На данашњи дан рођен је најпознатији Требињац

0
204

На данашњи дан 1871. године у Требињу рођен је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво изузетне версификације ударило печат српској поезији у првој половини 20. вијека. За Дучића се често каже да је најпознатији Требињац.

Јован је рођен у сиромашној сељачкој породици, у некада селу Подгливље, а данас дијелу урбаног Требиња, у каменој кући на спрат, од које су данас остале само зидине и стари чемпрес испред некадашњих врата.

Јованова мајка била је Јока која се први пут удала за Шћепана Глоговца са којим је имала сина Риста и кћер Соку (Ристо ће бити тај који ће свом полубрату Јовану омогућити школовање). Други пут се Јока удала за Андрију Дучића из Подгливља са којим је родила кћер Милу и сина Јована.

Послије очеве смрти 1878. сва брига око дјеце пала је на плећа мајке Јоке. Уз максималне напоре и одрицања Јока је успјела да дјецу одхрани и одгоји.

Јован расте у средини гдје су гусле биле и остале прво и основно образовање сваког Херцеговца па и њега. Приче о Требињу и старој Травунији, о Дубровнику и његовој госпоштини, о Млечанима и Турцима, хајдуцима и ускоцима имале су и те какав утицај на Јованов интелектуални развој. Требиње и његову околину у срцу је носио до краја живота а о својим земљацима увијек је имао најљепше мишљење. Једном приликом је написао:

Вјерујем да су од свију људи у нашој земљи, Херцеговци по природи најучтивији, најмање склони сплеткама. Њихова убога покрајина направила их је скромним, побожним и умјереним…”

Основну школу Дучић завршава у Требињу. Због врло тешких услова за живот Јован са мајком напушта Требиње и прелази у Мостар, гдје га прихвата његов полубрат Ристо Глоговац.

Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, послије чега је студирао право у Женеви и Паризу, гдје је дипломирао.

Од 1912. до 1941. био је дипломата Kраљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Заједно с писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, такође истакнутим српским патриотама, у Мостару је покренуо књижевни лист “Зора”. Већ првом пјесничком збирком “Пјесме” 1901. представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти.

У Другом свјетском рату је међу првима јавно указао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и на геноцид над Србима. Послијератна званична југословенска књижевна критика проказала га је као четнички опредијељеног.

Осим пјесама, од којих су неке непролазне вриједности, писао је прозу, путописе, есеје, студије. Умро је 1943. у САД и његове кости су почивале у држави Индијана до 22. октобра 2000. године, када су по његовој жељи пренесене у Требиње, у манастир Херцеговачка Грачаница на брду Црквина.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име