На данашњи дан, 13. фебруар

0
34

Данас је сриједа, 13. фебруар, 44. дан 2019. До краја године има 321 дан.

1571. – Умро италијански вајар, златар и писац Бенвенуто Челини, чија је аутобиографија “Живот Бенвенута Челинија писан властитом руком” – код нас преведена под насловом “Мој живот” – значајан документ за културну историју ренесансе. Такође је написао “Трактат о златарству” и “Трактат о вајарству”. Водио је буран живот и радио је у Фиренци и Риму, а у Паризу је био златар француског краља Франсое Првог. Направио је мноштво минуциозно урађених ликова и ситних златарских предмета, али и скулптуре и рељефе великог формата, попут “Персеја са главом медузе”, “Козима Медичија”, “Нимфе из Фонтенблоа”.

1633. – Римокатоличка инквизиција ухапсила је у Риму италијанског астронома Галилеа Галилеја зато што је доказивао предност Коперникковог хелиоцентричног система над птоломејским геоцентричним системом. Суд инквизиције га је, под пријетњом смрћу, потом присилио да то учење прогласи заблудом.

1668. – Шпанија признала независност Португалије.

1754. – Рођен француски свештеник и дипломата Шарл Морис де Таљеран Перигор, вјешт и бескруполозан политичар. Као представник трећег сталежа и предсједник Уставотворне скупштине која је засједала од 1789. до 1791, издејствовао је да скупштина секуларизује црквена имања и претвори их у национална добра. Током Француске револуције је постајао све умјеренији и емигрирао је послије проглашења републике 1792. Вратио се 1796. и у вријеме Директоријума и владавине цара Наполеона Првог био је шеф дипломатије. Предвиђајући Наполеонов слом, издао га је и ступио у контакт с руским царем Александром Првим и аустријским канцеларом Клеменсом Метернихом. У првом периоду Рестаурације био је 1814. и 1815. предсједник владе, а у вријеме Јулске монархије амбасадор у Лондону од 1830. до 1834.

1768. – Рођен руски писац Иван Андрејевич Крилов, који је у баснама слиједио грчког писца Езопа, али се инспирисао и руским фолклором. Осим басни, писао је и сатирична “писма” и комедије, шибајући по људским пороцима и тамним странама друштвеног живота у Русији. Писао је изворним народним језиком, а многа његова “наравоученија” постала су пословице. Знатно је утицао на европску литературу. Дјела: збирке басни, комедије “Модна трговина”, “Лекција кћерима”, “Књижевник у предсобљу”, комичне опере “Хистерична породица”, “Кафана”.

1787. – Умро српски математичар, физичар, астроном, филозоф, пјесник и универзитетски професор Јосип Руђер Бошковић, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих умова свјетске науке свог времена. У 15. години је из родног Дубровника отишао у Рим, гдје је завршио исусовачки колегијум. Поставио је двије геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да се тијела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мјерења меридијана, ријешио је проблем окаца у саћу. Насупрот Исаку Њутну, вријеме и простор је сматрао релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна. Дјела: “Teorija philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura ehistentijum”, “Оpera partientija ad opticam еt astronomiam”, “Elementorijum universea matheseos”, “О морској плими”, “О закону сила у природи”, “О свјетлу”, “Теорија конусних пресјека”, “Елементи математике”.

1793. – Велика Британија, Пруска, Аустрија, Холандија, Шпанија и Сардинска краљевина склопиле савез против револуционарне Француске.

1831. – Рођен српски државник и историчар Јован Ристић, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата 19. вијека, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије. Послије окончања студија у Француској и на њемачком универзитету у Хајделбергу вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истамбулу. Током боравка у Отоманском царству од 1861. до 1867. успјешно је окончао дуге преговоре о опозивању турских гарнизона из србијанских градова. Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867. до 1888. био је, с прекидима, премијер Кнежевине и Краљевине Србије. Намјесник малољетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малољетног краља Александра Обреновића. Као регент кнеза Милана највише је допринио доношењу новог устава 1869, а 1878. је успјешно заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише трговински споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од двојне монархије, због чега је поднио оставку на положај шефа владе. По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици покушао је да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. кад је краљ Александар, уз подршку радикала, извршио државни удар и завео апсолутистички режим. Дјела: “Спољашњи одношаји Србије 1848 – 1872”, “Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875 – 1878”.

1873. – Рођен руски пјевач Фјодор Иванович Шаљапин, један од највећих басова у историји опере, огромне гласовне изражајности и изузетне глумачке сугестивности. У опери је први примијенио принципе Константина Станиславског и упознао публику на Западу са дјелима руских композитора, посебно Модеста Мусоргског. Креацијама – попут Бориса Годунова, Мефиста, Ивана Грозног и Дон Кихота у истоименим операма – дао је лични печат, који је остао узор.

1883. – Умро њемачки композитор Вилхелм Рихард Вагнер, творац њемачке музичке драме, уз Ђузепа Вердија најзначајнији романтичарски оперски композитор 19. вијека. Писао је и текст и музику за музичке драме, претежно из њемачке митологије. Компоновао је у складу са сопственим симболичким и филозофским назорима и учењима њемачких филозофа Артура Шопенхауера и Фридриха Ничеа, створивши “јединствено умјетничко дјело”, у којем су сједињени текст, музика, игра, слика и инсценација. Умјесто широко распјеваних арија, употријебио је драматични ариозо, а оркестар прожет водећим музичким мислима постао је основни чинилац у тумачењу догађаја. Дјела: музичке драме “Парсифал”, “Танхојзер”, “Холанђанин луталица”, “Риенци”, “Тристан и Изолда”, “Лоенгрин”, “Нирнбершки мајстори пјевачи”, “Нибелуншки прстен”, који се састоји од четири драме – “Рајнско злато”, “Валкира”, “Зигфрид”, “Сумрак богова”, музичко-филозофске студије “Умјетничко дјело будућности”, “Умјетност и револуција”, “Опера и драма”.

1938. – Умро српски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне српске драме, који се одликовао оригиналним стилом и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти био професор гимназије. Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима, улазећи елиптичним и привидно архаичним изразом у вирове страсти и “тамне вилајете” људске природе и душе. Дјела: пјесме “Лирски кругови”, приповијетке “Из тамног вилајета”, либрето “Међулушко благо”, драме “Код вечне славине”, “Недозвани”, “Газда-Младенова кћи”.

1945. – Совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Будимпешту послије 50 дана опсаде, током које је убијено 50.000 њемачких војника.

1945. – Амерички и британски авиони су у Другом свјетском рату 14 часова бомбардовали њемачки град Дрезден, војно безначајан циљ, усмртивши најмање 35.000 људи, углавном цивила.

1958. – Умро француски сликар Жорж Анри Руо, који је у експресионистичком маниру, снажним колоритом, изражавао трагична осјећања. Главне теме његових слика су арлекини, људске маске и религиозни мотиви, радови подсјећају на средњовјековне витраже, а и сам је радо сликао на стаклу.

1961. – Савјет безбједности УН одлучио да у Конго упути мировне снаге свјетске организације да би спријечио грађански рат у тој афричкој земљи.

1974. – Умро сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих југословенских ликовних умјетника 20. вијека. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Прије Другог свјетског рата је постимпресионистичким и експресионистичким поступком стварао слике густе материје и засићене атмосфере. Послије рата је постепено мијењао оријентацију, а стваралачки импулс и снажан сликарски темперамент су га упутили на динамичне композиције јарких боја у функцији драмских садржаја и националног епског карактера. Сликао је и предјеле, мртву природу, портрете, а у посљедњем периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1974. – Руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност, протјеран је из земље и одузето му совјетско држављанство.

1975. – Кипарски Турци су у сјеверном дјелу острва, који је седам мјесеци раније окупирала Турска, прогласили “федералну државу”, додатно погоршавши вишегодишњу напету ситуацију на том медитеранском острву. Формирана је и “Турска уставотворна скупштина”, за чијег је првог “предсједника” изабран вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.

1976. – Умрла америчка оперска пјевачица француског поријекла Лили Понс, један од највећих колоратурних сопрана 20. вијека. Наступала је на сценама широм свијета, с посебним успјехом у њујоршкој Метрополитен опери, а снимила је и више филмованих опера.

1983. – У италијанском граду Торино у пожару у једном биоскопу погинуло 64-оро људи.

1984. – Шеф Комунистичке партије СССР и државе постао Константин Черњенко, наслиједивши преминулог Јурија Андропова. Послије Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и посљедњи лидер СССР-а.

1990. – СССР, САД, Велика Британија, Француска и двије њемачке државе објавили план о уједињењу Њемачке.

1991. – Амерички бомбардери разорили склониште у Багдаду, идентификовано као војни положај у којем су цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима доста дјеце и жена.

2000. – Папа Јован Павле Други затражио опроштај за све гријехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући однос према Јеврејима и јеретицима.

2001. – Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово путовање од 2.700 километара трајало 90 дана.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име