На данашњи дан, 18. април

0
22

Данас је четвртак, 18. април, 108. дан 2019. До краја године има 257 дана.

1480. – Рођена италијанска племкиња Лукреција Борџија, мецена умјетника и научника у вријеме италијанске ренесансе, ванбрачна кћерка папе Александра Шестог. Често је оптуживана за крајњи неморал, а заправо се њоме у политичким играма служио њен отац, трипут је удајући – први пут за грофа од Пезара Ђованија Сфорцу, други пут за Алфонса Арагонског, кога је убио њен брат Цезаре, а трећи пут за грофа од Фераре Алфонса Првог д’Естеа. На двору у Ферари је окупљала многе умјетнике и научнике, укључујући Тицијана Вечелија, Лудовика Ариоста и Пјетра Бемба.

1797. – Рођен француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, оснивач и први предсједник Треће републике од 1871. до 1873. Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну. Дјела: “Историја француске револуције”, “Историја конзулства и царства”.

1820. – Рођен аустријски композитор и диригент Франц фон Супе, аутор више популарних оперета. Дјела: оперете “Лака коњица”, “Бокачо”, “Лијепа Галатеја”, “Фатиница”.

1823. – Први српски државни питомци поменути у писму Вука Караџића кнезу Милошу Обреновићу. У писму је Караџић савјетовао кнеза да се “окани куповине спахилука у Влашкој” и да у Петроградску банку пошаље 50.000 дуката ради васпитавања српских младића у иностранству. Кнез то није учинио, а прве српске државне питомце на школовање у иностранству о трошку државе почео је да шаље његов син кнез Михаило Обреновић.

1867. – Турци предали кључеве Београда српском кнезу Михаилу Обреновићу, што је био завршни чин у дугом процесу политичког ослобађања Србије од турске власти. У присуству српских и турских изасланика прочитан је царски ферман на српском и турском језику, на бедем је подигнута српска застава и испаљена салва из 21 топа, а посљедњи турски заповједник Риза паша предао је кључеве кнезу Михаилу, који је потом тријумфално ујахао у Калемегданску тврђаву. У току церемоније капетан Светозар Гарашанин је замијенио турске стражаре на тврђави српским војницима.

1906. – У земљотресу у Сан Франциску погинуло више од хиљаду људи, са земљом су сравњене многе четврти града који је тада имао 400.000 становника, а око 200.000 људи је остало без крова.

1922. – Умро српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, премијер Србије, министар унутрашњих дјела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. вијека. Написао је велики број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи објављени у двије свеске под насловом “Листићи из књижевности”.

1936. – Умро италијански композитор Оторино Респиги, ђак Николаја Римског – Корсакова, који је стварао дјела раскошних оркестарских боја, углавном у импресионистичком маниру. Дјела: “Грегоријански концерт” за виолину и оркестар, симфонијске поеме “Римске пиније”, “Римске фонтане”, “Римски празници”, опере.

1942. – Амерички авиони у Другом свјетском рату први пут бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. Штета од бомбардовања није била велика, али шок међу Јапанцима јесте, јер их је пропаганда стално увјеравала да је небо над Јапаном “апсолутно безбједно”.

1946. – Званично распуштено Друштво народа.

1951. – У Паризу су Белгија, Западна Њемачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик.

1954. – Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук Први, постао премијер и војни гувернер Египта.

1955. – Умро њемачки физичар јеврејског поријекла Алберт Ајнштајн, најистакнутији теоретичар новије епохе у физици, творац теорије релативитета, добитник Нобелове награде за физику 1921. Студирао је математику и физику на Политехници у Цириху, гдје је добио швајцарско држављанство и оженио се српском математичарком Милевом Марић, која је – према новијим релевантним истраживањима – имала знатно већу улогу у његовом научном раду него што се претпостављало. Ванредни професор у Цириху је постао 1909, а 1914. директор Кајзер-Вилхелмовог института у Берлину и члан Пруске академије наука, па је поново примио њемачко држављанство. У Њемачкој је живио до доласка на власт нациста 1933, кад је емигрирао у САД, гдје је и умро. Објавио је 1905. специјалну, а 1916. општу теорију релативности. Објаснио је 1905. закон фотоелектричног ефекта помоћу квантне теорије. Развио је теорију физичког поља, тражећи везу међу гравитационим и електромагнетним пољима. Расправе о свеобухватности и основаности теорије релативитета још трају, али је у сваком случају његов научни рад измијенио представу о свијету и васиони и поставио темељ нових наука. Дјела: “Теорија Браунових кретања”, “Електродинамика тијела у кретању”, “Основи опште теорије релативности”, “О специјалној и општој теорији релативности”, “Еволуција физике”, “Моја слика свијета”, “Значење релативности”, “Идеје и мишљења”.

1955. – У индонезијском граду Бандунг почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су потврђени принципи деколонизације и стварања “трећег свијета” као алтернативе блоковима.

1976. – Око 40.000 израелских демонстраната умарширало у окупирану Западну обалу, захтијевајући да Израел припоји ту територију.

1980. – Јужна Родезија, под називом Зимбабве, постала 50. независна земља Африке.

1982. – На двогодишњицу стицања независности Зимбабвеа главни град Солзбери преименован у Хараре.

1983. – Од експлозије бомбе, коју су исламски терористи активирали у амбасади САД у Бејруту, најмање 63 особе су погинуле, а више од сто је рањено.

1988. – Ратни бродови САД уништили су двије иранске нафтне платформе на мору и напали двије иранске фрегате као знак одмазде за напад у којем су Иранци оштетили америчку фрегату.

1994. – Иностране хуманитарне организације саопштиле да су етнички масакри припадника већинског племена Хуту и мањинских Тутсија – током којих је Убијено око милион људи – захватили цијелу територију Руанде.

1996. – Исламски терористи у Каиру отворили ватру на туристички аутобус и убили 18 грчких туриста.

1999. – Министар иностраних послова Савезне Републике Југославије Живадин Јовановић потврдио да је Југославија прекинула дипломатске односе с Албанијом, објаснивши да је та одлука “формална” будући да двије сусједне земље већ дуже и немају никакве односе. При томе је оптужио Албанију да се с њене територије убацују терористичке групе и изводе напади на Југославију.

2001. – Једно лице погинуло, а најмање пет задобило лакше или теже повреде од експлозије бомбе испод аутомобила у којем се налазила група Срба запослених у Одјељењу за пасоше у Југословенском комитету за сарадњу са УНМИК-ом у Приштини.

2004. – У акцији специјалне полиције РС у Вишеграду, којој је циљ био хапшење хашког оптуженика Милана Лукића, убијен његов брат Новица Лукић.

2004. – Израелске оружане снаге убиле лидера Хамаса Абдел-Азиза ал-Рантисија.

2004. – У Европској унији на снагу ступио закон о обавезном означавању генетски промијењених намирница, те оних што садрже или су припремљене од генетски промијењених организама.

2007. – Специјалне јединице МУП-а Црне Горе спријечиле чланове канонски непризнате црногорске православне цркве да уђу у Цетињски манастир.

2007. – Двије стотине људи погинуло од експлозија аутомобила бомби у Багдаду.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име