На данашњи дан, 22. фебруар

0
44

Данас је петак, 22. фебруар, 53. дан 2019. До краја године има 312 дана.

1512. – Умро италијански морепловац Америго Веспучи, према чијој је латинској верзији имена /Америкус/ њемачки картограф Мартин Валђемилер Нови свијет назвао Америка. То је прихваћено упркос чињеници да је нови континент 1492. открио Веспучијев земљак Кристофор Колумбо. Веспучи је у Нови свијет путовао 1499. као члан шпанске експедиције, а 1501. и 1502. предводио је португалијску експедицију.

1732. – Рођен амерички државник Џорџ Вашингтон, први предсједник САД, војсковођа у америчком рату за независност. Командовао је војском колониста у побједоносном рату за независност од Енглеске од 1775. до 1783. За предсједника САД изабран је 1789. и на том положају је остао осам година. Као шеф државе трудио се да успостави утицај и ауторитет федерације и уклони разлике између сјеверних и јужних држава. Став према старом савезнику – Француској /прогласио је неутралност САД у рату Енглеске и других држава против револуционарне Француске/ и унутрашња политика /приближавање федералистима/ створили су му јаку опозицију у земљи. Из политичког живота повукао се разочаран 1797. и одбио је да се трећи пут кандидује за предсједника, упутивши народу познату опроштајну бесједу.

1788. – Рођен њемачки филозоф Артур Шопенхауер, чија је филозофија дубоко песимистична, чак мрачна: индивидуална егзистенција је бескрајна патња, овај свијет је најгори могућни свијет, а основно морално осјећање јесте сажаљење. Сјединио је кантовску и песимистичко-будистичку инспирацију. Учио је да је свијет, као чулно доступни, емпиријски поредак ствари – “моја представа” и да је подложан четвороструком значењу принципа довољног разлога, односно да свако биће има разлог постојања у “вољи”, мотив дјелања, узрок настајања и разлоге који га чине спознајним. У основи “свијета као представе” бивствује воља за индивидуалним постојањем и одржањем. Дјела: “О четвороструком коријену принципа довољног разлога”, “Свијет као воља и представа”, “Парерга и паралипомена”.

1819. – САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали амерички државни секретар Џон Кинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.

1826. – Рођен српски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, а потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Гимназију је учио у Новом Саду, Модри и Пожуну /Братислава/, а Правни факултет у Бечу, гдје је докторирао 1854. Још на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у Хрватском и Угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста 1870. је осуђен на годину дана затвора, а 1876. ухапшен и послије годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и пјесме – најзначајнија је “Спасова ноћ”, а најпознатија “Већ се српска застава свуда вије јавно”. Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису “Славјанка”, који је уређивао. Био је први уредник листа “Застава”, који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.

1828. – Миром у Туркманчаију Персија је, послије пораза у рату с Русијом, принуђена да преда дио Јерменије, укључујући главни град Јереван.

1848. – У Паризу избила прва буржоаско-демократска револуција, у којој се пролетаријат појавио као друштвена снага са сопственим политичким захтјевима. Под притиском устаника краљ Луј Филип је распустио владу 23. фебруара, сљедећег дана је абдицирао и побјегао у Енглеску, а привремена влада укинула је монархију и прогласила републику. Прокламоване су демократске слободе, опште право гласа, слобода штампе, смањење радног дана, право на рад и изборно право за све мушкарце старије од 21 године, а у колонијама је укинуто ропство. Успјех револуције у Француској подстакао је револуције у Њемачкој, Аустрији, Италији и ослободилачке покрете у јужнословенским земљама.

1862. – Током америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен предсједником Конфедерације Држава Америке.

1875. – Умро француски сликар Жан Батист Камиј Коро, један од твораца модерног лирског интимног пејзажа, са изузетно финим осјећањем за сребрнасте и сиве тонове. Његове женске фигуре, обично у ентеријеру, одликују се ријетком деликатношћу структуре. Урадио је око 2.000 слика, 300 цртежа и десетак графика.

1882. – Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином и себе краљем. Кнез је постао 1868. послије убиства његовог оца кнеза Михаила, а власт је преузео од намјесника кад је 1872. постао пунољетан.

1900. – Рођен шпански филмски режисер Луис Буњуел, један од највећих у свјетској кинематографији. Од 1936. до 1939. снимао је у Шпанском грађанском рату за републиканце, а од 1947. радио је углавном у Мексику. Снимио је 32 филма, а “Андалужански пас” из 1928. и “Златно доба” из 1930. образац су надреалистичког поетског филма. Написао је аутобиографију “Мој посљедњи уздах”. Остали филмови: “Земља без хљеба”, “Лос олвидадос”, “Успон у небо”, “Злочиначки живот Арчибалда Круса”, “Робинсон Крусо”, “То се зове зора”, “Назарен”, “Виридијана”, “Тај мрачни предмет жеља”, “Анђео смрти”, “Звјездани пут”, “Тристана”, “Љепотица дана”, “Дискретни шарм буржоазије”.

1903. – Умро аустријски композитор и музички писац Хуго Филип Јакоб Волф, познат по књигама пјесама, посебно по “Књизи шпанских пјесама” и “Књизи Гетеових пјесама”. Компоновао је соло пјесме на стихове Хајнриха Хајнеа, Јохана Волфганга Гетеа, Јозефа фон Ајхендорфа, шпанских и италијанских пјесника.

1913. – Револуционарног предсједника Мексика Франсиска Мадера и потпредсједника Пина Суареса убила војска.

1921. – Рођен централноафрички диктатор Жан Бедел Бокаса, који је на власт дошао војним ударом 1966, прогласио се 1972. доживотним предсједником, а 1976. царем. Војним ударом срушио је блиског рођака, предсједника Давида Дака, а 1977. је за церемонију крунисања утрошио четвртину националног производа земље, промијенивши назив Централноафричка република у Централноафричко царство. Током владавине – коју је обиљежио невјероватним екстравагантностима, расипањем државне имовине и страшним злочинима над сопственим народом – повремено је био и премијер, министар одбране, правде, информација, пољопривреде и сточарства, здравства, војне и цивилне авијације, државне управе, копненог, ријечног и ваздушног саобраћаја, пошта и телекомуникација, трговине, индустрије, рударства. С власти га је 1979. збацио бивши предсједник Дако и вратио земљу у статус републике.

1935. – Рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. вијека, “звер-века” – како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је свјетску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта “Атеље 212” у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Дјела: романи “Псалам 44”, “Мансарда”, “Башта, пепео”, “Пешчаник”, “Гробница за Бориса Давидовича”, приповијетке “Рани јади”, “Енциклопедија мртвих”, драма “Електра 70”, полемички спис “Час анатомије”.

1942. – Аустријски писац Штефан Цвајг – који је пред нацистима 1938. емигрирао у САД – у Бразилу је извршио самоубиство, захваћен унутрашњом кризом и сломљен нацистичким варварством. У раним дјелима је, под утицајем бечког импресионизма, психоанализе Зигмунда Фројда и хуманистичке европске традиције, био заокупљен лавиринтима људске психе. Касније је знатну популарност стекао романсираним биографијама и есејистичким студијама о значајним личностима историје и литературе. Дјела: приповијетке “Пометеност осјећања”, “Амок”, “Први доживљај”, романсиране биографије “Жозеф Фуше”, “Марија Антоанета”, “Тријумф и трагика Еразма Ротердамског”, “Марија Стјуарт”, студије “Три мајстора” /Балзак, Дикенс, Достојевски/, “Борба с демоном” /Хелдерлин, Клајст, Ниче/, “Три пјесника свога живота” /Казанова, Стендал, Толстој/, “Јучерашњи свијет” /меланхолична слика европске културе на умору/.

1967. – Предсједник Индонезије Ахмед Сукарно предао извршну власт генералу Сухарту, задржавши само титулу предсједника.

1979. – Карипско острво Санта Лусија стекло пуну независност, послије 165 година британске управе.

1980. – Умро аустријски сликар и писац Оскар Кокошка, један од најистакнутијих представника експресионистичког сликарства. Његово халуцинантно сликарство нервозног потеза, расточене форме, екстатичног, експресионистичког израза, које дубоко понире у психологију мотива, драматична је визија страствено доживљене реалности. У току Другог свјетског рата сликао је велике композиције идејно-хуманистичког садржаја. Његове драме “Убица, мада жена” и “Трнов жбун у пламену”, писане екстремним експресионистичким стилом, с екстатичним и визионарским сликама које разарају логику излагања, имају још само историјску вриједност.

1980. – Израелска влада донијела одлуку о пуштању у оптицај нове националне валуте шекела, који је замијенио израелску фунту.

1987. – Умро амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент Енди Ворхол, један од најзначајнијих представника поп-арт сликарства. Дрско и духовито исмијевао је и разарао баналност масовне комерцијалне америчке културе и америчке митове, од вестерњачке саге до покрета за ослобађање жена. Филмови: “Емпајер”, “Сан”, “Дјевојке из Челзија”, “Усамљени каубоји”, “Месо”, “Ђубре”, “Секс”, “Побуњене жене”, “Месо за Франкештајна”, “Крв за Дракулу”.

1990. – У главном граду Монголије Улан Батору уклоњена посљедња статуа Јосифа Висарионовича Стаљина.

1991. – Договором да БиХ остане у границама у којима је била у СФРЈ, да се уставно уређење базира на неколико ентитета и да се преговори наставе, у Лисабону су завршени преговори тројице лидера националних странака у БиХ. Неколико дана касније вођа муслимана Алија Изетбеговић одбио је да потпише споразум на који је претходно пристао, што је убрзало избијање грађанског рата у БиХ.

1991. – САД у Заливском рату дале Ираку рок од 24 часа да повуче војску из Кувајта или ће бити суочен са свеопштим нападом.

1992. – Савјет безбједности УН одлучио да у српске крајине пошаље 14.000 “плавих шљемова” с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1992. – Умро вођа грчких партизана Вафијадис Маркос, командант Демократске армије Грчке у грађанском рату од 1946. до 1949. Из Анадолије је, као и стотине хиљада Грка, емигрирао 1923. због терора Турске. Послије њемачке окупације Грчке у Другом свјетском рату побјегао је из затвора на острву Гаудос и прикључио се покрету отпора. Био је политички комесар Десете дивизије Народноослободилачке војске и потом Македонске групе дивизија ЕЛАС. Кад је ЕЛАС расформиран послије капитулације вођа Народноослободилачког фронта /ЕАМ/ 12. фебруара 1945, с дијелом руководства ЕАМ организовао је оружану борбу против краљевског режима. Почетком 1947. постао је врховни командант Демократске армије Грчке, послије избора на територији под контролом његових снага у августу 1947. прогласио је републику, а 23. децембра образовао привремену демократску владу, у којој је био премијер и министар војске. Због сукоба у руководству искључен је у новембру 1948. из Централног комитета Комунистичке партије Грчке, послије чега је емигрирао у СССР, а у земљу се вратио пред крај живота.

1993. – Сахрањено 38 Срба – жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени на подручју Каменице у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве масакриране.

1994. – Министарство правде САД саопштило да је бивши високи службеник ЦИА Олдрич Хејзен Ејмс девет година био шпијун СССР и потом Русије.

1996. – Француска као прва земља Европске уније нормализовала дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом и вратила их на амбасадорски ниво.

1998. – Умро вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета умјетности у Београду, ректор од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста – прије Другог свјетског рата првак Југославије у пливању, а послије рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог мјеста на свјетском стрељачком првенству.

2005. – У земљотресу који је погодио југоисточну иранску провинцију Керман, погинуло је 612 особа, а неколико изолованих планинских села је уништено.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име