На данашњи дан, 11. јануар

0
19

Данас је петак, 11. јануар, 11. дан 2019. До краја године има 354 дана.

347. – Рођен византијски цар Флавије Теодосије Први, назван Теодосије Велики, који је владао Византијом од 379. до 392. – кад је обновио цјеловито Римско царство, којим је до смрти 395. управљао као његов посљедњи владар. Прије доласка на пријесто истакао се као војсковођа у ратовима против Пикта, Шкота, Алемана и Сармата а римски цар Флавије Грацијан у јануару 379. прогласио га је савладарем, препустивши му власт у источном дијелу царства. Ступивши на пријесто, за разлику од претходника, није узео титулу понтифекса максимуса. Убрзо је изградио снажну армију, консолидовао прилике на немирном Балканском полуострву и успоставио примирје с Визиготима, у љето 381. сазвао је Други васељенски сабор у Цариграду, а у фебруару 391. забранио је паганске обреде и прогласио хришћанство једином званичном религијом. Послије преговора са Персијом, с којом се спорио за превласт у Јерменији, мировним уговором је за дуг период учврстио источне границе царства. Пред крај владавине предао је власт у Источном римском царству старијем сину Аркадију, у Западном млађем Флавију Хонорију. Западно царство је збацивањем посљедњег римског цара Ромула Августула 476. срушио германски вођа Одоакар, а Источно Турци 1453. заузимањем Цариграда, кад је убијен посљедњи византијски цар Константин Једанаести – Драгаш.

1503. – Рођен италијански сликар Ђироламо Франческо Марија Мацола, познат као Пармиђанино, портретиста који је тежио да изрази унутрашњи живот модела. Радио је фреске и олтарске слике у Парми, Риму и Болоњи.

1569. – У Енглеској, под патронатом краљице Елизабете Прве, у катедрали Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија.

1735. – Умро црногорски владика Данило Први Петровић, оснивач српске династије Петровић у Црној Гори, током чије владавине је на Бадњи дан 1702. изведено истребљење потурица, које је Петар Други Петровић Његош опјевао у “Горском вијенцу”. Кад га је у Печују 1696. завладичио избјегли српски патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, преузео је сву духовну и свјетовну власт у Црној Гори и право да бира насљедника из своје породице. Према том правилу, владари из династије Петровић одређивали су за насљеднике неког од синоваца, јер као владике нису могли да се жене. Ослободилачки покрет у Црној Гори је под Данилом Првим ушао у фазу борбе за ослобођење од турске власти и за независност Црне Горе, при чему је била пресудна побједа над Турцима у бици на Царевом Лазу 1712. Успоставио је везе с Русијом посјетом цару Петру Великом 1715. и знатно је подигао углед Црне Горе, а послије смрти га је наслиједио синовац Сава Петровић.

1811. – Скупштина свих народних старјешина у Србији у вријеме Првог српског устанка основала прва министарства /попечитељства/. Министар просвјете је постао најученији Србин тог времена – ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.

1842. – Рођен амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма, према којој у основи истинитог сазнања лежи “воља за вјеровањем”. Дјела: “Прагматизам”, “Принципи психологије”, “Воља за вјеровањем”, “Есеји о радикалном емпиризму”, “Разлике у религиозном искуству”.

1843. – Аустријски цар Фердинанд Први у вријеме највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у “новинама и јавним списима”.

1843. – Умро амерички правник и писац Френсис Скот Ки, који је написао ријечи америчке химне “Застава прошарана звијездама и пругама”.

1848. – Умро српски писац Сима Милутиновић – Сарајлија, претеча српских романтичара и аутор дјела национално-романтичарске егзалтације, који је надимак добио према мјесту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а на Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра Првог Петровића Његоша и васпитач и пјеснички учитељ његовог синовца Рада, касније Петра Другог Петровића Његоша. На позив кнеза Милоша Обреновића вратио се 1831. у Србију, гдје је био дипломатски агент за везе с Црном Гором, секретар Министарства просвјете, историограф кнеза Милоша. Дјела: спјевови “Србијанка”, “Тројебратство”, “Тројесестарство”, трагедија “Обилић”, историјски списи “Историја Србије”, “Историја Црне Горе”, збирка народних пјесама “Пјеванија црногорска и херцеговачка”.

1866. – У удесу енглеског брода “Лондон” на путу ка Аустралији погинуо 231 путник.

1870. – У Боки Которској завршен Кривошијски устанак, који је избио због одлуке окупационих аустроугарских власти о војној обавези становништва тог краја. Примирје је успостављено послије тромјесечних жестоких борби, а Беч је морао да амнестира учеснике устанка, укине забрану слободног ношења оружја, надокнади материјалну штету и укине војну обавезу за которски округ.

1886. – У Њујорку почео први шаховски меч за првака свијета између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али га је 1894. поразио Емануел Ласкер резултатом 10:5, уз четири ремија. Написао је “Уџбеник модерног шаха”, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.

1907. – Рођен француски државник Пјер Мандес Франс, вођа лијевог крила Радикал-социјалистичке партије, који је 1954. постао премијер и окончао француску војну интервенцију у Индокини. Власт је изгубио 1955. због привредних проблема и побуне у Алжиру. У Другом свјетском рату се борио у Покрету отпора до 1942, послије чега се пребацио у Лондон и учествовао у ваздухопловним акцијама савезника у саставу бомбардерске групе “Лорен”.

1922. – Први пацијент излијечен инзулином од шећерне болести био је 14-годишњи Канађанин Леонард Томпсон.

1928. – Умро енглески писац Томас Харди, сликар села и провинцијске варошице, који је први у енглеској литератури створио тзв. покрајински роман и приповијетку. Дјела: романи “Под зеленим дрветом”, “Далеко од разуздане гомиле”, “Повратак домороца”, “Теса од Арбервилових”, “Незнани Џуд”, збирке приповиједака “Приче из Васекса”, “Животне мале ироније”, “Племените госпе”, “Промијењени човјек”, епска драма “Династи”, више збирки пјесама.

1942. – Југословенска избјегличка влада у Лондону у Другом свјетском рату за министра војске, морнарице и ваздухопловства поставила Драгољуба – Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи.

1946. – Уставотворна скупштина у Тирани прогласила Народну Републику Албанију.

1962. – Сњежна лавина у перуанским Андима збрисала село Хуаскаран и усмртила више од 3.000 људи.

1966. – Умро индијски државник Лал Бахадур Шастри, који је премијер Индије постао 1964. послије смрти Џавахарлала Нехруа.

1966. – Умро швајцарски скулптор и сликар италијанског поријекла Алберто Ђакомети, чије је обимно, разноврсно и особено дјело израз готово свих доминантних струјања умјетности 20. вијека. У раном периоду стварао је под утицајем кубизма и надреализма, касније се бавио просторним конструкцијама, при чему је етеричним издуженим фигурама скулптура подвлачио празнину околног простора, а позна дјела оличавају трагичан егзистенцијалистички хуманизам.

1970. – Нигеријска армија послије 32 мјесеца борби у грађанском рату – у којем је погинуло милион и по људи – скршила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра, а вођа побуњеника генерал Одумегву Оџукву принуђен је да напусти земљу дан послије пада Оверија, главног града Бијафре.

1976. – Предсједник Еквадора Родригес Лара збачен војним ударом.

1992. – Предсједник Алжира Бенџедид Шадли поднио оставку усред политичке кризе послије успона исламистичког Фронта националног спаса у првом кругу парламентарних избора.

1995. – Турски дневник “Сабах” затражио од вође босанских муслимана Алије Изетбеговића да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у Швајцарској, с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати.

1995. – Пад путничког авиона ДЦ-9 с 52 путника и чланова посаде у близини Картахене у Колумбији преживјела само једна деветогодишња дјевојчица.

1998. – Један исламски терориста убио најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског вјерника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахореу.

2001. – Високи представник у БиХ Волфганг Петрич донио одлуку којом се успоставља неопходан привремени механизам, који гарантује средства за имплементацију одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа. Овом одлуком се од ентитетских парламената захтијева да измијене и допуне своје уставе да би они били у складу са одлуком Уставног суда БиХ.

2001. – Влада Хрватске донијела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег предсједника Фрање Туђмана, према којој ће ове документе преузети Државни архив, што, према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри Влада.

2001. – Стални савјет ОЕБС-а усвојио одлуку о успостављању мисије ОЕБС-а у СР Југославији /СРЈ/. Представници 55 земаља чланица ОЕБС-а одлучили су да мандат будуће мисије у СРЈ са сједиштем у Београду буде до 31. децембра 2001. године.

2001. – Влада СРЈ донијела одлуку о обнављању дипломатских односа између Југославије и Албаније, који су прекинути 17. априла 1999. као посљедица активне подршке и учешћа Албаније у агресији НАТО на Југославију и територијалних претензија према Косову и Метохији.

2007. – ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима.

2008. – Умро сер Едмунд Хилари Новозеланђанин, први човјек који је освојио врх свијета Монт Еверест и ушао у легенду као један од највећих авантуриста 20. вијека.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име