – рода и врсте. Оснивач и први предсједник Шведске академије наука и Природњачког музеја. Његова систематика биљака према полним органима важи и сада. Дјела: “Сустема натурае”, “Пхилосопхиа ботаница”, “Генера плантарум”, “Специес плантарум”.

1862. – Умро амерички проналазач Семјуел Колт, по чијем је презимену назван револвер који је конструисао.

1863. – У Лондону отворена прва линија подземне жељезнице у свијету.

1882. – Почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустро-Угарске. Народ, ионако оптерећен наметима, био је огорчен увођењем закона о војној обавези и мобилизацијом регрута. Послије неколико мјесеци Аустро-Угарска је сузбила устанак и завела оштрији полицијски режим у окупираној Босни и Херцеговини.

1889. – Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.

1890. – Умро српски писац и љекар Лаза Лазаревић, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду, медицину у Берлину. Написао је само девет приповиједака. Мада с патријархалним погледима на живот, његове приповијетке – сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком – имају класичну вриједност. Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Скриба. Као љекар учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио педесет и четири рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај. Остала дјела: “Први пут с оцем на јутрење”, “Све ће то народ позлатити”, “Ветар”, “На бунару”, “Школска икона”, “Он зна све”, “У добри час хајдуци”, “Вертер”.

1909. – Рођен српски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије, професор Београдског универзитета, предсједник Српске академије наука и умјетности од 1971. до 1981. Свјетски познат научник постао је кад је с Иреном Жолио – Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан – откривени су и елементи средње атомске масе, а не само тзв. трансурански елементи како се очекивало, а други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цијепање језгра атома урана. У Другом свјетском рату је од почетка био у Народноослободилачкој борби, 1942. је изабран за потпредсједника на Првом засједању АВНОЈ-а, а послије рата организовао је Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.

1910. – Рођена руска балерина Галина Сергејевна Уљанова, водећа балерина “Бољшој театра” послије Другог свјетског рата. Дебитовала је 1928. у Киров театру, одмах исказавши раскошан таленат, послије чега је убрзо постала првакиња Бољшој театра. Бриљантно је тумачила водеће роле у балетима “Лабудово језеро”, “Успавана љепотица”, “Крцко Орашчић”, “Жизела”, “Пепељуга”, “Ромео и Јулуја”. По окончању играчке каријере постала је балетски педагог у кореографској школи “Бољшој театра”.

1913. – Рођен чехословачки државник словачког порекла Густав Хусак, који је на чело Комунистичке партије Чехословачке дошао послије совјетске војне интервенције 1968, замијенивши Александера Дубчека, 1975. је постао шеф државе. Био један од вођа Словачког устанка у Другом свјетском рату против њемачких нациста 1944, а као “словачки националиста” је од 1951. до 1960. провео у комунистичком затвору. Под притиском јавности 1989. поднио је оставку на функцију предсједника Чехословачке.

1917. – Умро Буфало Бил, легендарна личност историје САД у вријеме освајања пространстава на западу Америке. Рођен као Вилијам Фредерик Коди, надимак стекао као вјешт ловац на бизоне. Под старост је обилазио свијет приказујући вјештине у циркусу који је гостовао и у нашој земљи.

1920. – У Женеви изабрано Вијеће Друштва народа. Творац организације био је амерички предсједник Вудро Вилсон, али идеја је наишла на највећи отпор баш у САД, које никад нису приступиле Друштву, а СССР је то учинио тек 1934, па је одсуство тих великих земаља ослабило његову снагу и учинило га неефикасним, нарочито у вријеме италијанске агресије на Етиопију и агресивне спољне политике нацистичке Њемачке уочи Другог свјетског рата.

1922. – Артур Грифит постао први предсједник Ирске послије стицања независности те земље од Велике Британије.

1928. – Совјетска влада испунила налог Јосифа Стаљина и протјерала из земље Лава Троцког, једног од најважнијих вођа Октобарске револуције и најзаслужнијих за стварање СССР-а. Троцки је убијен у избјеглиштву у Мексику 1940, такође према Стаљиновом налогу.

1943. – Јединице Донског фронта Црвене армије су у Другом свјетском рату почеле уништавање опкољене њемачке Шесте оклопне армије код Стаљинграда, након што је њемачка команда одбила капитулацију.

1946. – У Лондону почела прва сједница Генералне скупштине УН, чиме је Друштво народа званично престало да постоји.

1957. – Харолд Макмилан постао премијер Велике Британије, дан послије оставке Ентонија Идна, компромитованог британском агресијом на Египат у октобру 1956.

1969. – Шведска је као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Сјеверним Вијетнамом.

1971. – Умрла Габријела Коко Шанел, француски модни креатор, један од свјетских “модних диктатора” 20. вијека, која је готово шест деценија суверено владала високом париском модом.

1984. – Умро принц Сувана Фума, који је неколико пута био премијер Лаоса до 1975. кад су комунисти дошли на власт.

1991. – Генерални секретар УН Хавијер Перез де Куељар отпутовао у Багдад, али није успио да спријечи Заливски рат, у којем су западне армије под вођством САД нанијеле тежак пораз ирачкој армији, која је претходно окупирала Кувајт.

1996. – Израел пустио из затвора стотине Палестинаца, неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.

1997. – У Софији неколико десетина хиљада људи демонстрирало против владе Социјалистичке партије Бугарске, а најватренији демонстранти пробили су полицијски кордон, упали у зграду парламента и демолирали је.

1998. – Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен на доживотну робију као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шест особа. Двије зграде Центра с више од 100 спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком нападу уз помоћ два отета путничка авиона.

2002. – У Албанији у 117. години умрла Ћериме Хасан Барди, једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свијету које су живјеле у три вијека.

2003. – Послије неколико напада на припаднике снага САД у Кувајту објављен религиозни проглас који забрањује убијање немуслимана, чиме су ојачани постојећи закони.

2004. – Умро духовни вођа египатске забрањене организације “Муслиманско братство” Мамун ал Ходеиби.

2004. – Британска краљица Елизабета највећем броду на свијету, намијењеном за крстарење, вриједном 800 милиона долара и дугом 345 метара, дала име “Краљица Мери”.

2007. – Умро италијански филмски продуцент Карло Понти, који је радио са низом најпознатијих режисера као што су Федерико Фелини, Жан-Лик Годар и Дејвид Лин. Током педесетогодишње каријере био је продуцент више од 260 филмова.

Архива

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име