На данашњи дан, 16. мај

0
15

Данас је четвртак, 16. мај, 136. дан 2019. До краја године има 229 дана.

1532. – Шпански освајач Франсиско Писаро с малом групом војника искрцао се на сјеверну обалу Перуа. Годину дана касније освојио је ту земљу и сурово угушио побуну Инка.

1703. – Умро француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки “Вилинске приче”, у којој су дjеци широм свиjета познате бајке “Мачак у чизмама”, “Црвенкапа” и “Успавана љепотица”. Остала дјела: “Вијек Луја Великог”, “Поређења старих и модерних”.

1812. – Почели преговори послије шестогодишњег руско-турског рата, у којем су Турци поражени и приморани на велике уступке Русији. У том рату Срби су се борили на страни Русије, па је Букурештански мир, закључен 28. маја 1812. године, предвидио да султан амнестира српске устанике. Договорено је и да турска влада ступи у директне преговоре са представницима Србије ради споразума о њеној аутономији у оквиру Отоманског царства, али су Турци 1813. напали Србију и угушили Први српски устанак, искористивши заузетост Русије ратом против агресорске армије француског цара Наполеона Првог.

1873. – Рођен француски писац Анри Барбис, проповједник радничке солидарности. Учествовао у Првом свјетском рату као добровољац, али се убрзо разочарао, изразивши огорченост у роману “Огањ” у којем је описао стравичну слику рата, чиме је снажно утицао на писце антиратних романа у Европи. Остала дјела: романи “Пакао”, “Свјетлост”, збирка пјесама “Тугованке”.

1881. – Први трамвај у свијету с погоном на електричну енергију почео редовно да саобраћа у близини Берлина.

1898. – Рођен српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских пјесника послије Првог свјетског рата. У рату је са српском војском прошао албанску голготу, послије чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. је у дипломатској служби радио је у Риму, затим у Вашингтону, гдје је умро 1949. Његови посмртни остаци су пренесени у отаџбину 1986. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига пјесама “Откровење” је најзначајније дјело српске поезије између два свјетска рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом свјетском рату у роману “Дан шести”. Остала дјела: роман “Бурлеска господина Перуна бога грома”, лирска проза “Људи говоре”, путопис “Африка”, драма “Сибињанке”.

1898. – Рођена пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умјетности, чија се топла, сензибилна, непосредна и музикална поезија одликује родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дјела: збирке пјесама “Песме”, “Зелени витез”, “Песник и завичај”, “Отаџбино, ту сам”, “Мирис земље”, “Тражим помиловање”, “Немам више времена”, “Песме из Норвешке”, “Летопис Перунових потомака”, “Ничија земља”, “Слово о љубави”, приче “Лудило срца”, романи “Отворен прозор”, “Не заборавити”, роман за дјецу “Прадевојчица”, збирка бајки и прозе у стиху “Орашчићи палчићи”, путопис “Снимци из Швајцарске”.

1905. – Рођен амерички филмски и позоришни глумац Хенри Фонда, једна од најупечатљивијих физиономија свјетског филма, чију глуму је одликовала префињеност и дискреција. Награду “Оскар” је добио за улогу у филму “На златном језеру”, посљедњем у више од 80, колико их је снимио. С великим успјехом је играо и у бродвејским позориштима у Њујорку, такође у ТВ серијама. Остали филмови: “Фармер се жени”, “Стаза усамљеног бора”, “На крилима јутра”, “Џезабел”, “Прича о Александру Грејему Белу”, “Џеси Џејмс”, “Млади Линколн”, “Плодови гњева”, “Леди Ив”, “Омча за вјешање”, “Моја драга Клементина”, “На апачкој граници”, “Бјегунац”, “Мистер Робертс”, “Рат и мир”, “Погрешан човјек”, “Само једном се живи”, “12 гњевних људи”, “Бура над Вашингтоном”, “Најдужи дан”, “Рој”, “Убица на коњу”.

1917. – Српски писац Владислав Петковић – Дис, један од најталентованијих српских пјесника, утопио се у Јонском мору код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину у Првом свјетском рату торпедовала њемачка подморница. Послије завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду – живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис “Књижевна недеља”. У Првом свјетском рату повукао се са српском војском преко Албаније, послије чега је отишао у Француску. Лирика му је аутентична, веома сензибилна и флуидна, музикална у ритму и емоцијама, окренута унутрашњем животу, маштању и халуцинацијама. Његов песимизам исказује визију смрти, злослутности и дубок лични бол, а пјесма “Можда спава” спада у најизразитија лирска остварења симболизма у српској поезији. Дјела: збирке пјесама “Утопљене душе”, “Ми чекамо цара”.

1929. – У Холивуду додијељене прве награде америчке Филмске академије /од 1931. назване “Оскар”/. Прве награде су додијељене филму “Крила”, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1932. – У Токију убијен јапански премијер Цујоши Инукаи.

1941. – Парламент Исланда окончао уговор с Краљевином Данском и прогласио независност, која је потврђена плебисцитом 24. маја 1944, на основу којег је Исланд проглашен републиком.

1947. – Умро енглески биохемичар Фредерик Гауленд Хопкинс, један од оснивача науке о витаминима, који је с холандским љекаром Кристијаном Ајкманом 1929. подијелио Нобелову награду за медицину. Изучавао је значај витамина у исхрани лабораторијских животиња и закључио да су они неопходни за нормалан раст и развој организма. Такође је изоловао глутатион и показао његов велики значај и аминокиселину – триптофан. Доказао је и да је пигмент крила неких лептира дериват мокраћне киселине и да неке екскреторне супстанце служе као боје у животињском царству.

1961. – Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји и потом је владао том азијском земљом до 1979. године, када га је убио шеф његове безбједности. Војна хунта је одмах по преузимању власти забранила рад синдиката и политичких партија.

1969. – Совјетски васионски брод “Венера 5” спустио на Венеру и почео да шаље податке о тој планети.

1972. – Послије осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем “Ђердап”, заједнички градитељски подухват Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1974. – Социјалдемократа Хелмут Шмит постао канцелар Западне Њемачке послије оставке Вилија Бранта.

1975. – Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши свјетски планински врх – Монт Еверест.

1984. – Умро амерички писац Ирвин Шо, чија се проза одликује снажном драматичношћу, друштвеном свијешћу и живим дијалогом. Борио се у Другом свјетском рату као амерички војник у Европи и Африци. Дјела: романи “Млади лавови”, “Луси Краун”, “Двије седмице у другом граду”, “Гласови љетњег дана”, “Просјак и лопов”, “Богаташ и сиромах”, “Хљеб на водама”, “Вече у Византији”, “Врх брда”, збирке приповиједака “Морнар са Бремена”, “Добродошли у град”, “Мјешовито друштво”, “Љубав у мрачној улици”, “Пет деценија”, “Бог је био овдје, али је отишао раније”, “Шапутања у Бедламу”, драме “Сахранити мртве”, “Опсада”, “Љубазни људи”, “Повлачење у задовољство”, “Синови и војници”, “Убица”, путопис “У друштву делфина”.

1990. – Умро амерички пјевач, играч и глумац афричког поријекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. вијека.

1991. – Прва жена премијер у историји Француске, социјалиста Едит Кресон, ступила на дужност.

1991. – Британска краљица Елизабет Друга постала први монарх који је говорио у Конгресу САД.

1992. – Серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром код Бихаћа, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1995. – Јапанска полиција ухапсила вођу вјерске секте АУМ Шинрикјо Шока Асахару, на основу сумње да је организовао напад нервним гасом у токијском метроу 20. марта 1995. кад је 12 људи умрло, а више од 5.000 повријеђено.

1997. – Заирски предсједник Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, на којој су незадрживо надирали побуњеници, окончавши тако 32-годишњу аутократску владавину.

1997. – Умро италијански филмски режисер Џузепе де Сантис, један од најзначајнијих представника филмског неореализма насталог у Италији у првим годинама по окончању Другог свјетског рата. Филмови: “Горки пиринач”, “Рим у 11 часова”, “Цеста дуга годину дана”.

2000. – МУП Србије саопштио имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића – Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла у Смедереву и илегално га пребацила у РС, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Помоћник начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије Миле Новаковић рекао је да су отмичаре финансирале стране службе.

2001. – Постигнут споразум о рјешавању кризе у Министарству одбране ФБиХ – споразумом договорено да остаје неспорна хрватска компонента у садашњој и будућој организацији војске у ФБиХ.

 

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име