На данашњи дан, 21. мај

0
14

Данас је уторак, 21. мај, 141. дан 2019. до краја године има 224 дана.

1471. – Рођен њемачки сликар и гравер Албрехт Дирер, један од највећих ренесансних мајстора. По дубоком интересовању за природу и човјека сличан је Леонарду да Винчију, а по снази је изразит Герман. Минуциозан у раду, био је обдарен и великом маштом. Реализам и мистицизам код њега понекад иду упоредо. Израдио је портрете велике умjетничке и документарне вриједности и изванредне гравире у дрвету и бакру, у којима је нарочито изражен прецизан цртеж /”Апокалипса”, “Велика мука”, “Богородичин живот”/. Радо је цртао природу, а радио је и аквареле. Путовао је по Италији и Холандији, али је највише живио у Нирнбергу. Дјела: “Четири апостола”, “Света Тројица”, “Богородица у ружичњаку”, “Портрет Холцшуера”.

1471. – У лондонском затвору “Тауер” убијен енглески краљ Хенри Шести, посљедњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама /”Рат двију ружа”/, а пријесто је поново преузео Едвард Четврти. Формално је владао од 1422, поставши краљ у осмом мјесецу живота. Први пут су га присталице династије Јорк збациле с власти 1461, кад је краљ постао Едвард Четврти, а други пут 1471, након што је војска куће Јорк поразила трупе Ланкастера у бици код Туксберија, пошто је 1470. године накратко вратио пријесто.

1527. – Рођен шпански краљ Фелипе Други, који се током владавине од 1556. до смрти 1598. исказао као велики поборник римокатоличке реакције, чија је инквизиторско-апсолутистичка политика у Холандији изазвала устанак против шпанске власти. Предводио је земљу у ратовима против Отоманског царства од 1571. до 1578. и против Енглеске од 1588, окончаном шест година послије његове смрти. Послије слома његове “Непобједиве армаде” 1588. у бици с енглеском морнарицом у Ла Маншу Шпанија никад није била свјетска сила првог реда.

1639. – Умро италијански филозоф доминиканац Томазо Кампанела, један од родоначелника утопијске филозофије, који је 27 година провео у тамници. У дјелу “Сунчева држава”, написаном по узору на Платона и Томаса Мора, изложио је схватања о идеалном друштву као некој врсти платонистичке комунистичке републике.

1688. – Рођен енглески писац Александер Поуп, представник класицизма у енглеској поезији, који је на енглески језик превео грчке епове “Илијаду” и “Одисеју”. Дјела: поеме “Есеј о човјеку”, спјев “О критици”, сатирични еп “О глупости” /Дунцијада/, комично-херојски спјев “Отмица увојка”.

1831. – У Београд допремљена државна штампарија, набављена 1830. у Петрограду. Прва штампарија у ослобођеној Србији почела је рад у септембру 1831. Названа је Књажевско-србска печатња, затим је више пута мијењала име – сада послује под називом Београдски издавачко-графички завод.

1844. – Рођен француски сликар Анри Русо – Цариник, самоук, родоначелник наивног сликарства. Пажњу критике скренуо је једноставношћу сликарске фактуре и наивношћу осјећања. Пресудно је утицао на стварање школа “наивних сликара” у Европи и Америци. Дјела: “Свадба”, “Шетња”, “Сан”, “Заводница змије”, “Уснула Циганка”.

1845. – Рођен српски глумац Тоша Јовановић, члан Народног казалишта у Загребу и Народног позоришта у Београду, један од највећих српских глумаца 19. вијека. Посебно се истакао улогама хероја и љубавника. Као први глумац из Србије гостовао је у Будимпешти.

1860. – Рођен холандски љекар Вилем Ејнтховен, оснивач електрокардиографије, добитник Нобелове награде за медицину 1924. године.

1894. – Српски краљ Александар Обреновић укинуо либерални устав из 1888. и вратио на снагу конзервативни из 1869. године.

1895. – Умро аустријски композитор и диригент Франц фон Супе, аутор више популарних оперета. Дјела: оперете “Лака коњица”, “Бокачо”, “Лијепа Галатеја”, “Фатиница”.

1904. – У Паризу основана Свјетска фудбалска федерација – ФИФА.

1921. – Рођен руски нуклеарни физичар Андреј Дмитријевич Сахаров, борац за политичке слободе и људска права, добитник Нобелове награде за мир 1975. Као непомирљиви противник режима Леонида Брежњева, изгнан је 1980. из Москве у Горки, гдје је остао до 1986. Творац је совјетске хидрогенске бомбе, али се касније жестоко противио нуклеарном наоружавању.

1927. – Амерички пилот Чарлс Линдберг спустио се у Париз, прелетјевши за 33 сата и 29 минута 5.850 километара од Лонг Ајленда у Њујорку, чиме је постао први човјек који је авионом прелетио Атлантик.

1935. – Умро холандски ботаничар Хуго де Фрис, оснивач експерименталне генетике. Према његовој мутационој теорији еволуције – насупрот учењу Чарлса Дарвина – нове врсте настају наглом генетичком промјеном – мутацијом. Дјела: “Теорија мутације”, “Врсте и варијетети, њихово мутационо поријекло”.

1935. – Умрла амерички пацифист и друштвени реформатор Џејн Адамс, добитник Нобелове награде за мир 1931. године. Бавила се практичним рјешавањем социјалних проблема и била предсједник Међународне женске лиге за мир и слободу.

1944. – Послије освајања Монте Касина савезници у Другом свјетском рату пробили фронт њемачких нацистичких снага у Италији.

1982. – Британске трупе у Фокландском рату искрцале се на Фокландска острва која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956. Буенос Аирес је предузео војну акцију, полажући право на та острва у јужном Атлантику – око 500 километара од аргентинске обале, на којима Аргентинци никад нису живјели – на основу тога што су Фокланди припадали Шпанији, као и Аргентина. Шпанија је 1771. острва предала Великој Британији, 45 година прије него што је Аргентина стекла независност.

1989. – Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен, одбацили захтјев владе да напусте трг.

1991. – Бивши премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвијећа у току предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас.

1991. – Етиопски диктатор Менгисту Хаиле Маријам оборен послије 14 година бруталне владавине и отишао у избјеглиштво.

1993. – Сенат суспендовао предсједника Венецуеле Карлоса Андреса Переса под оптужбом за проневјеру.

1994. – Бакили Мулузи преузео дужност предсједника Малавија, као први шеф те афричке државе изабран на демократским изборима.

1996. – На источноафричком језеру Викторија потонуо танзанијски ферибот, с којег се од око хиљаду људи спасило само 114.

1998. – Индонезијски предсједник Сухарто поднио оставку, попустивши под снажним притиском масовних демонстрација предвођених студентима, чиме је изгубио власт послије 32 године диктаторске владавине. Овлашћења шефа државе предао је потпредсједнику Индонезије Јусуфу Хабибију.

1998. – Албанска полиција заплијенила на сјевернозападном подручју Албаније према граници са СР Југославијом велику количину оружја и ухапсила двојицу Албанаца, који су пошиљку покушали да пребаце на Косово. Према извјештајима полиције, товар је садржавао 200 “калашњикова”, 400 ручних граната и 500 сандука муниције и експлозива.

1999. – Најмање 10 лица погинуло, а више рањено у току напада НАТО авијације на Казнено-поправни дом у Истоку, који је гађан са осам пројектила.

2003. – Бивши словеначки предсједник Милан Кучан свједочио у Хашком трибуналу као свједок оптужбе на суђењу бившем југословенском предсједнику Слободану Милошевићу.

2006. – На референдуму о државно-правном статусу Црне Горе грађани изгласали независност.

2008. – Француска полиција ухапсила Франциска Хавијера Лопеза Пењу, лидера баскијске сепаратистичке организације ЕТА.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име