Најљепше библиотеке свијета

0
242

Хиљаде полица, милиони књига, милијарде страница, безбој фотографија и микрофилмова – смјештени су у многобројним библиотекама свијета, чувајући живот читавог човјечанства. У кораку са традицијом, културом, историјом и модерним битом, створене су најљепше библиотеке свијета које чувају све људско знање у својим зидинама.

И не само то! Под њиховим сводовима, наизглед затвореним простором, човјек добија слободу, читајући, истраживајући и сазнавајући оно што га интересује, потпомогнут феноменалним архитектонским рјешењима највећих мајстора архитектуре и дизајна.

Ми вас водимо на пут око свијета, представљајући вам неке од најљепших библиотека свијета.

Библиотека Тринити колеџа (The Library of Trinity College) – Даблин, Ирска

Основан под владавином Елизабете I краљице Енглеске и Ирске давне 1592, Тринити Колеџ не престаје да фасцинира заљубљенике у библиотеке и књиге, својом јединственом и велелепном библиотеком, највећој у земљи.

Колеџ је најприје изграђен са намјером да буде један у низу даблинског универзитета, али је ипак остао једини и тако је данас синоним истог.

Најпознатија просторија у библиотеци јесте такозвана Дугачка соба, протеже се на 65 метара, у њој се налази око 200.000 књига и десетине статуа познатих филозофа, писаца и људи који су подржали изградњу колеџа. Ту и посебно мјесто заузима харфа колеџа, справљена током 15. вијека.

Ово је једина библиотека у држави у којој се налазе сва издања коју су икада објављења и све што се објављује, налази се овде и доступно је свима. Здушно чува и једну од посљедњих копија Проглашења Ирске Републике, из 1916. године.

Издање по коме је ова библиотека можда и напознатија је Књига из Келса (Book of Kells) или Књига Колмба. Ријеч је о осликаном рукопису четири Јеванђеља Новог Завјета на латинском језику и још неколико пропратних текстова, а име је добио по мјесту у коме је годинама био чуван, у једном манастиру.

Национална библиотека Аустрије (Österreichische Nationalbibliothek)

У далеком 14. вијеку, на иницијативу војводе Албрехта III, настаје велелепна зграда, једна од најпосећенијих данас – Национална библиотека Аустрије. Изграђена под окриљем Хабзбуршке монархије 1386.

Ово богато архитектонско здање не престаје да ствара спону између далеке прошлости и непредвидљиве будућности.

Налази се у Хофбург палати у Бечу и једна је од највећих у Аустрији. Чувена и по „Prunksaal“ Сали у којој се налази статуа Карла VI, ова библиотека не престаје да фасцинира својој архитектонском љепотом која одише правим и очуваним историјским дугом читаве једне нације.

У склопу библиотеке налазе се четири музеја –музеј папируса, са највећом збирком папируса на свијету, међународни музеј есперанта, музеј аустријске књижевности и музеј глобуса.

Данас је један од основних задатака ове библиотеке очување свих издања које посједује, а сматра се да их има око 7,4 милиона, међу њима и доста српске грађе. С тога се у склопу ње формирао и Институт за конзервацију дјела, а такође је библиотека покренула пројекат дигитализације и формирање дигиталне библиотеке, који финансира Гугл.

План је да се дигитализује око 600.000 грађе и то не само на њемачком језику, већ и на мађарском, чешком, пољском, француском, италијанском и латинском језику.

Библиотека Александрина (Maktabat al-Iskandarīyah)

Као што једно књижевно дјело својом умјетничком снагом обнавља дух свог читалаца, тако је Александријска библиотека успјела да добије своје ново отелотворење, настало на рушеним темељима некадашње државе, у виду нове библиотеке Александрина.

Она се поново саградила на обали Медитеранског мора, у Александрији, 2002. године, управо са циљем да подсјећа на стару библиотеку и пружи нови вид очувања културе и традиције.

Зграда се пружа на једанаест спратова, сазидана од стакла и бетона, и дјело је норвешке фирме Снохет. Специфина је по томе што својим обликом подсјећа на соларни диск, као и по томе што је у један гранитни зид уклесана већина свјетских језика, чиме се промовише национална, кутурна и језичка разноликост чувана у овој библиотеци.

И у овој библиотеци се налазе четири музеја: музеј антиквитета, музеј рукописа, Садатов музеј и музеј историје науке.

У склопу Александрине налази се највећа јавна читаоница на свијету, као и специјализоване дјечје читаонице, читаонице ријетких књига, рукописа и микрофилмова. Међутим, вјероватно је најпосјећенија „Нобелова соба“, у којој можете уживати у бисерима свјетске књижевности који су настали и награђивани од 1901. до 2001. године.

Ово је био један од већих пројеката оваквог типа, уложено је око 220 милиона долара у његову реализацију и трајао је око 20 година.

Њујоршка јавна библиотека, зграда Стивена А. Шварцмана (New York Public Library: The Stephen A. Schwarzman Building)

Њујоршка јавна библиотека је јединствена по томе што се налази на 92 различите локације и посједује око 53 милиона издања. Друга је по величини у Сједињеним Америчким државама и четврта у свијету.

Зграда Стивена А. Шварцмана је једна од најпознатијих из њујоршког опуса. Њен дизајн дјело је архитеката Џона Мервина Карера и Томаса Хејстингса, настало 1911. године. Поред цијелог спољашњег изгледа, ова двојица умјетника су се побринула и за изглед столица, столова, свих њених зидова, сваког њеног дјела, па чак и канти за смеће.

Међу многобројним читаоницама, „Rose Reading Room“ је она која је најпосјећенија, пружајући својим читаоцима праву удобност и љепоту својим велелепно осликаним муралима отвореног неба, чија је рестаурација трајала до 2016. године.

Иако је нисте посјетили, сигурно бисте ову зграду препознали помоћу два грандиозна, мермерна лава, која се налазе на улазу библиотеке од њеног отварања. Названи су симболичним именима – Стрпљење и Храброст, и друго су име Шварцманове зграде и Њујоршке јавне библиотеке.

Градска библиотека Штутгарта (The Stadtbibliothek Stuttgart)

Централна библиотека града Штутгарта је своју првобитну локацију измијенила и садашња зграда саграђена је 2011. године.

„Yi Architects“ компанија је побиједила на конкурсу за овај пројекат и саградила грађевину у облику коцке, од стакла и бетона, конципирана као интелектуални и културни центар. Пружа се на девет спратова, сва је у бијелом, а једино књиге својим колоритом уносе шаренило у овај бјеличасти одсјај. Ноћу се библиотека освјетљава у различитим бојама.

Ентеријер је инспирисан неокласичним дјелом архитекте Étienne Boullée и античким Пантеоном. Сама унутрашња конструкција подсјећа на антички храм, који је централни, док га окружује више мањих „капела“.

У склопу ове библиотеке постоји више мањих одјељака, неки од њих су: дјечја библиотека, музичка библиотека, умјетничка библиотека, одјељење за информациону писменост итд.

Библиотека Каназања Умимираи (金沢海みらい図書館)

Јапан данас може да се похвали једном од најљепших и најспецифичнијих библиотека цијелог свијета. Ова библиотека се налази у граду Каназава, у Исхикања Префектури.

Њена изградња је завршена 2011. и дјело је јапанских архитеката Казуми Кудоа и Хироши Хориба, за које су освојили и награду Јапанског архитектонског института 2013. године.

Форма у виду „рупичасте“ коцке је нешто што осваја пажњу при првом погледу. По ријечима њених ствараоца, циљ овако интересантног дизајна био је да се створи атмосфера која је погодна за књиге и њихово читање. Те рупе у зиду дају спољашњу, природњу свјетлост и, заједно са дисањем књига изнутра, производе једну атмосферу мирноће и опушености, склада какав треба да посједује једна библиотека.

Зграда представља једну константну повезаност књига и људи која опстаје без обзира на промјене које вријеме носи са собом кроз историју. Она такође у својој унутрашњости посједује одређену слободу, јер је то простор који чува оно што је било, дише са оним што је сада и мијења се са оним што долази.

Државна библиотека Викторије (State Library of Victoria)

Једно од главних здања државе Викторија у Аустралији јесте управо библиотека. Саграђена је давне 1845. у Мелбурну, као њена јавна библиотека, чиме је и најстарија у Аустралији, али и једна од прве три библиотеке чије су услуге могле да се користе бесплатно.

Њена специфичност је њена унутрашњост, саздана од различитих читаоница.

Купола је отворена за употребу 1913. Њен октагонални облик је био намијењен за чување преко милион књига и капацитет од око 600 читалаца. 2003. године њен назив је промијењен у „The LaTrobe Reading Room“, у којој се налази Аустралијска колекција библиотеке.

Поред „LaTrobe“ читаонице, ту је и „Chess reading room“, која обилује књигама о историји, изучавању и пракси шаха, затим „Arts Collection Reading Room“, која посједује књиге, фотографије, студије, снимке и остале сличне материјале који се односе на умјетност, музику и њено извођење.

Народна библиотека Србије

Основана је 1832. године, међутим сама зграда данашње Народне библиотеке почела је да се гради 20. октобра 1966. године. Свечано је отворена априла 1973. године.

Стапајући своје спољашње тонове са окружењем у ком се налази – Карађорђевим парком и храмом Св. Саве, Народна библиотека Србије одише отменошћу, стабилношћу и традицијом једне народности, њене писмености и културе.

Њена функционалност је разноврсна као и материјали којим обилује те се могу уочити три посебна одјељка у томе: складишта, читалачки дио и радни тракт.

Највећи дио зграде заузима централна читаоница која даје визију отворености, слободе, освјетљености коју пружа архитектонски план. Око ње су распоређене мање читаонице, са својим посеним библиотекама и садржајима.

Оно што сваком њеном посјетиоцу остаје у памћењу при првом одласку у ову велелепну зграду јесте дио који изгледом подсјећа на амфитеатар, под „отвореним небом“ јер је дио крова ту покривен стаклом. Подсјећа на неко античко мјесто, за уживање у читању и интелектуалном размјењивању добара.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име