На данашњи дан, 23. мај

0
13

Данас је четвртак, 23. мај, 143. дан 2019. године. До краја године има 222 дана.

1430. – Бургунђани у Стогодишњем рату у Компијењу заробили француску националну јунакињу Јованку Орлеанку и предали је Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. године осудили на смрт под оптужбом да је јеретик и вјештица и спалили на ломачи.

1498. – На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Хијеронимус Савонарола, црквени реформатор који је нападао моралну исквареност римске курије, посебно папе Александра Шестог. Подстакао је и водио устанак у Фиренци 1494, протјерао породицу Медичи, прогласио републику и створио теократски обојен демократски поредак, али и унио дух вјерске хистерије. Паписти су га ухапсили у борби и спалили у Фиренци. Дјела: “Приповиједи”, “Испитивање савјести”.

1533. – Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак енглеског краља Хенрија Осмог с Катарином Арагонском и да је законито његово вјенчање с Аном Болен у јануару 1533, што је изазвало бијес Ватикана.

1618. – Побуном Чеха против Хабсбуршке монархије у Прагу избио Тридесетогодишњи рат, најсвирепији сукоб феудалне епохе у Европи. Разљућени грађани су – слично као у побуни хусита у том граду против римокатолика 1419. – избацили кроз прозор Градске вијећнице намјеснике цара Фердинанда Другог Аустријског, сматрајући их кривцима што су римокатолици срушили двије протестантске цркве код Прага. У рату, који је избио против царске војске, протестантским Чесима су прискочили у помоћ Данска, касније Шведска, Британија, чак и римокатоличка Француска. Рат је обиљежен масовним пустошењима и крајњим свирепостима, у чему су предњачили римокатолици под утицајем језуита, који су распалили махнито дјеловање инквизиције. Губици су били огромни – становништво Њемачке је сведено на мање од половине, а Чешке на петину предратног броја. Рат је окончан Вестфалским миром 1648, којим је Француска добила од Њемачке Алзас и дијелове Лорене, Шведска Источну Померанију и посједе на ушћима великих њемачких ријека, Холандија и Швајцарска су стекле независност, а у Њемачкој, која се распала на око хиљаду државица, феудалци су добили готово потпун суверенитет, а цареви из династије Хабсбург су изгубили стварну власт.

1707. – Рођен шведски природњак Карл фон Лине, оснивач модерне систематике у биологији, који је први поставио принципе дефинисања родова и врста и увео бинарну /двојну/ номенклатуру, тако да свака биљка и животиња има два имена – рода и специје /врсте/. Оснивач је и први предсједник Шведске академије наука и Природњачког музеја. Његова систематика биљака према полним органима важи и сада. Дјела: “Systema naturae”, “Philosophia botanica”, “Genera plantarum”, “Species plantarum”.

1848. – Рођен њемачки инжењер и проналазач Ото Лилијентал, један од пионира авијације. Студирајући лет птица усавршио је једрилицу и доказао супериорност закривљених над равним крилима. Конструисао је 1896. први планер двокрилац и исте године је погинуо приликом пробног лета.

1883. – Рођен амерички глумац Даглас Елтон Улман, познат као Даглас Фербанкс, веома популаран у периоду нијемог филма, један од најпознатијих пустолова у историји кинематографије. Филмови: “У знаку Зороа”, “Три мускетара”, “Црни пират”, “Робин Худ”, “Багдадски лопов”.

1886. – Умро њемачки историчар Леополд фон Ранке, професор Берлинског универзитета, члан Пруске академије наука, који се углавном бавио историјом германских и романских народа, али је писао и о народима централне и југоисточне Европе. Студирао је теологију и филологију и докторирао филозофију. За почасног члана Друштва српске словесности је изабран 1849. Као резултат сарадње с Вуком Караџићем, 1829. је објавио “Српску револуцију”, једну од најбољих књига о Првом и Другом српском устанку – “Дјело о устанку обесправљене раје, нацији која тражи мјесто међу европским народима” – којим је скренуо пажњу европске јавности на борбу српског народа за ослобођење.

1906. – Умро норвешки писац Хенрик Ибзен, један од највећих у историји драме, беспоштедан критичар грађанског друштва. Много је путовао по Европи, изучавајући драматургију и пишући драме. Послије 20 година вратио се у Норвешку и постао управник националног позоришта у Ослу. Истраживао је проблем кривице и испаштања, сукоб хтијења и стварности, гушење истине. Његове драме погађају бит грађанског друштва које почива на лажима. Дјела: драме “Претенденти на пријесто”, “Бранд”, “Пер Гинт”, “Савез младих”, “Стубови друштва”, “Луткин дом”, “Авети”, “Народни непријатељ”, “Дивља патка”, “Росмерсхолм”, “Госпођа с мора”, “Хеда Габлер”, “Градитељ Сулнес”, “Мали Ејулф”, “Јун Габријел Боркман”, “Кад се ми мртви пробудимо”, поезија “Пјесме”.

1908. – Рођен амерички физичар Џон Бардин, добитник Нобелове награде за физику 1956. и 1972. Значајан је по теоријским радовима у физици чврстог тијела, укључујући истраживања полупроводника и суперпроводљивости, а с Вилијамом Шоклијем је пронашао транзистор.

1911. – Русија упозорила Турску да повуче трупе с граница Црне Горе.

1915. – Италијанске трупе почеле напад на аустријски положај на Сочи, чиме је краљевина Италија ушла у Први свјетски рат на страни сила Антанте. Италија готово и није утицала на ратна збивања, али је послије рата, захваљујући дипломатском погађању, постала велики добитник, припојивши Тирол, Трст, Истру, дијелове Далмације.

1920. – Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији.

1939. – Њемачки нацистички диктатор Адолф Хитлер одлучио да започне Други свјетски рат, рекавши пред 14 највиших њемачких команданата: “Овога пута нема много да се расправља. Имаћемо рат. Одлучио сам да збришем Пољску. Од успјеха овог подухвата зависи успјех свега што послије тога долази. Ми сада одлучујемо о судбини Њемачке за хиљаду година”. Рат је почео инвазијом на Пољску 1. септембра 1939.

1939. – Британски парламент усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949. у којој би заједно живјели Арапи и Јевреји.

1945. – Самоубиство извршио њемачки ратни злочинац Хајнрих Химлер, шеф злогласне нацистичке полиције Гестапо од 1936. Један од најбижих сарадника вође Трећег рајха Адолфа Хитлера убио се дан пошто су га Британци заробили.

1949. – Основана Савезна Република Њемачка, с Боном као главним градом.

1951. – Рођен руски велемајстор Анатолиј Јевгењевич Карпов, један од најуспјешнијих турнирских играча у историји шаха. Он је као изазивач шампиона 1975. постао првак свијета без борбе, јер је Роберт Фишер одбио да игра меч под условима које је прописала ФИДЕ. Одбранио је титулу у мечевима с Виктором Корчнојем 1978. и 1981, а изгубио је крајем 1985. у мечу с Гаријем Каспаровом. Томе је претходио меч истих ривала почетком 1985, игран на шест добијених партија, који је предсједник ФИДЕ – прекршивши правилник – прекинуо при резултату 5:3 за Карпова, уз 40 ремија.

1960. – Израел саопштио да је у Аргентини ухапшен њемачки нациста Адолф Ајхман и да ће му у Израелу бити суђено као тешком ратном злочинцу, кривцу за смрт милиона Јевреја и других народа.

1970. – Умро позоришни и филмски режисер, сценограф и глумац словеначког поријекла Бојан Ступица, чија се режија одликовала богатством духа и маште, смјелом изражајношћу и изразитом креативношћу. Радио је у више наших позоришта, најдуже у Београду /Југословенско драмско позориште, Атеље 212, Народно позориште/, и знатно је допринио развоју позоришне умјетности код нас. Режија: позоришни комади – “Дундо Мароје”, “Леда”, “У агонији”, “Аретеј”, “Кавкаски круг кредом”, “Рибарске свађе”, “Крваве свадбе”, “Опера за три гроша”, “Идиот”, “Посјета старе даме”, “Света Ивана”, “Глорија”, “Мадам Сан-Жен”, “Дантонова смрт”, “Јаје”, “Богојављенска ноћ”, “Браћа Карамазови”, филмови – “Јара господа”, “У мрежи”.

1971. – У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање хиљаду људи.

1992. – Генерална скупштина УН у чланство УН примила Словенију, Хрватску и БиХ.

1995. – Израел суспендовао план о конфискацији арапске земље у источном Јерусалиму.

1997. – Предсједници Русије и Бјелорусије Борис Јељцин и Александар Лукашенко потписали у Кремљу Статут савеза двије земље, којим није предвиђено стварање јединствене државе, него стварање јединственог економског простора и координација унутрашње и спољне политике.

1997. – Предсједничке изборе у Ирану увјерљиво добио предводник умјерене политичке струје Мохамад Хатами.

1998. – У земљотресу јачине 6,8 степени Рихтерове скале, који је погодио југ Боливије, погинуло 50 лица, док је нестало и повријеђено око 100 људи.

1999. – Авиони НАТО погодили разорним пројектилима највеће разводно постројење и трафо-станицу у Термоелектрани “Никола Тесла”, а код Обреновца и постројења “Електропривреде Србије” за пренос електричне енергије у Нишу, Новом Саду и у Костоцу, због чега је 70 одсто потрошача у Србији остало без струје.

2001. – Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио 11 закона које је наметнуо високи представник за БиХ. Закон о застави БиХ, о грбу БиХ, о државној химни БиХ,о путним исправама БиХ, о Државној граничној служби, о стандардизацији, о мјеритељству, о институту за стандарде БиХ, о мјерним јединицама, о акредитовању и о имовини Завода за запошљавање БиХ.

2001. – Кантонални суд у Мостару почео истражни поступак о одговорнима за рушење Старог моста. Оптужени припадници Хрватског вијећа одбране – Томо Топчић, Драган Реџепи и Сенаид Чачић.

2004. – У поплавама и олуји на Хаитију и Доминиканској Републици страдало 1.372 људи.

2007. – Судско вијеће Специјалног суда у Београду осудило дванаесторицу оптужених за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића на укупно 378 година затвора.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име