На данашњи дан, 30. август

0
125

30. п. н. е. – Египатска краљица Клеопатра Седма убила се пошто су снаге Гаја Јулија Цезара Октавијана Августа потукле трупе њеног мужа, римског војсковође Марка Антонија. На пријесто је дошла у 17. години, 51. прије нове ере, и владала је са малољетним братом Птоломејем Тринаестим, за кога је била удата. Брат-муж потом ју је оборио са пријестола, а власт јој је вратио освајач Египта римски војсковођа Гај Јулије Цезар. Тада је владала са другим малољетним братом – Птоломејем Четрнаестим, чија је, такође била жена, али и Цезарова љубавница, коме је родила сина Цезариона. Кад је у Египат дошао Марко Антоније, придобила је и њега и успјела да обезбиједи управу за своје синове.

1483. – Умро француски цар Луј Једанаести, који је током владавине од 1461. окончао уједињење Француске.

1489. – Рођен италијански сликар Антонио Алегри да Коређо, који је обрађивао религиозне и митолошке теме. Његово сликарство је разњежено, сензуално и декоративно, с осјећањем за односе свијетло-тамно, што је уочљиво у најзначајнијим дјелима: фрескама у цркви Светог Јована у Парми, сликама “Мистично вјенчање Свете Катарине”, “Јупитер и Антиопа”, “Леда”, “Богородица са Светим Ђорђем”.

1748. – Рођен француски сликар Жак Луј Давид, оснивач и главни представник класицизма, члан Конвента и дворски сликар Наполеона Првог Бонапарте. Радио је историјске композиције и портрете. Васпитаван на античким узорима, његовао је виртуозан цртеж, а портретима је постигао ванредну непосредност израза. Дјела: “Заклетва Хорација”, “Наполеоново крунисање”, “Породица Жерар”, “Убијени Мара”, “Госпођа Рекамје”.

1757. – Руска армија у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа.

1797. – Рођена енглеска списатељица Мери Волстоункрафт Шели, супруга пјесника Персија Биша Шелија, највише позната по роману “Франкештајн или модерни Прометеј”, писаним у духу “готских” прича страве и ужаса. Остала дјела: романи “Посљедњи човјек”, “Лодор”.

1871. – Рођен новозеланђански физичар енглеског поријекла Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908, један од утемељивача модерне атомске теорије. Од 1898. до 1907. био је универзитетски професор у Монтреалу, потом у Манчестеру до 1919. и до смрти у Кембриџу, гдје је био и директор лабораторије “Кевендиш”. Највише се бавио природом радиоактивности и фундаменталним истраживањима у тој области, откривши три типа радијације, које је означио као алфа, бета и гама зраке. Бомбардујући фолију злата алфа зрацима, 1906. је открио постојање снажно наелектрисаног атомског језгра које је назвао нуклеус, а заједно са њемачким физичарем Хансом Гајгером открио је да алфа зраци садрже позитивно наелектрисане атоме хелијума.

1914. – Њемачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга је у Првом свјетском рату у бици код Таненберга у сјеверној Пољској, послије петодневних борби, потукла Другу руску армију генерала Александра Васиљевича Самсонова, која је изгубила најмање 30.000 људи. Тиме је заустављено напредовање Руса ка Пруској, а Самсонов је истог дана извршио самоубиство, али је ангажовање великих њемачких снага на истоку знатно ослабило притисак на западном фронту и допринијело побједи француске армије на Марни.

1916. – Турска у Првом свјетском рату објавила рат Румунији.

1918. – Вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова ранила у Москви припадница странке Есера Фања Каплан, послије чега је бољшевичко вођство завело “црвени терор над контрареволуционарном буржоазијом и њеним агентима”.

1929. – Умро српски писац из Дубровника Иво Војновић, драмски аутор са веома живим осјећајем за сцену, њену визуелност и експресију. Дјела: драме “Дубровачка трилогија”, “Еквиноциј”, “Смрт мајке Југовића”, “Госпођа са сунцокретом”, “Лазарово васкрсење”, “Имератриx”, “Машкерате испод купља”.

1935. – Умро француски писац Анри Барбис, проповједник општег братства и радничке солидарности. Учествовао је у Првом свјетском рату као добровољац, али се убрзо разочарао, изразивши огорченост у роману “Огањ” у којем је описао стравичну слику рата и дигао глас у одбрану мира. Тим дјелом је снажно утицао на писце антиратних романа у Европи. Послије рата се као романсијер и публициста борио за напредне политичке и социјалне идеје. Остала дјела: романи “Пакао”, “Свјетлост”, збирка пјесама “Тугованке”.

1940. – У Бечу завршени разговори представника Њемачке, Италије, Румуније и Мађарске, на којима су Њемачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској дио Трансилваније.

1940. – Умро енглески физичар Џозеф Џон Томсон, предсједник Краљевског друштва у Лондону, професор Универзитета у Кембриџу, добитник Нобелове награде за физику 1906. Открио је 1897. електрон, такође и атомистичку структуру електрицитета и дао научни основ провођења електрицитета кроз гасове.

1942. – Српског сликара Саву Шумановића, мајстора пејзажа, актова и мртве природе, усташе стријељале у Сремској Митровици у Другом свјетском рату, послије звјерског мучења. Дуго је живио у Паризу, а од 1930. у Шиду. Његове велике композиције “Доручак на трави” и “Пијана лађа” су међу најзначајнијим дјелима нашег модерног сликарства. Најбоља његова дјела су у Народном музеју у Београду, збирци Павла Бељанског у Новом Саду и галерији “Сава Шумановић” у Шиду.

1944. – Совјетска армија у Румунији у Другом свјетском рату заузела нафтна поља у Плоештију, преотевши од Нијемаца важан извор снабдијевања армије горивом.

1945. – Јапанске окупационе снаге у Хонгконгу се у Другом свјетском рату предале Британцима.

1963. – Између сједишта влада СССР и САД лидери тих двију земаља Никита Сергејевич Хрушчов и Џон Фицџералд Кенеди успоставили су послије кубанске кризе, која је запријетила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, прозвану “црвени телефон”.

1973. – Кенија забранила лов на слонове и трговину слоновачом.

1981. – У Техерану, од експлозије подметнуте бомбе, погинули предсједник Ирана Мохамад Али Раџаи и премијер Мохамад Џавад Бахонар.

1983. – Потпуковник Гијон Блафорд постао први Американац афричког поријекла који је полетио у космос, у саставу петочлане посаде спејс шатла “Челенџер”.

1991. – Совјетска република Азербејџан објавила независност од Москве и почела формирање сопствене армије.

1995. – Авиони НАТО-а почели серију масовних напада на војне и цивилне циљеве у Републици Српској. У бомбардовањима, у којима је коришћена и радиоактивна муниција – изведеним уз “објашњење” да она треба Србе у Босни да “доведу за преговарачки сто” – погинуло је више од сто цивила, а Хрвати и Муслимани су, захваљујући помоћи из ваздуха, освојили око 4.000 километара квадратних на западу РС, одакле је морало да избјегне више од 170.000 Срба. Први дан бомбардовања противваздушна одбрана Војске РС је близу Пала оборила француски авион “мираж 2000”, из којег су се два пилота спасила катапултирањем.

2000. – Контакт група, коју чине САД, Русија, Њемачка, Велика Британија, Француска и Италија, на засједању у Берлину позвала на окончање насиља на Космету и откривање одговорних за нападе.

2003. – Потонула руска атомска подморница КА-159, са 10 чланова посаде, у Сјеверном мору. Од десет чланова посаде један је спасен.

2006. – Умро египатски писац и добитник Нобелове награде за књиженост 1988. Нагиб Махфуз.

2014. – Калифорнија прва америчка савезна држава која је на својој територији забранила коришћење пластичних кеса за једнократну употребу.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име