На данашњи дан, 20. мај

0
14

Данас је понедјељак, 20. мај, 140. дан 2019. До краја године има 225 дана.

1349. – Државни сабор у српском пријестоном граду Скопљу усвојио први дио Душановог законика, односно “Законик благовјернога цара Стефана”, како је гласио званичан назив, којим су утврђена општа начела уређења тада најмоћније државе на југоистоку Европе. Осим одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже сталеже, и имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и насљедног права. Законик је 1354. допуњен другим дијелом на Државном сабору у Серезу. Рађен је на основу обичајног права, црквеног законодавства и ромејског (византијског) права, прокламовао је начело законитости: закон је јачи и од супротне воље владара. Сачувано је 25 преписа, али оригинал није. Најстарији препис, из 14. вијека, сачуван је у српском манастиру у Струги (сада је у Москви). Призренски препис из 15. вијека је у призренској епископији.

1498. – Португалски морепловац Васко де Гама упловио у луку Каликат на југозападу Индије, пошто је претходно први у свијету успио да оплови око Африке.

1506. – Умро шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо, који је 1492. открио Америку, али је до смрти вјеровао да је открио источне обале Индије. Послије више покушаја у Португалији и Шпанији склопио је погодбу са шпанским краљевским паром Фернандом Петим и Исабелом Првом о финансирању експедиције. Обећана му је десетина робе коју донесе, власништво над осмином земље коју открије, добио је три једрењака, звање адмирала океана и вицекраља земаља које освоји. Испловио је 3. августа 1492. и 12. октобра исте године стигао до острвца Гванахани у групи Бахамских острва, затим на Кубу и Хаити. На другом путовању, од 1493. до 1496, открио је Доминику, Гваделуп, Порторико и Јамајку, на трећем од 1498. до 1500. Тринидад и обале Јужне Америке /ушће ријеке Ориноко/, а на четвртом од 1502. до 1504. Хондурас. Упркос огромним заслугама за Шпанију, која је стекла богате колоније, мимоишла су га обећана признања и награде и умро је у биједи.

1799. – Рођен француски писац Оноре де Балзак, зачетник европског реализма, аутор око стотину књига са више од 2.000 ликова. Приказао је широку галерију типова из свих друштвених средина, разних темперамената и карактера, које покрећу разнолике побуде од новца до власти, од љубави и идеализма до слијепих нагона и бруталне експлоатације. У умјетничкој обради оставили су траг гигантски обим дјела и релативно кратак списатељски рад, од само 19 година, током којег је продавао и ненаписане или незавршене књиге и често стварао под притиском одређених рокова. Романи под заједничким називом “Људска комедија” имају и вриједност социолошких студија и дубока су критика француског друштва. Дјела: романи “Евгенија Гранде”, “Чича Горио”, “Гопсек”, “Изгубљене илузије”, “Сељаци”, “Рођака Бета”, “Голицаве приче”, “Шуани”.

1806. – Рођен енглески филозоф и економиста Џон Стјуарт Мил, један од твораца либералне политичке теорије. У логици је усавршио истраживања узрочних односа међу појавама, а у етици заступао утилитаризам полазећи од учења енглеског филозофа Џеремија Бентама. У економији је посљедњи значајан представник енглеске класичне школе – познат је по теорији трошкова производње. Његово најзначајније дјело – “О слободи” – на српски језик први је превео, написао предговор и објавио 1867. године кнез Петар Карађорђевић, касније српски краљ Петар Први. Остала дјела: “Систем логике”, “Утилитаризам”, “О представничкој влади”, “Принципи политичке економије”, “Огист Конт и позитивизам”, “Потчињеност жена”.

1834. – Умро француски генерал и државник Маркиз од Лафајет, који се од 1777. до 1781. уз америчке колонисте борио за ослобођење Сјеверне Америке од Британаца. У Француској револуцији се залагао за начело уставне монархије. Као командант Националне гарде у јулу 1791. наредио је да се на Марсовом пољу пуца у Парижане који су протестовали што је краљ Луј Шеснаести остао на пријестолу, а кад се револуција окренула против краља, напустио је команду над Централном армијом и 1792. промијенио страну. Био је неактиван током владавине Наполеона Првог, а у Јулској монархији успостављеној 1830. опет је командовао Националном гардом.

1896. – Умрла њемачка пијанисткиња Клара Шуман, која је била једна од највећих клавирских мајстора 19. вијека. Широм Европе је популарисала дјела Роберта Шумана, за когаг се удала 1840, затим дјела Лудвига ван Бетовена, Фредерика Шопена, Јоханеса Брамса, Феликса Менделсона. Као врхунски интерпретатор супротстављала се искључиво виртуозитету у корист доживљеног и продуховљеног тумачења дјела.

1908. – Рођен амерички филмски глумац Џејмс Мејтланд Стјуарт, чију је глуму одликовала изузетна увјерљивост. Филмови “Мистер Смит у Сенату”, “Филаделфијска прича” (награда “Оскар”), “Конопац”, “Винчестер 73”, “Прича о Глену Милеру”, “Највећа представа на свијету”, “Прозор на двориште”, “Човјек који је знао превише”, “Вртоглавица”, “Анатомија једног убиства”, “Човјек који је убио Либерти Валанса”, “Јесен Чејена”, “Парада лудака”.

1915. – Рођен израелски генерал и политичар Моша Дајан, побједник у рату против Арапа у јуну 1967, у којем је Израел, послије војних провокација Египта, за шест дана запосјео Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван. У 14. години је постао члан “Хагане”, илегалне јеврејске војне организације, а у саставу британских снага се од 1937. до 1941. борио против Арапа у родној Палестини. У Другом свјетском рату 1941. изгубио је око у бици против трупа француске марионетске владе у Сирији. Од 1953. до 1958. био је начелник Генералштаба израелске армије, а од 1959. до 1964. министар пољопривреде и један од првака владајуће партије “Мапај”, из које је изашао 1965. Министар одбране био је 1967. и поново 1973. и 1974, кад је поднио оставку. Шеф дипломатије је постао 1977, али се 1979. повукао због неслагања с премијером Менахемом Бегином о политици према Арапима.

1920. – Убијен мексички предсједник Венустијано Каранса, кога је наслиједио Адолфо де ла Уерта.

1922. – Најмање 90 људи погинуло кад је британски брод “Египат” потонуо код острва Ушант наспрам француске сјеверозападне обале, послије судара у густој магли с француским бродом “Сена”. С бродом “Египат” је на морско дно отишло и злато и сребро у вриједности милион фунти.

1927. – Миром у Џеди, потписаним с краљем Ибн Саудом, Велика Британија признала независност Саудијске Арабије.

1956. – Експлодирала прва хидрогенска бомба бачена из авиона, коју су Американци испустили изнад пацифичког острва Бикини.

1956. – Умро енглески писац и карикатуриста Макс Бирбом, мајстор сатире и ироније. Дјела: роман “Зулејка Добсон”, критике “Божићни вијенац”, “Дјела Макса Бирбома”.

1990. – У Румунији на првим демократским слободним изборима, послије 45 година, побиједио Фронт националног спаса.

1998. – Високи представник у БиХ Карлос Вестендорп, у складу са својим овлаштењима, изабрао нови грб БиХ, пошто се чланови Парламентарне скупштине БиХ нису могли договорити о томе.

1999. – У нападу авиона НАТО пакта убијена четири пацијента у болници “Др Драгиша Мишовић” у Београду. С два пројектила су уништена одјељења за неурологију, за дјечије плућне болести и за гинекологију и операционе сале на неурологији, гинекологији и хирургији.

2006. – Ирaчки пaрлaмeнт изглaсao нoву влaду нaциoнaлнoг jeдинствa.

2012. – Преминуо је Јуџин Поли, амерички иноватор, инжењер, изумитељ даљинског управљача за телевизоре. Поли је “даљински”, назван првобитно “флешматик” разрадио 1955. заједно са колегом Робертом Адлером. Њихов изум је 1997. године Америчка ТВ академија наградила “Емијем”. Поли је са 20 година постао инжењер, а имао је 18 патентираних изума.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име