На данашњи дан, 16. новембар

0
29

Данас је петак, 16. новембар, 320. дан 2018. До краја године има 45 дана.

42. године п. н. е. – Рођен римски цар Тиберије Клаудије Нерон Цезар Август, посинак Октавијана Августа, који је током владавине од 14. до 37. године нове ере осигурао границе Римског царства без нових освајања, поправио финансије и администрацију, посебно у провинцијама. Претходно се прославио у војним походима у Германији, Панонији и Далмацији. Под старост је прогласио закон “Увреда величанства” и владао све окрутније, 26. се повукао на острво Капри, а у Риму је његов миљеник префект преторијанаца Луције Елије Сејан завео је крвав режим у царево име. У настојању да се дочепа пријестола, Сејан је убио царевог сина Јулија Цезара Друза, послије чега је Тиберије наредио његово смакнуће.

1272. – Умро енглески краљ Хенри Трећи, који је ступио на пријесто већ у деветој години – кад му је 1216. у Првом баронском рату погинуо отац Џон Без Земље, али је стварно почео да влада 1234.

1532. – Шпански освајач Франсиско Писаро на превару, са само 200 војника, заузео град Кахемарку и заробио цара Инка Атахуалпу.

1797. – Умро пруски краљ Фридрих Вилхелм Други, који је током 13-годишње владавине проводио политику територијалног ширења земље, посебно се окористивши приликом друге и треће подјеле Пољске 1793. и 1795. Од 1792. до 1795. придружио се Аустрији у савезу против револуционарне Француске. Религиозним едиктом из 1788. прокламовао је вјерску толеранцију, али тај акт је у пракси имао крајње ограничен домет, као и скромне либералне реформе озакоњене 1794.

1828. – Француска, Велика Британија и Русија признале независност Грчке, што је Отоманско царство одбило да прихвати, али је 1829, послије пораза у рату с Русијом, миром у Једрену принуђено да призна независност Грчке.

1831. – Умро пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц, један од најпознатијих војних теоретичара 19. вијека, који је главне идеје о ратној стратегији и тактици изложио у дјелу “О рату”. Због неслагања с политиком водећих кругова Пруске према француском цару Наполеону Првом Бонапарти, против кога се борио у више битака, од 1812. до 1814. био је у служби Русије.

1848. – У Риму – којим је аутократски владао папа Пије Девети – избила побуна и успостављена је Римска република, у којој су установљене многе институције по угледу на Француску револуцију.

1895. – Рођен њемачки композитор Паул Хиндемит, који је стварао на основу дисонантног контрапункта и слободног схватања тоналитета. Кад су нацисти 1933. проскрибовали његова дјела као декадентна, отишао је у Анкару, а од 1939. био је професор на универзитетима у САД и Швајцарској. Дјела: опере “Новости дана”, “Кардијак”, “Сликар Матис”, “Хармонија свијета”, шест гудачких квартета, “Камерна музика, оп. 36”, концерти и сонате за разне инструменте, теоријска дјела “Традиционална хармонија”, “Композиторов свијет”.

1912. – Почела Битољска битка у Првом балканском рату, у којој је добро утврђену турску Вардарску армију Зеки-паше, која се повукла послије пораза у Кумановској бици, српска Прва армија регента Александра Карађорђевића потукла послије тродневних борби, чиме је Вардарска Македонија коначно ослобођена од Турака.

1914. – Почела Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом свјетском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска послије мјесец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Пошто су агресори окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и цијелу сјеверозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије – које су се нашле у наизглед безизлазном положају – у силовитом контраудару, током вишедневних жестоких окршаја, потпуно су разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. истјерале из Србије посљедњег аустроугарског војника, изузев 42.538 заробљених. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су заплијенили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за побједу имао је генерал Живојин Мишић, унапријеђен послије битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору.

1918. – Послије пропасти Аустро-Угарске Монархије у Првом свјетском рату Мађарска проглашена независном републиком.

1933. – СССР и САД успоставили дипломатске односе.

1941. – У Другом свјетском рату почела Друга њемачка офанзива на Москву, која је, као и прва, започета у септембру 1941, кад су Нијемци дошли 30 километара до Москве, завршена неуспјехом. Овог пута Нијемци су пришли на 25 километара, али је Црвена армија сломила офанзиву 5. децембра 1941. и у противудару их до 10. јануара 1942. одбацила 200 километара западно од Москве. Тим првим великим успјехом над Силама осовине крахирала је њемачка доктрина “муњевитог рата” /”блиц криг”/ и наговијештен преокрет у рату у корист антихитлеровске коалиције.

1960. – Умро амерички филмски глумац Кларк Гејбл, који је играо у више од 70 филмова, зрачећи несвакидашњим магнетизмом, посебно на женску публику. Филмови: “Источни пут”, “Слободна душа”, “Догодило се једне ноћи” /награда “Оскар”/, “Побуна на броду ‘Баунти'”, “Кинеско море”, “Прохујало са вихором”, “Сан Франциско”, “Могамбо”, “Пробни пилот”, “Учитељево мезимче”, “Неприлагођени”, “Људи у бијелом”.

1965. – СССР лансирао “Венеру 3”, први свемирски брод који је – стигавши на Венеру у марту 1966. – доспио на другу планету.

1965. – Умро ирски државник Вилијам Томас Косгрејв, први предсједник Ирске од 1922. до 1932.

1970. – Пакистан саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су се сручили на обале Источног Пакистана /садашњи Бангладеш/ и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона.

1972. – Генерална скупштина УН одлучила да Португалија треба да напусти колонијалне посједе у Африци. Влада у Лисабону је независност афричким колонијама признала послије обарања профашистичког режима у априлу 1974.

1981. – Умро амерички филмски глумац Вилијам Холден, који је најчешће тумачио улоге “идеалног” типа савременог Американца. Филмови: “Булевар сумрака”, “Јуче рођена”, “Снага оружја”, “Мјесец је плав”, “Изнад 30. спрата”, “Сталаг 17” /награда “Оскар”/, “Пикник”, “Мост на ријеци Квај”, “Свијет Сузи Вонг”, “ТВ мрежа”, “Дивља хорда”.

1991. – Руски предсједник Борис Јељцин потписао серију декрета којима је пренио власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије.

1993. – УН, послије велике бламаже америчких трупа, званично одустале од потраге за лидером најмоћније фракције у Сомалији Мохамедом Фарахом Аидидом.

1995. – Бивши предсједник Јужне Кореје Ро Те Ву ухапшен под оптужбом за корупцију.

1996. – Доношењем Закона о одбрани Републике Српске створене основе за реорганизацију српске војске, па је предсједник Биљана Плавшић донијела Одлуку о измјенама и допунама Одлуке о мирнодопској формацији Војске Српске, у складу с којом се Главни штаб преименује у Генералштаб, касније у Ђенералштаб.

1997. – Умро француски политичар и публициста Жорж Марше, генерални секретар Француске Комунистичке партије од 1972. до 1994. Осамдесетих година 20. вијека се, под утицајем италијанских комунистичких реформиста, вербално опредијелио за политику “еврокомунизма”, али је у суштини остао вјеран стаљинистичком поимању комунизма, подређујући своју партију прије свега интересима Москве. Дјела: “Шта је француска Комунистичка партија?”, “Демократски изазов”, “Политика француске Комунистичке партије”, “Говоримо отворено”, “Одговори”, “Нада у садашњост”.

2000. – Југословенска Влада одлучила да успостави дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Њемачком и Француском, које је Београд прекинуо током ваздушних удара НАТО 1999. године. Влада је одлучила да успостави односе са САД.

2001. – Македонски парламент усвојио уставне амандмане које је предложио македонски предсједник Борис Трајковски. Усвајањем уставних промјена санкционисан је Охридски споразум уз додатна компромисна рјешења која се тичу статуса македонског народа у преамбули Устава и положаја вјерских заједница.

2004. – Предсједник САД Џорџ Буш именовао савјетника за националну безбједност Кондолизу Рајс за насљедника Колина Пауела на функцији државног секретара у свом другом мандату.

2007. – Више од 3.000 људи погинуло у урагану “Сидр” који је захватио јужни дио Бангладеша.

 

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име