На данашњи дан, 4. децембар

0
127

Данас је понедјељак, 4. децембар, 338. дан 2017. године. До краја године остало је још 27 дана.

– Данас је Ваведење пресвете Богородице, дан када је, према хришћанском вјеровању, мала Марија, први пут уведена у храм. Када је Марија напунила три године, њени родитељи Јоаким и Ана довели су је из Назарета у Јерусалим да је предају Богу у храм, у којем је потом боравила девет година. Ваведење се сматра претежно женским празником.

1154. – Николас Брекспир, први и једини Енглез изабран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Адријан Четврти.

1642. – Умро француски државник кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље, свемоћни министар иностраних послова и рата краља Луја Тринаестог, који је свим силама настојао да Француску учини првом силом у Европи. Градећи апсолутистичку монархију, ограничио је утицај римокатоличке цркве, папе и племства. Угушио је устанак хугенота и лишио их политичких права, али им је оставио вјерску слободу. Земљу је увео у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ Њемачког царства. Наставио је колонијално ширење Француске и почео колонизацију у Сјеверној Америци и сјеверној Африци. Помагао је развој пољопривреде, трговине и просвјете, а 1635. је основао Француску академију.

1679. – Умро енглески филозоф Томас Хобс, настављач и систематизатор класичног енглеског емпиризма, који је разрадио теорију друштвеног уговора. Његово учење спојило је принципе механистичко-материјалистичке метафизике са сензуалистичком теоријом сазнања и апсолутистичком политичком филозофијом. Дјела: “Елемента филозофика” /или “О тијелу”, “О човјеку”, “О грађанину”/, “Левијатан”, “О политичком тијелу”.

1732. – Умро енглески писац Џон Геј, аутор надахнутих сатиричних поема. Посебно је упамћен по музичкој комедији “Просјачка опера”, састављеној од многих и сада популарних балада.

1791. – Изашао први број британског “Обзервера”, најстаријег недјељног листа у свијету.

1795. – Рођен шкотски историчар и филозоф Томас Карлајл, чија се дјела, уз богатство чињеничног материјала, одликују живошћу маште и драматичношћу излагања. Дјела: “Француска револуција”, “О херојима”, “Живот Фридриха Великог”, “Сартор Ресартус”, “Чартизам”, “Прошлост и садашњост”, “Писма и говори Оливера Кромвела”, “Критички есеји” /седам књига/.

1798. – Умро италијански љекар и научник Луиђи Галвани, који је 1789. пронашао галвански електрицитет и назвао га “животињским магнетизмом”. Његово име носе многи инструменти и ознаке у електромагнетизму и електротехници.

1829. – Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица, приликом спаљивања њихових преминулих мужева, на посмртној церемонији.

1841. – У Београду у “Позоришту на Ђумруку” одржана прва представа с дилетантима – драма Јована Стерије Поповића “Смрт Стефана Дечанског”. Позориште је организовао српски редитељ, сценограф, глумац, писац и просвјетни радник Атанасије Николић. Тада је штампан први позоришни плакат код нас и расписан први књижевно-драмски конкурс за дјела “по народном карактеру и обичајима устројеним”. Позориште се одржало само годину дана.

1890. – Рођен српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. Музичке студије је завршио у Оксфорду. Записао је велики број народних мелодија, којима се инспирисао за компоновање. Написао је “Споменицу Стевану Мокрањцу” и етномузиколошке студије “Музичке карактеристике нашег југа”, “Музичко дјело нашег села”, “Народне мелодије у источној Србији”. Дјела: циклуси хорова “Жалне песме”, “Песме земље Скендербегове”, “Песме земље Рашке”, соло пјесме, обраде народних пјесама.

1892. – Рођен шпански диктатор Франсиско Франко, који је, уз обилату помоћ италијанских фашиста и њемачких нациста, послије трогодишњег грађанског рата који је изазвао, 1939. сломио отпор легалног демократског републиканског поретка. Власт је држао до смрти 1975.

1912. – Послије побједа у Првом балканском рату балкански савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирје с Турском.

1922. – Рођен француски филмски и позоришни глумац Жерар Филип, чија се глума одликовала великим сензибилитетом. У позоришту је с огромним успјехом играо главне роле у драмама Вилијама Шекспира, Албера Камија, Пјера Корнеја, Хајнриха фон Клајста, Алфреда де Мисеа. Филмови: “Ђаво у тијелу”, “Пармски картузијански манастир”, “Фанфан Лала”, “Љепотице ноћи”, “Црвено и црно”, “Велики маневри”, “Идиот”, “Охоли”, “Опасне везе”, “Господин Рипоа”.

1924. – Умро српски љекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1942. – Америчка авијација у Другом свјетском рату први пут бомбардовала територију Италије.

1943. – Предсједник САД Френклин Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски предсједник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције, али је Турска одбила да објави рат Њемачкој.

1945. – Умро амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу насљедних својстава. Израдио је прве мапе положаја гена у хромозомима и сматра се главним представником хромозомне теорије насљеђа.

1972. – Чилеански предсједник Салвадор Аљенде изјавио у УН да америчка телефонска и телеграфска компанија ИТТ чини све да изазове грађански рат у Чилеу. Генерал Аугусто Пиноче је уз америчку помоћ организовао војни удар у којем је Аљенде убијен 11. септембра 1973, послије чега је завео диктатуру.

1974. – Пад холандског авиона “ДЦ-8”, у близини главног града Шри Ланке – Коломба, није преживио нико од 191 путника и чланова посаде.

1976. – Умро енглески композитор Едвард Бенџамин Бритн, коме је свјетску славу донио “Фантастични квартет”, дјело за обоу и гудачке инструменте и “Једноставна симфонија” за гудачки квартет, у којој је први пут испољио склоност ка барокним формама. Остала дјела: опере “Питер Грајмс”, “Отмица Лукреције”, “Алберт Херинг”, композиције за оркестар “Ратни реквијем”, “Прољећна симфонија”, “Варијације на тему Франка Бриџа”.

1977. – На југу Малезије погинуло 100 људи приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група “Црвена армија”.

1977. – Диктатор Жан Бедел Бокаса – на церемонији која је коштала четвртину националног производа земље – сам себе крунисао за цара Централноафричког царства.

1980. – У авионској несрећи у близини Лисабона, за коју се сумња да је посљедица саботаже, погинуо португалски премијер Франсиско Са Карнеиро.

1989. – Чланице Варшавског пакта Бугарска, Мађарска, Демократска Република Њемачка, Пољска и СССР – које су окупирале Чехословачку 1968. – на састанку у Москви су осудиле војну интервенцију и саопштиле да је то било “мијешање у унутрашње послове суверене Чехословачке”.

1993. – Влада Анголе и побуњенички покрет УНИТА постигли сагласност о условима примирја ради окончања 18-годишњег грађанског рата у тој афричкој земљи.

1995. – У несрећи камерунског авиона “боинг 737” погинуло 72 од 77 путника и чланова посаде.

1995. – Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције СР Југославији.

1997. – У канадском граду Отави представници 121 државе потписали историјски споразум о забрани употребе противпјешадијских мина, али је више земаља, укључујући САД, одбило то да учини.

1998. – Посљедњи борци Црвених Кмера предали се армији Камбоџе, чиме је послије двије деценије окончана борба тог маоистичког покрета против владиних снага.

2001. – Предсједништво БиХ поднијело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намјерно уништен дио записника и стенограма са сједница Предсједништва Републике БиХ.

2003. – Нормализовани трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.

2006. – Војска преузела контролу над владом Фиџија, што је четврти државни удар у овој земљи од 1987. године.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име